Moram ovo da napisem dok sam jos pod utiscima
Bila sam veceras kod druga na nekoj cirki, zajebancija... Cak nas je lik iznenadio i spremio veceru... Luka je doneo gitaru i pojacalo tako da smo i pevali,vristali od smeha,pili i gledali 'Mrak film2' glupost ziva ali kad si nacirkan i kad si sa drustvom naaaaaaaaaah... Uglavnom dosla sam kuci, napisala par komentara na blogu i htela nesto na pogledam na telefon, kad telefona nema... Hmmm ovo mi se vec jednom bilo desilo, i da, bila sam pijana i digla sam citav pab na noge, dok nisam stavila ruku u neki skriveni dzep na jakni... Kakav blam zar ne? Tako da sad nisam htela da panicim... Obisla sam ceo stan, zvala se, prvo sam nazvala pogresan broj, hehe i optuzila neku zenu da mi je uzela telefon .Onda sam lepo sela u taxi i otisla na drugi kraj grada do druga... Molila sam boga da nije zaspao i da mu se cale nije vratio kuci. Jer kontala sam, jedino sam kod njega bila i u Shonetovim kolima i to je to... Negde je telefon ispao. Dok je onaj taxi miiiiileo po praznim ulicama grada, polako mi je padao mrak na oci... Frka. Sta ako ga ne nadjem? Ja taj tel treba da otplacujem jos godinu ipo dana, keva ce me ubiti, aaaaa...
I onda me je iz tih crnih misli trgao glas kratko osisane zene koja je svo vreme pricala na telefon, stigli smo, Turinskog 77. Platila sam istrcala iz kola i pocela da lupam na vrata... Ajdeeee, probudi se ( zasto nema jebeno zvono?!?) I zacudo neki glas, neko otkljucava... (daaaj boze da nije njegov cale) Nije hvala bogu, otkljucava Aca, onako sav zbunjen, utrcavam u dnevnu i pretrazujem je, ovaj se razbudjuje. Kad je skontao poceo je i on da trazi. Posto telefon nismo nasli, a ja se ionako nisam mogla setiti da li sam zvuk ostavila ukljucen, zvali smo Shoneta, lik koji je vozio. Naravno ne javlja se... Zasto bi? 3 sata je, sigurno hrce. Posto nije daleko, na minus 5 se polako dokotrljavamo do njega. Ulazimo u dvoriste i idemo do prozora njegove sobe. Lupamo na prozor, ja vicem, sve dok neki dubok glas nije rekao 'halo' haha, halo, njegov cale...
Aco je refleksno potrcao dok sam ja ostala jos koji sekund da zurim u prozor. Kad sam dosla sebi, potrcala sam i ja, tj. poletela sam
Pala sam preko neke hrpe zemlje u njegovom dvoristu. Aco je krenuo da se vraca, svetlo u sobi se pali a ja vriiistim od smeha. Ustajem, prljava sam, fuj, trcim, sustizem Acu i stajemo. Nismo mogli da dodjemo sebi od smeha, morala sam da cucnem da bih iskontrolisala besiku
A zasto smo pobegli?U 3 sata lupamo na prozor coveku koji je vojno lice i poznat kao 'jako zajeban lik'.
Za cetiri godine koliko znam Shoneta uvek sam uspevala da izbegnem da upoznam doticnog taticu. Vracamo se kod Ace kuci, onako zadihani,nasmejani osecajuci se kao neki desetogodisnjaci...
Aco uzima mobilni i vracamo se nazad, moramo da proverimo da li je telefon u kolima. U povratku nazad, Aco pali cigaretu, ma... morala sam i ja jednu, ipak je za zapaliti.. Dolazimo pred kucu, svetlo je ugaseno hvala bogu. Mozda ce tata pomisliti da je sanjao, mada sutradan kad vidi izgazenu onu zemlju... (zamislite da je to bilo blato?)
