Lutalica
Mračak se spustio preko krovova,
ulične svetiljke skromni bacaju sjaj,
korača polako zabelelom stazom,
mislima tone u beskraj.
Vazduh je odviše hladan
kožu joj štipa oštri mraz,
prstima sklanja odbegli pramen
kog vetar uporno vraća na obraz.
Mukla tišina je posvuda,
pod bosim nogama sneg škripi samo,
čuje se samo pucketanje grana,
lavež pasa u daljini negde tamo...
Sama, kao divlja zverka
bez čopora svoga što ostade,
unezvereno luta ulicama
u njedrima noseći svoje jade.
Razbarušene crne kose,
upali obrazi, mračne sene,
pomodrele, pune usne
do juče srećne, mlade žene.
Bose noge mrznu u snegu,
same se grle ukočene ruke,
grudi ispunjene gorčinom
jedva čujne ispuštaju jauke.
Na tamnom zvezdanom platnu
gordi mesec se žuti,
obasjava mračne staze
kojima prođoše njezine skuti.
Luta u tuzi svojoj,
u tankom, jesenjem kaputu,
ne oseća više hladnoću vetra
ni snega što je napadao po putu.
Pahulje su postale gušće,
vetar je zaduvao jače,
a ona zamišlja toplu sobu
i u kolevci bebu što plače...
U nemoj tišini noći,
dok svet se na počinak sprema,
ona traga za svojim čedom
kojega više nema.
Mračak se spustio preko krovova,
ulične svetiljke skromni bacaju sjaj,
korača polako zabelelom stazom,
mislima tone u beskraj.
Vazduh je odviše hladan
kožu joj štipa oštri mraz,
prstima sklanja odbegli pramen
kog vetar uporno vraća na obraz.
Mukla tišina je posvuda,
pod bosim nogama sneg škripi samo,
čuje se samo pucketanje grana,
lavež pasa u daljini negde tamo...
Sama, kao divlja zverka
bez čopora svoga što ostade,
unezvereno luta ulicama
u njedrima noseći svoje jade.
Razbarušene crne kose,
upali obrazi, mračne sene,
pomodrele, pune usne
do juče srećne, mlade žene.
Bose noge mrznu u snegu,
same se grle ukočene ruke,
grudi ispunjene gorčinom
jedva čujne ispuštaju jauke.
Na tamnom zvezdanom platnu
gordi mesec se žuti,
obasjava mračne staze
kojima prođoše njezine skuti.
Luta u tuzi svojoj,
u tankom, jesenjem kaputu,
ne oseća više hladnoću vetra
ni snega što je napadao po putu.
Pahulje su postale gušće,
vetar je zaduvao jače,
a ona zamišlja toplu sobu
i u kolevci bebu što plače...
U nemoj tišini noći,
dok svet se na počinak sprema,
ona traga za svojim čedom
kojega više nema.
