(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
LUTRIJA
Meni život na lutriju liči
baš na greb-greb srećku on sliči
nekad peva nekad skiči
kamikaza samo piči.
A ti?
el’ će pevaš el’ će skičiš?
Najbolje je
da pevajući i ti pičiš
k’o pevaljka da se dičiš.
Ajd….po nekad da zaskičiš
baš na bajku da ne ličiš.
Kad izgrebeš tad zacičiš
kude li ćeš da zapičiš?
Moj živote lutrijice
I skičeća pevalice
Ajde pevaj a ne skiči
Vid' kak’a sam….na me liči
aj' me voli al' ne viči
da te Ljiljka sad ne spiči
OJHAAA
PS Dobro vam snežno jutro.....kafica, pa u život
)
