Луталици...

Верни псу малени
отхрањен на дојци
сваке ноћи мајка твоја
јавља се жалопојски!

Псу, луталице,
свезналче улица,
ти, спозна вековне,
људске беде и море,
култ рана руку,
које не мазе дроњаве,
култ рана руку,
које не воле бачене!

О изгнано куче,
бачено од погледа,
и мајко његова,
што те људска реч
клеветама тлачи,
О мешанци репати,
О песници улица,
лајте заувек јауком
минулих додира.

:sad2::sad2::sad2:
 
Uh, tužno, mmmmmmmmmmm



pogleda tužnog, bojažljivo ljubavi ište od svakog s ulice...



sara229vk1.jpg
 
Trenutake bolne i krike prošlosti, teških kao olovo...
treba odpustiti u nepovrat...

Sa iskustvom u naručju,
sa ožiljkom koji peče,
koji opominje i seća na dane tegobne...
treba ljubav sejati, darovati
za one koji u trenutku ovom su sa bolom
sa samoćom ,
sa tugom,
sa nemoćni ,
sa patnjom....

Ruku prijateljstva pružite,
ponudite možda nekome ona treba,
TREBA za izbavljenje.


Fear_by_seppe123.jpg
 

Back
Top