Aco nece da udje u dvoriste, znaci moram ja... Prisunjavam se kolima, frka da cale ne izleti od negde sa nekakvim oruzjem i pomisli da mu krademo kola se pojacava kako prilazim kolima. Ne cujem nikakav zvuk, znaci moram da provirim na prednje sediste. Kad eno ga, kod menjaca, svetli moja bebica... Da mi je znati kako je ispao. Nista povlacim se sa nadom da njegov cale sutra ujutro ne ide na posao i da mi ga nece drpiti Ovo trcanje i frka su me definitivno otreznili ali ako ipak vidite neke greskice u pisanju, naaah, znate od cega je 
Bila sam veceras kod druga na nekoj cirki, zajebancija... Cak nas je lik iznenadio i spremio veceru... Luka je doneo gitaru i pojacalo tako da smo i pevali,vristali od smeha,pili i gledali 'Mrak film2' glupost ziva ali kad si nacirkan i kad si sa drustvom naaaaaaaaaah... Uglavnom dosla sam kuci, napisala par komentara na blogu i htela nesto na pogledam na telefon, kad telefona nema... Hmmm ovo mi se vec jednom bilo desilo, i da, bila sam pijana i digla sam citav pab na noge, dok nisam stavila ruku u neki skriveni dzep na jakni... Kakav blam zar ne? Tako da sad nisam htela da panicim... Obisla sam ceo stan, zvala se, prvo sam nazvala pogresan broj, hehe i optuzila neku zenu da mi je uzela telefon .Onda sam lepo sela u taxi i otisla na drugi kraj grada do druga... Molila sam boga da nije zaspao i da mu se cale nije vratio kuci. Jer kontala sam, jedino sam kod njega bila i u Shonetovim kolima i to je to... Negde je telefon ispao. Dok je onaj taxi miiiiileo po praznim ulicama grada, polako mi je padao mrak na oci... Frka. Sta ako ga ne nadjem? Ja taj tel treba da otplacujem jos godinu ipo dana, keva ce me ubiti, aaaaa...
I onda me je iz tih crnih misli trgao glas kratko osisane zene koja je svo vreme pricala na telefon, stigli smo, Turinskog 77. Platila sam istrcala iz kola i pocela da lupam na vrata... Ajdeeee, probudi se ( zasto nema jebeno zvono?!?) I zacudo neki glas, neko otkljucava... (daaaj boze da nije njegov cale) Nije hvala bogu, otkljucava Aca, onako sav zbunjen, utrcavam u dnevnu i pretrazujem je, ovaj se razbudjuje. Kad je skontao poceo je i on da trazi. Posto telefon nismo nasli, a ja se ionako nisam mogla setiti da li sam zvuk ostavila ukljucen, zvali smo Shoneta, lik koji je vozio. Naravno ne javlja se... Zasto bi? 3 sata je, sigurno hrce. Posto nije daleko, na minus 5 se polako dokotrljavamo do njega. Ulazimo u dvoriste i idemo do prozora njegove sobe. Lupamo na prozor, ja vicem, sve dok neki dubok glas nije rekao 'halo' haha, halo, njegov cale...
Aco je refleksno potrcao dok sam ja ostala jos koji sekund da zurim u prozor. Kad sam dosla sebi, potrcala sam i ja, tj. poletela sam
Pala sam preko neke hrpe zemlje u njegovom dvoristu. Aco je krenuo da se vraca, svetlo u sobi se pali a ja vriiistim od smeha. Ustajem, prljava sam, fuj, trcim, sustizem Acu i stajemo. Nismo mogli da dodjemo sebi od smeha, morala sam da cucnem da bih iskontrolisala besiku A zasto smo pobegli?U 3 sata lupamo na prozor coveku koji je vojno lice i poznat kao 'jako zajeban lik'.
Za cetiri godine koliko znam Shoneta uvek sam uspevala da izbegnem da upoznam doticnog taticu. Vracamo se kod Ace kuci, onako zadihani,nasmejani osecajuci se kao neki desetogodisnjaci...
Aco uzima mobilni i vracamo se nazad, moramo da proverimo da li je telefon u kolima. U povratku nazad, Aco pali cigaretu, ma... morala sam i ja jednu, ipak je za zapaliti.. Dolazimo pred kucu, svetlo je ugaseno hvala bogu. Mozda ce tata pomisliti da je sanjao, mada sutradan kad vidi izgazenu onu zemlju... (zamislite da je to bilo blato?)
Aco nece da udje u dvoriste, znaci moram ja... Prisunjavam se kolima, frka da cale ne izleti od negde sa nekakvim oruzjem i pomisli da mu krademo kola se pojacava kako prilazim kolima. Ne cujem nikakav zvuk, znaci moram da provirim na prednje sediste. Kad eno ga, kod menjaca, svetli moja bebica... Da mi je znati kako je ispao. Nista povlacim se sa nadom da njegov cale sutra ujutro ne ide na posao i da mi ga nece drpiti
Ovo trcanje i frka su me definitivno otreznili ali ako ipak vidite neke greskice u pisanju, naaah, znate od cega je 
hahaha
