Kada kažemo reč magija, imamo asocijacije na nešto skriveno, tajno, ponekad i zloslutno. U svetu ezoterije se daju razne definicije magije; poštovaoci Teleme će navesti da je magija „nauka i umetnost činjenja promene u skladu sa voljom". Pripadnici drugih tradicija će takođe potvrditi da je magija izazivanje promena, ali napominju i bitan faktor, a to je da je sasvim u redu praviti promene, ako one neće nikom naškoditi!
Možda bi najjednostavnija definicija magije bila: to je izazivanje promena putem ezoteričnih tehnika kako u našem mikrokosmosu, tako i u makrokosmosu; a osvešćeni magovi koji shvataju da je magija bez duhovnosti poput lista na vetru će napomenuti i bitan element nenasilja. Dakle, to bi bilo izazivanje promena, a da se nikome ne naškodi.
Kada kažemo crna magija (taj tako izvikan termin), za većinu „crnih“ stvari će nam biti jasno zašto su crne – kao što je korišćenje magije da se neko zarobi, potčini, uništi, razboli... Ali, kod određenih magijskih akata, ta linija koja razgraničava crnu i belu magiju je veoma tanka.
Scott Cunningham navodi sledeće stvari, koje treba uvažiti da bismo biti sigurni da je naš magijski rad neopterećen:
- Magija se nikad ne sme koristiti da se osoba izazove, uznemiri, ošteti, povredi na bilo koji način.
- Magijom se ne sme uticati na osobu, upravljati njome.
- Magija se ne sme koristiti da bi osvojili ljubav određene osobe (dok su na primer opšte čarolije za ljubav sasvim u redu, jer time ne vezujemo volju osobe, već šaljemo signal u kosmos da nam podari okolnosti gde bismo mogli da pronađemo našu ljubav).
- To isto važi za naklonost, dakle, magija se ne sme koristiti da se stekne seksualna naklonost ODREĐENE osobe.
- Ne koristiti magiju da se zadovolji svoj lažni ja (ovo je veoma težak zadatak za maga, jer lažni ja ima neverovatnu mogućnost da se „maskira“ i da nas zavara)
- Ne izvoditi bilo kakvu čaroliju za drugu osobu, čak iako je povoljna (kao što su čini isceljenja) bez njenog pristanka.
To važi i za čini isceljenja. Uvek se mora poštovati tuđa volja, i zato je bitan tuđ pristanak.
Sada je jasno zašto su magovi u drevna vremena bili dosta temeljno obučavani i zbog čega se od njih očekivalo razvijanje svih povoljnih ljudskih osobina, savesti, istančanih emocija, duhovnosti ... Jer da je drugačije, ne bi imali dovoljno mudrosti, prilikom šetanja po ivici koja se naziva magija, da razluče dobro od lošeg.
Obuka za maga je često bila užasno naporna, psihička, fizička i duhovna i trajala je godinama, baš da bi se mag - čarobnjak izbrusio i da bi od njega nastao blistavi dijamant, sposoban da provodi svetlost; drugim rečima, mag je morao razviti takvu bistrinu uma i savesti, da može lako razlučiti šta je njegov zadatak u svakoj određenoj situaciji.
Na primer, ljubavna magija može izgledati vrlo ljupko. Na prvi pogled, šta ima loše u tome da se uz pomoć magije zavole dva bića?
Ali ako imamo u vidu da tako vezujemo volju ta dva bića, onda i te kako se može uvideti da to nije tako „belo“ kao što se isprva čini ... Mnogo je ispravnije čarolijom zamoliti kosmos (ili božanstvo, ako smo religiozno raspoloženi) da uvaži naš vapaj za ljubavlju. Ako iskreno pristupimo tome, neće proći mnogo vremena i naći ćemo ljubav. Postoje brojne čarolije koje počivaju baš na tom principu.
Eto koliko ima nijansi između „bele i crne boje“.
Možda bi se neko pitao, a zašto se uopšte baviti magijom? Zašto ne pustiti jednostavno stvari da teku tako kako teku?
Uvek se smatralo da je ljudski oblik života najpovoljniji za napredak i duhovnost. Poznavanje suptilnih tokova može osobi doneti mnogo duboka saznanja, a uticanje na iste, ukoliko je to korak više ka širenju svesti i ka unapređenju kako mikrokosmosa i makrokosmosa može doneti samo dobrobit i može predstavljati korak više u evoluciji duše. Ali naravno, potrebno je dosegnuti određeni evolutivni nivo, ne samo da se zainteresujemo za tu ezoteričnu nauku, već i da imamo dovoljno strpljenja i čelične volje da se izgradimo na pravi način.
A sada se može postaviti i drugo pitanje – zašto se ne baviti crnom magijom? Neko bi poželeo mnogo toga da stekne na lak način...
Evo zašto ne treba - u čitavom kosmosu vlada zakon akcije i reakcije. Majka priroda je opterećena, šume se spaljuju i uništavaju, zasipaju smećem – i nastupila je prirodna reakcija u vidu opšteg nedostatka kiseonika i zagađenja. Ne možemo očekivati da vežemo volju nekog drugog a da i sami ne postanemo vezani tim postupkom.
Postoji jedno bitno pravilo u svetu ezoterije, a to je da slično privlači slično.
Ono što razmišljamo, to nas okružuje.
Ono što činimo, takva dela usmerena ka nama i privlačimo.
Logično je da ijedan zdravorazumski mag neće podleći niskim nagonima i prepustiti se porivima da našteti nekom drugom, jer da je makar malo obučen i naučen, znaće da će mu se njegova dela vratiti punom snagom, samo na drugi način. Ako ništa drugo, promeniće mu stanje svesti, i te negativne emocije kojima se hrani će privlačiti vrlo nezgodne situacije.
I na kraju, nema potrebe da se magija mistifikuje. Sve je to jedan prirodni proces. Na primer, nema ništa prirodnije nego kada mag utiskuje svoje misli na astralni nivo i priprema se da ih materijalizuje. Jednog dana, nauka će moći da savršeno objasni svaki deo ezoterične nauke; do tada, magija će ostati u sferi skrivenog i mističnog, proučavana od nekolicine posvećenika, upornih na tom putu spoznaje tajni kosmosa.
.
...sad znam otkud natrcah na Tebe 
..