МАГИЈСКО ДЕЛОВАЊЕ ЗЛИХ ДУХОВА НА ЉУДЕ
Православно учење о астрологији, врачању, магији и лажним пророцима
ЛАЖНИ ПРОРОЦИ
„Не обраћајте се врачарима и гатарима нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. А ко се обрати врачарима и гатарима, да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова."
(ЗМој.19,31).
Данас, на почетку 3. миленијума, „века атомске технике и прашумске етике" како каже преподобни Ава Јустин Нови, сведоци смо великих планетарних промена, како у друштвеном систему вредности, тако у политици и економији, у религији и култури. Због духовне и физичке несигурности, и тражења трајнијег ослонца у свету, људи се масовније обраћају цркви; али, у нашем хришћанском народу, који није
довољно упознат са истинама своје Православне вере, многи често траже одговоре за решавање својих проблема у сујеверју. Пророци, видовњаци, астролози, спиритисти, биоенергетичари, секташи и магијаши, људима нуде брза решења проблема, и ови се у незнању обраћају њима за помоћ.
У јавности се појављује много књига, часописа, радио и телевизијских емисија, где ови пророци уз врло високу цену нуде своје услуге. Наивни и лаковерни постају њихов плен, не разумевајући шта им се догађа, те из једне невоље упадају у још већу. Ови пророци су варалице јер су сами преварени и варају друге, неки свесно, а неки несвесно.
Још у Светом Писму речено је да ће многи лажни пророци изаћи у свет, и да „људи не верују сваком духу, него да испитују духове јесу ли од Господа", а данас нам је духовна будност више него икад потребна, због умноженог безакоња у свету.
- - - - - - - - - -
О МАГИЈИ
Магија у свим њеним видовима није нова појава у животу савремених људи, већ постоји од кад и човек. Стари Завет строго забрањује бављење магијом, под претњом смрти: „Нека се не нађе у теби који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве", (5 Мојс. 18, 10-11).
Кроз целу историју рода људског синови светлости воде борбу са синовима
таме. То нам потврђује и Стари и Нови Завет и Свети Оци Православне Цркве. Пророк Мојсеј да би извео изабрани народ из египатског ропства прво мора да победи охоле магове и чаробњаке. (2. Мојс. 7, 1-25). Пророк Илија силом вере у једнога Бога своди огањ с неба и спаљује жртву принесену Господу, и посрамљује четристопедесет Ваалових пророка које својом руком убија, као оне који су мрски Богу и чине гад пред Господом, (1. Цар. 18, 22-40).
Апостол Јован Богослов на острву Патмос где проповеда Еванђеље спасења људима, непоштедну битку води са жрецима и маговима који имају потпуну власт над целим острвом и свим душама људским, али их он силом Божијом порази и посрами, да се покаже слава Божја и истинита вера (Жит. Светих за септембар, стр. 529).
Апостоли су проповедали народу да се чува магије. Тако су у Ефесу после
проповеди апостола Павла људи спаљивали своје магијске књиге, одрицали се сатане и приступали Христу: „А многи од оних који се занимају чаролијама, сабраше своје књиге и спаљиваху их пред свима'' (Д.А. 19,19).
На острву Пафу Апостол Павле је слепилом казнио врачара Елиму зато што се противио проповеди Еванђеља, и саблажњавао верни народ.
Апостол Павле робињи са духом погађачким која је својим господарима
доносила много новаца, иако говори истину да су апостоли слуге Бога Вишњега, који јављају људима пут спасења, заповеда: „Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње, и изиђе у тај час" (Д.А. 16, 18), зато што Господу није угодна истина из нечистих уста.
Свети Кипријан је био врхунски чаробњак који је имао уговор са сатаном, од кога је добио силу и моћ да влада природом и ветровима, биљкама, људима и животињама, али би поражен од Свете Јустине која вером у Христа и силом Крста учини немоћним све његове мађије и чаролије. Видећи да постоји неки већи Бог, од оног коме је он служио, раскину свој срамни уговор и постаде хришћанин а касније и
светитељ (Жит. Светих за октобар, стр. 68.)
Ово су само неки од примера да нам покажу разлику између силе Божије и преваре демонске у чију замку и савремени људи упадају.
Одувек је било оних који су желели да сазнају шта се скрива иза материјалног и видљивог света, и зато су се бавили магијом и пристали на сарадњу са злим силама. Врачање је самовољно настојање да се сазна нешто о загробном свету, који је промисао Божији намерно сакрио од нас, јер није потребно за наше спасење. Свети Јован Златоуст каже: „да се не сме ићи у посету Божјим непријатељима, маговима и чаробњацима по цену смрти. Они који се користе њиховим услугама умиру пре времена и одлазе у вечну муку, и саме себе лишавају помоћи Божије оставши изван промисла Божијег, па ђаво како хоће управља њиховим животима". Божији промисао допушта болести, невоље, страдања на земљи ради очишћења душе и задобијања Царства Небескога. Наш хришћански оптимизам и непролазна радост за коју овај свет не зна, састоји се у томе, што ми, по речима о. Јустина, у времену живимо вечним: „јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе", (2 Кор. 4, 17).
