Има грдно једно мрачно царство ,
нечист престо изградило ,
на гљибљивој духовној ливади .
Свуда своју владу раширило,
а његови наказни ликови ,
улазаху у поља небесна :
светлост , живот и чој'кову лепоту
у бездно сатерали ;
те грдобе и тијех изродах
нико вообразит не зна .
Будалама кад би вјеровали ,
наши Оци , покољења мудра .
Без будалах тупога погледа :
Бил би умови наказних ликова ,
могли блистат св'јетли !?
Бил би тартарски владари ,
владали премудро !?
Премудри су ,
( Наши оци ?)
виновници вјечне погибије . Каква их је сила нечестива ,
да сагр'јеше Творцу превластила,
Вавјековма да потиру животе ?
Ћераше се мудро ,
Ћераше!?
Ћераше се и са Богом ,
Ћераше се и са Ђавлем ,
Ћераше , Ћераше ,
све проћераше и проћердаше ;
доћераше до српштине красне!
Земни круг ,
уска сфера безумног метежа ,
од чо'јка ништарију справља .
Сва ти овде гину поњатија,
сами себе гоне безумници !
Од српштине на којој смо,
до небеса престолодржнога
творца Свевишњега ,
растојање преужасно стоји ,
стопут веће но међ мртвијех и живих .
Мрачно царство , српштина се зове ;
цар безумље,
мрачна душа , неба ненависник ;
зло је њему једина утјеха ,
са њим се је вјечно обручио ;
злу је жертву принио велику ,
Чој'ка сатре за нав'ека .
Лишио је разум блаженства светога ,
у мрачно га царство сатерао ,
на без конца мученија страшна .
Знаћеш и вам' што је урадио ;
Ак' икада зас'јаш огњем створитеља !?
нечист престо изградило ,
на гљибљивој духовној ливади .
Свуда своју владу раширило,
а његови наказни ликови ,
улазаху у поља небесна :
светлост , живот и чој'кову лепоту
у бездно сатерали ;
те грдобе и тијех изродах
нико вообразит не зна .
Будалама кад би вјеровали ,
наши Оци , покољења мудра .
Без будалах тупога погледа :
Бил би умови наказних ликова ,
могли блистат св'јетли !?
Бил би тартарски владари ,
владали премудро !?
Премудри су ,
( Наши оци ?)
виновници вјечне погибије . Каква их је сила нечестива ,
да сагр'јеше Творцу превластила,
Вавјековма да потиру животе ?
Ћераше се мудро ,
Ћераше!?
Ћераше се и са Богом ,
Ћераше се и са Ђавлем ,
Ћераше , Ћераше ,
све проћераше и проћердаше ;
доћераше до српштине красне!
Земни круг ,
уска сфера безумног метежа ,
од чо'јка ништарију справља .
Сва ти овде гину поњатија,
сами себе гоне безумници !
Од српштине на којој смо,
до небеса престолодржнога
творца Свевишњега ,
растојање преужасно стоји ,
стопут веће но међ мртвијех и живих .
Мрачно царство , српштина се зове ;
цар безумље,
мрачна душа , неба ненависник ;
зло је њему једина утјеха ,
са њим се је вјечно обручио ;
злу је жертву принио велику ,
Чој'ка сатре за нав'ека .
Лишио је разум блаженства светога ,
у мрачно га царство сатерао ,
на без конца мученија страшна .
Знаћеш и вам' што је урадио ;
Ак' икада зас'јаш огњем створитеља !?
