Lutkarstvo |
|---|
 MarioneteDüsseldorfskogteatra |
Osim što marioneta u pozorištu pruža neverovatno velike i precizne mogućnosti kretanja, poigravanja sa rekvizitima (ona trepće, može da se koristi mačem, okreće glavu tako da menja lice ili čak pol), ona je donela i problematizuje sasvim novi znak – kontorlisanost od strane drugoga. Uvek je jasno da animator upravnja predmetom, ali ni kod jedne vrste lutke manipulisanje nije toliko očigledno, vidljivo i ne ide u najsitnije detalje.
Predivna si,tako je dobrodosaao prilogUloga pozorišne lutke kroz istoriju
(Piše Divna Stojanov)
Postoje pisani tragovi da su figurice ljudskog oblika kojima su pripisivane mnogobrojne magijske osobine postojale još u najstarijem periodu čovečanstva, Sama reč lutka vodi poreklo od latinske imenice ludus, -i, m. i znači igra, predstava, gluma, zabava, igračka.
Od stare Grčke, pa kroz istoriju, izlged i uloga lutke u pozorištu igre su se menjali.
Ono što ostaje isto jeste lutkin edukativni karakter, nesmanjeno verovanje u nju, opčinjenost koja prati gledanje animiranog predmeta i narativa koji pripoveda.
Prve pozorišne lutke nastale su u 4. ili 5. veku pre naše ere po ugledu na tipove iz rimskog pozorišta: Manduka (trapav), Buka (proračunat, dovitljiv), Dasenus (brbljiv). Trojica narodnih junaka davali su kritički osvrt na dnevnu, političku i društvenu situaciju. Zbog aktuelnosti sadržaja i subverzivnog, kritičkog stava, izvođenja su budila neverovatno veliko zanimanje. Posledično, lutkarske izvedbe su često bili na meti vlasti, a neretko i zabranjivani, a glumci su se pravdali kako ih publika sigurno nije dobro razumela jer njihov rekvizit govori nerazgovetno. Lutka je tako poslužila kao metaforični paravan za glumce nezadovoljne vlašću, a pozornica je postala mesto sastanka istomišnjenika. Tako je započelo prisustvo lutke na sceni u ulozi analitičara vlasti. One su predstavljale junaka, pripadnika nižeg sloja, marginalizovanog, obespravnjenog i ugnjetavanog, ali koji ima jake i negativne stavove spram političkog sistema. Ona je takoreći narodni junak koji se bori protv lošeg u društvu i simbolizuje glas javnog mnjenja. Do kraja predstave, uspeva da prevaziđe prepreke koristeći se fizičkim nasiljem (u starijim vremenima) ili pomoću svoje mudrosti (od 20. veka na dalje). Dramaturški analizirano ovakva predstava je izuzetno politički angažovana i sadrži neophodan element u vidu sukoba. Identifikacija gledaoca sa glavnim junakom se lako postiže, a kraj je srećan i poučan. Kako su pozorišne lutkarske trupe putovale, tako se ova umetnost širila, a narodni junak je dobijao svoje autentične domaće verzije ukrašene nacionalnim obeležjima i imenom. Češka je rodila Kašpareka, Holadnija Jan Klasena, Rusija Petruška, Mađarksa Viteza Lasla, narodi pod turskim uticajem Karađoza, a Srbija Todora.
MARIONETA
Marioneta je od najstarijih vremena do danas jedna od najpopularnijih vrsta lutaka. Potpuno nezavisno pojavila se u Kini, Japanu i evropskim zemljama. Izuzetno pokretljiva, gracioznih pokreta koji više podsećaju na lebdenje nego na koračanje, marioneta je koncima/žicama povezana tako da je glumac pokreće pomerajući konce. Ime je, verovatno, dobila od francuske reči za deminutiv imena Marija, odnosno Bogorodica. Marionete su se na početku, u 9. veku, koristile za postavljanje biblijskih priča, najčešće o Isusovom rođenju. Lutka je tako imala vaspitnu ulogu i bila značajno sredstvo širenja Hrišćanstva. Crkva se itekako služila pozorišnim jezikom u izvedbama moraliteta kako bi stanovništvu približila Bibliju i objasnila hrišćanske dogme i norme.
Osim što marioneta u pozorištu pruža neverovatno velike i precizne mogućnosti kretanja, poigravanja sa rekvizitima (ona trepće, može da se koristi mačem, okreće glavu tako da menja lice ili čak pol), ona je donela i problematizuje sasvim novi znak – kontorlisanost od strane drugoga. Uvek je jasno da animator upravnja predmetom, ali ni kod jedne vrste lutke manipulisanje nije toliko očigledno, vidljivo i ne ide u najsitnije detalje.
GINJOLA
(od francuskog: guignol) je vrsta lutke.Francuskog porekla ,napravljena u Lionu 1808 godine.
Autor je bio Laurent Mourguet. Ovom lutkom je Mourguet proslavio Lyon i francusko lutkarstvo.
Kod ove vrste lutaka, lutkar umeće ruku unutar lutke, a rukama od lutke upravlja prstima iznutra kroz lutku upravlja ili pomoću dvije prave čvrste žice. Lutkom se upravlja odozdo
. Lutka ima drvenu glavu, jer je predviđeno da ta lutka može primiti udaranje od strane druge lutke.
Lutkarska predstava sa ginjolama se zove ginjolijada.
Pogledajte prilog 948133
Lutka za decu
Ono što je prva pomisao kada se uopšte i izgovori lutkarska izvedba jeste teatar namenjen deci. Iako se kroz istoriju pokazalo da lutka itekako funkcioniše u pozorištu za odrasle, u gledaočevoj svesti, ona je nemanjena najmlađima.
Lutkarska uprizorenja čija su publika deca moraju imati vespitni i edukativni karakter, zadržati pažnju, pokrenuti emociju i misaoni proces. Ono što se, takođe, nikada ne sme zaboraviti jeste igra. Lutka treba detetu da stvori nesputan, slobodan prostor za maštanje i istraživanje. Nju samu po sebi dete ne posmatra kao autoritet, te je nesmetano i bez straha prihvata. Poznata mu je iz njegove igre u kojima često pokušava da igračku „oživi“ i daje ljudske osobine.
Lutka može biti i lekovito sredstvo za izlečenje od određenih trauma ili premošćivanje problema.
ja najviše volim tu dvojicu, haha