Све бива по допуштењу Божијем, Који је рекао: „Кроз многе невоље ваља вам ући у Царство Божије", тако и ми разумевајући поучни смисао невоља можемо задобити истиниту веру и наду на Господа траживши од Њега помоћ а не од богоборних демона и њихових слугу. Демони знају неке тајне Царства Божијега, јер као пали анђели били су становници Неба, и они, као духовна бића, знају чињенице из нашег живота и нама их преко лажних пророка откривају. У њиховим
пророштвима има понеко зрнце истине, али најчешће лажу. С обзиром да су непријатељи Божији и да мрзе Бога и људе, и њихова учења су богохулна, гордоумна, и немају другог циља до да упропасте људску душу и одведу је у вечну погибао. Зато се свагда треба сећати опомињућих речи старозаветних пророка: „Човек или жена у којима би био дух врачарски и гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, а крв њихова на њих", (Књига Левит. 20, 27).
Ђаво одлично познаје стање света. Пример је библијска прича о Јову (Јов. 1,6-11; 2), јер он проходи и обилази земљу гледајући шта људи раде. Слуге ђавоље привлаче људе на своје путеве јер чине многа чудеса и пророштва. Али њихова пророштва су лаж помешана са истином, јер они као порочни и огреховљени људи не могу бити сасуди Духа Светога, јер се у такве не усељава Бог, и не обитава у њима, и не говори кроз њих. За њих важи библијска истина: ''Лекару излечи се сам", јер и сами болују од болести које тобоже лече, а у часу Страшнога суда неће моћи да помогну ни себи а камоли нама маловернима. Живе порочно, у блуду, пијанству, дроги, алкохолу, похлепи, среброљубљу, властољубљу и осталим смртним гресима, а пречисти Господ тражи смирену, кротку, благу и свету душу која је подвигом и еванђелским врлинама учинила себе достојном да буде храм Божији, или труба Господња, од које се може чути реч Божија, па и пророчка, исцелитељна, спасоносна за душу и тело.
Благодатни дарови Духа Светога, дар пророштва и исцелења, свагда у славу Божију на корист и спасење душе своје и ближњих, задобијају се једино у Светој Цркви Божијој, подвижничким и благодатним животом.
Православно учење о астрологији, врачању, магији и лажним пророцима
ЛАЖНИ ПРОРОЦИ
„Не обраћајте се врачарима и гатарима нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. А ко се обрати врачарима и гатарима, да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова."
(ЗМој.19,31).
Данас, на почетку 3. миленијума, „века атомске технике и прашумске етике" како каже преподобни Ава Јустин Нови, сведоци смо великих планетарних промена, како у друштвеном систему вредности, тако у политици и економији, у религији и култури. Због духовне и физичке несигурности, и тражења трајнијег ослонца у свету, људи се масовније обраћају цркви; али, у нашем хришћанском народу, који није
довољно упознат са истинама своје Православне вере, многи често траже одговоре за решавање својих проблема у сујеверју. Пророци, видовњаци, астролози, спиритисти, биоенергетичари, секташи и магијаши, људима нуде брза решења проблема, и ови се у незнању обраћају њима за помоћ.
У јавности се појављује много књига, часописа, радио и телевизијских емисија, где ови пророци уз врло високу цену нуде своје услуге. Наивни и лаковерни постају њихов плен, не разумевајући шта им се догађа, те из једне невоље упадају у још већу. Ови пророци су варалице јер су сами преварени и варају друге, неки свесно, а неки несвесно.
Још у Светом Писму речено је да ће многи лажни пророци изаћи у свет, и да „људи не верују сваком духу, него да испитују духове јесу ли од Господа", а данас нам је духовна будност више него икад потребна, због умноженог безакоња у свету.
- - - - - - - - - -
О МАГИЈИ
Магија у свим њеним видовима није нова појава у животу савремених људи, већ постоји од кад и човек. Стари Завет строго забрањује бављење магијом, под претњом смрти: „Нека се не нађе у теби који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве", (5 Мојс. 18, 10-11).
Кроз целу историју рода људског синови светлости воде борбу са синовима
таме. То нам потврђује и Стари и Нови Завет и Свети Оци Православне Цркве. Пророк Мојсеј да би извео изабрани народ из египатског ропства прво мора да победи охоле магове и чаробњаке. (2. Мојс. 7, 1-25). Пророк Илија силом вере у једнога Бога своди огањ с неба и спаљује жртву принесену Господу, и посрамљује четристопедесет Ваалових пророка које својом руком убија, као оне који су мрски Богу и чине гад пред Господом, (1. Цар. 18, 22-40).
