Hirurški rez, da ne kažem isečak budućeg velikog hita,
među najnovijim izdanjima u štampanoj i elektronskoj formi,
mog velikog prijatelja Nikodima Đačića, večitog seljaka iz Babušnicu.
Ovo sam iseko njegovo dnevnikuvanje, ako vidi, naje.o sam.
MACHE U TROLEBUS
Trgo se negde kodi Beograđanku, trolebus se napunil, nemož više ni igla da stane, na stanicu ljuđi kolko oč, vido jedno mačence u potesnu majičku, sas poo… ohohodlbok dekolte i sas onej kako ih vikaju vruće pantalonće, more prežeške, a one tesne, kako li i navleče (valjda sas ložicu za cipelke), uvlekle se baš tam kude trebe, u razdeljak ju ljubim.
Uleze mačeto u moj trolebus jedva se uvleče, nasloni se sas sisće, na leđa odi nekvog bilmeza, e što nesam ja taj bilmez, neći si baš ima sreću.
Bilmez izleze na sledeću stanicu, te ja sg bolje vidim mačeno, a ono ne miruje, stalno se nekvo isteza, prebacuje se s nogu na nogu, ripa ko da igra uz nekvu muziku, a dupenceto samo ljuška, morsku boles da dobijem, srce mi zatreperi, oče da iskoči načisto, ne mogu da uvatim vazluk, pa sve na kratki uzdasi dišem, ah,ah,ah…lele, lele, lele.
Taman si se ja tako užive, poče mi se kruti, muti pred oči, kad mi se neko prodera na uvo, karte na pregled… molim, u jeba ti i kontrolu i kartu, de me sg najde. Otide si kontrola, ja pogledam u onija pravac, ona još tam, preko puta nju, stoji nekav čiča ,pa jedno osamdese mu je, sigurno.
Čiča okrenut naspram nju, odlutal sas misli koj znaje kude, al pogled mu legal na njeniot dekolte, pa izgleda ko da bulji, primeti i ona toj.
Mače – Šta je matori, voliš da gledaš izloge?
Čiča, trže se – Molim, meni nešto kažeš, dete.
Mače – Tebi kažem bre, voliš da gledaš izloge, aaa, prodera se.
Čiča, tek sad svestan sveta oko sebe – Volim, volim, al sad gledam s koje strane da uđem u radnju.
Mače – Iju matori, pa ti bi da je.beš, pa još i pozu biraš.
Čiča – Ma ja bi da uđem, živ se upiša, ubi me prostata.
Mače, razgoropađeno – ej, majstore, stani, stani bre, ******.
Majstor (vozač) – šta je sad, još nije stanica, sačekaj malo.
Mače – Neću bre da čekam, oću da izađeeeem, odma.
Majstor ukoči u mestu, negde oko Kalenića, u taj momenat nas neka budala naguzi, otpozadi,sas kombi, ja udari sas glavu u onuj šipku, za držanje, ovolka mi čvoruga iskoči.
Kad se otvoriše vrata na trolu, mače istrča i izgubi se u Kursulinu ulicu, matori nemogaše da ulezne u radnju, pa se umoča usred trolebus, a svi mi što beosmo odi muški rod koji se najdomo u trolu kao svedoci na događaj, sve mu po spisak i na gomilu i familiju i godine i prostatu i mamu i tatu, što se umoča, što onakvo mačence iskara iz prevoz.
Na posletku stigo si dom, sav izlomen i nadrkan, jedva promrmlja dobar dan i otido da sise i ja olakšam.
među najnovijim izdanjima u štampanoj i elektronskoj formi,
mog velikog prijatelja Nikodima Đačića, večitog seljaka iz Babušnicu.
Ovo sam iseko njegovo dnevnikuvanje, ako vidi, naje.o sam.
MACHE U TROLEBUS
Trgo se negde kodi Beograđanku, trolebus se napunil, nemož više ni igla da stane, na stanicu ljuđi kolko oč, vido jedno mačence u potesnu majičku, sas poo… ohohodlbok dekolte i sas onej kako ih vikaju vruće pantalonće, more prežeške, a one tesne, kako li i navleče (valjda sas ložicu za cipelke), uvlekle se baš tam kude trebe, u razdeljak ju ljubim.
Uleze mačeto u moj trolebus jedva se uvleče, nasloni se sas sisće, na leđa odi nekvog bilmeza, e što nesam ja taj bilmez, neći si baš ima sreću.
Bilmez izleze na sledeću stanicu, te ja sg bolje vidim mačeno, a ono ne miruje, stalno se nekvo isteza, prebacuje se s nogu na nogu, ripa ko da igra uz nekvu muziku, a dupenceto samo ljuška, morsku boles da dobijem, srce mi zatreperi, oče da iskoči načisto, ne mogu da uvatim vazluk, pa sve na kratki uzdasi dišem, ah,ah,ah…lele, lele, lele.
Taman si se ja tako užive, poče mi se kruti, muti pred oči, kad mi se neko prodera na uvo, karte na pregled… molim, u jeba ti i kontrolu i kartu, de me sg najde. Otide si kontrola, ja pogledam u onija pravac, ona još tam, preko puta nju, stoji nekav čiča ,pa jedno osamdese mu je, sigurno.
Čiča okrenut naspram nju, odlutal sas misli koj znaje kude, al pogled mu legal na njeniot dekolte, pa izgleda ko da bulji, primeti i ona toj.
Mače – Šta je matori, voliš da gledaš izloge?
Čiča, trže se – Molim, meni nešto kažeš, dete.
Mače – Tebi kažem bre, voliš da gledaš izloge, aaa, prodera se.
Čiča, tek sad svestan sveta oko sebe – Volim, volim, al sad gledam s koje strane da uđem u radnju.
Mače – Iju matori, pa ti bi da je.beš, pa još i pozu biraš.
Čiča – Ma ja bi da uđem, živ se upiša, ubi me prostata.
Mače, razgoropađeno – ej, majstore, stani, stani bre, ******.
Majstor (vozač) – šta je sad, još nije stanica, sačekaj malo.
Mače – Neću bre da čekam, oću da izađeeeem, odma.
Majstor ukoči u mestu, negde oko Kalenića, u taj momenat nas neka budala naguzi, otpozadi,sas kombi, ja udari sas glavu u onuj šipku, za držanje, ovolka mi čvoruga iskoči.
Kad se otvoriše vrata na trolu, mače istrča i izgubi se u Kursulinu ulicu, matori nemogaše da ulezne u radnju, pa se umoča usred trolebus, a svi mi što beosmo odi muški rod koji se najdomo u trolu kao svedoci na događaj, sve mu po spisak i na gomilu i familiju i godine i prostatu i mamu i tatu, što se umoča, što onakvo mačence iskara iz prevoz.
Na posletku stigo si dom, sav izlomen i nadrkan, jedva promrmlja dobar dan i otido da sise i ja olakšam.
