cudni neki dani nizu se jedan za drugim. sa cudnim, neocekivanim desavanjima, recima, uzdasima, okretima..nisam sasvim sigurna idem li napred ili nazad. ili stojim u mestu. osecam, zakovitlali se smiruje svet oko mene, i u meni. ne znam zasto. kao sto ne znam zasto se uzburkao.
naidje, eto, neki vetar, i umesto da se sklonim ko sav normalan svet, ja samo rasirim krila
i vec vidjeno: odnese me u oz, i onda cela ta ujudurma, sa srcem, sa hrabroscu, sa putem od zute cigle..dobri, i losi, i jaki, i slabi, i sve kao bajka, a nije..ni blizu..
toplo je. kad je tako toplo u decembru, dusa se nekako uznemiri, zatreperi, dah se skrati, boli glava..
a ja..se smesim. evo smesim se drugi dan.
i ne znam zasto. mozda i znam, al eto..lakse je reci ne znam.
cudni neki dani.
naidje, eto, neki vetar, i umesto da se sklonim ko sav normalan svet, ja samo rasirim krila
i vec vidjeno: odnese me u oz, i onda cela ta ujudurma, sa srcem, sa hrabroscu, sa putem od zute cigle..dobri, i losi, i jaki, i slabi, i sve kao bajka, a nije..ni blizu..
toplo je. kad je tako toplo u decembru, dusa se nekako uznemiri, zatreperi, dah se skrati, boli glava..
a ja..se smesim. evo smesim se drugi dan.
i ne znam zasto. mozda i znam, al eto..lakse je reci ne znam.
cudni neki dani.
