(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MA…SAMO SAM SE SAPLELA
Kakvo je bre ovo gradilište?
Nema cigle, armature,maltera,
Samo ima nekog neravnog kamenja
I sve kao da ima nekog znamenja
Kamenje i znamenje što liči na ordenje
Ordenje za izdržljivost hahaha
Kad odem s one strane kamena
Ima da me okite ordenom sa 16 zvezdica bre
Za sve zasluge nastale pre….kićenja
Ima da zvezdastim ispod onog kamenja
Kao raritet bre…pa kad me arheolozi nadju
Lele…..pa kad se zaprepaste….
Ljiljka…..opet si se rasplinula
I tako….kažem
Sve nailazim na neke džombe
Kamenje koje govori nešto
Tek samo intuicija ga oseti
Bolje reći predoseti…
I onda padnem…živa sam već izubijana
Al’ ustanem….ebiga…uporna je ova sićušnica u meni
Žilava majkumu…pa gladeć’ krvavo koleno kaže
“ma samo sam se saplela!”
I nastavi da piči dalje
Da skakuće sa kamena na kamen
Ponavljajuć’ mantru što davno joj se samoreče
“najbolji način da ideš napred je kad nemaš kud nazad”.
Već me jako bole noge od hoda po neravnom
Kad će već neka livada da naidje
Da korak mi opet bude lak.
Stalno su mi ruke gore držeć’ ravnotežu
Osećam se kao uhvaćena u mrežu
I osmeh mi evo zeva kao riba na suvom
I žalim se ja životu al’ kao da pričam gluvom
Jedino da mu kupim slušni aparat
I na taj način da probam da ga davim
Al’ on će reći….Ljiljka, zaboravih da ga stavim
OJHAAA
PS Dosta čitaste ono real sad love story ...evo malo druge reality a'la Ljiljka...samolečenje samoinspiracijom u cilju preživljavanja putem omiljenih nam i lekovitih OJHAAA pesmica