Апостол Јован Богослов на острву Патмос где проповеда Еванђеље спасења људима, непоштедну битку води са жрецима и маговима који имају потпуну власт над целим острвом и свим душама људским, али их он силом Божијом порази и посрами, да се покаже слава Божја и истинита вера (Жит. Светих за септембар, стр. 529).
Апостоли су проповедали народу да се чува магије. Тако су у Ефесу после
проповеди апостола Павла људи спаљивали своје магијске књиге, одрицали се сатане и приступали Христу: „А многи од оних који се занимају чаролијама, сабраше своје књиге и спаљиваху их пред свима'' (Д.А. 19,19).
На острву Пафу Апостол Павле је слепилом казнио врачара Елиму зато што се противио проповеди Еванђеља, и саблажњавао верни народ.
Апостол Павле робињи са духом погађачким која је својим господарима
доносила много новаца, иако говори истину да су апостоли слуге Бога Вишњега, који јављају људима пут спасења, заповеда: „Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње, и изиђе у тај час" (Д.А. 16, 18), зато што Господу није угодна истина из нечистих уста.
Свети Кипријан је био врхунски чаробњак који је имао уговор са сатаном, од кога је добио силу и моћ да влада природом и ветровима, биљкама, људима и животињама, али би поражен од Свете Јустине која вером у Христа и силом Крста учини немоћним све његове мађије и чаролије. Видећи да постоји неки већи Бог, од оног коме је он служио, раскину свој срамни уговор и постаде хришћанин а касније и
светитељ (Жит. Светих за октобар, стр. 68.)
Ово су само неки од примера да нам покажу разлику између силе Божије и преваре демонске у чију замку и савремени људи упадају.
Одувек је било оних који су желели да сазнају шта се скрива иза материјалног и видљивог света, и зато су се бавили магијом и пристали на сарадњу са злим силама. Врачање је самовољно настојање да се сазна нешто о загробном свету, који је промисао Божији намерно сакрио од нас, јер није потребно за наше спасење. Свети Јован Златоуст каже: „да се не сме ићи у посету Божјим непријатељима, маговима и чаробњацима по цену смрти. Они који се користе њиховим услугама умиру пре времена и одлазе у вечну муку, и саме себе лишавају помоћи Божије оставши изван промисла Божијег, па ђаво како хоће управља њиховим животима". Божији промисао допушта болести, невоље, страдања на земљи ради очишћења душе и задобијања Царства Небескога. Наш хришћански оптимизам и непролазна радост за коју овај свет не зна, састоји се у томе, што ми, по речима о. Јустина, у времену живимо вечним: „јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе", (2 Кор. 4, 17).
Све бива по допуштењу Божијем, Који је рекао: „Кроз многе невоље ваља вам ући у Царство Божије", тако и ми разумевајући поучни смисао невоља можемо задобити истиниту веру и наду на Господа траживши од Њега помоћ а не од богоборних демона и њихових слугу. Демони знају неке тајне Царства Божијега, јер као пали анђели били су становници Неба, и они, као духовна бића, знају чињенице из нашег живота и нама их преко лажних пророка откривају. У њиховим
пророштвима има понеко зрнце истине, али најчешће лажу. С обзиром да су непријатељи Божији и да мрзе Бога и људе, и њихова учења су богохулна, гордоумна, и немају другог циља до да упропасте људску душу и одведу је у вечну погибао. Зато се свагда треба сећати опомињућих речи старозаветних пророка: „Човек или жена у којима би био дух врачарски и гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, а крв њихова на њих", (Књига Левит. 20, 27).
Ђаво одлично познаје стање света. Пример је библијска прича о Јову (Јов. 1,6-11; 2), јер он проходи и обилази земљу гледајући шта људи раде. Слуге ђавоље привлаче људе на своје путеве јер чине многа чудеса и пророштва. Али њихова пророштва су лаж помешана са истином, јер они као порочни и огреховљени људи не могу бити сасуди Духа Светога, јер се у такве не усељава Бог, и не обитава у њима, и не говори кроз њих. За њих важи библијска истина: ''Лекару излечи се сам", јер и сами болују од болести које тобоже лече, а у часу Страшнога суда неће моћи да помогну ни себи а камоли нама маловернима. Живе порочно, у блуду, пијанству, дроги, алкохолу, похлепи, среброљубљу, властољубљу и осталим смртним гресима, а пречисти Господ тражи смирену, кротку, благу и свету душу која је подвигом и еванђелским врлинама учинила себе достојном да буде храм Божији, или труба Господња, од које се може чути реч Божија, па и пророчка, исцелитељна, спасоносна за душу и тело.
Благодатни дарови Духа Светога, дар пророштва и исцелења, свагда у славу Божију на корист и спасење душе своје и ближњих, задобијају се једино у Светој Цркви Божијој, подвижничким и благодатним животом.
