Ludwig van Bethoven-Pismo nepoznatoj ženi

[Poli46]

https://www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com/2013/02/Ludwig-van-Beethoven

„Anđele moj, sve moje, moje sopstvo – samo nekoliko reči danas, i to sa olovkom
(s tvojom) – samo do sutra je moj konak definitivno sređen. Kakvo odvratno gubljenje
vremena u takvim stvarima – čemu ova duboka tuga, gde nužnost govori?

Ludwig van Beethoven, 1820 - Joseph Karl Stieler

Može li naša ljubav opstati drugačije nego kroz žrtvu, nego ne zahtevajući sve? Možeš li to promeniti, da nisi sasvim moja, ja nisam sasvim tvoj? O, Bože, pogledaj u prelepu prirodu
i saberi svoj um za neizbežno. Ljubav traži sve i sasvim je u pravu, tako je i meni sa tobom,
tebi sa mnom - samo ti tako lako zaboraviš, da ja moram da živim za tebe i za sebe - da smo
sasvim ujedinjeni, primetila bi ovaj bolan osećaj kao malo i kako treba...

 

[Poli46]

Beethoven bust - Hugo Hagen

... Verovatno ćemo se uskoro sresti, ni danas ne mogu da vam saopštim svoje primedbe koje sam ovih dana izneo o svom životu - da su nam srca bliska, verovatno ne bih smeo da iznosim takve primedbe. Puna su mi njedra, da vam kažem mnogo - ima trenutaka kada otkrijem da je govor ama baš ništa. Razvedri se - ostani moje pravo i jedino blago, moje sve, kao i ja tebi. Ostalo bogovi moraju poslati, šta mora biti za nas i biće“.

Plaudite amici, comedia finita est...

Betovenove poslednje reči na samrti, 1927

 

[Black_star]

"Betovene, ostavi sad tu olovku, zove te Palma na telefon !!...."