- Poruka
- 388.637
Skriven u senkama dorćolskih zgrada, u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Ulici Rige od Fere 4, nalazi se vinograd.
Tu u centralnoj zoni prestonice, u samom „krugu dvojke”, već 84 godine rađa vinova loza.
Vinograd je godinama prekrivao korov. Otrgao ga je pre dvadesetak godina Petar Despotović, agronom u penziji. Posle nekoliko ekoloških seminara
koje je pohađao u zgradi zavoda, primetio je u dvorištu zapušten i neorezan čokot. Nije mnogo razmišljao, čvrsto je rešio da vinogradu udahne novi život.
Danas se od tog grožđa pravi nekoliko vrsta kvalitetnog vina – strašenski (ruska sorta), moldova (moldavska) i zalad đenđi (mađarska), slankamenka i muskart hamburg.
– Zatekao sam 1991. godine čokot star nekoliko desetina godina i samo sam ga napornim radom očuvao i razvio. Već posle nekoliko godina stari čokot je podario nove plodove od kojih su dobijene i prve litre beogradskog varoškog ekološkog vina „singidunum”. Vremenom je vinograd rastao i napredovao, a i zasađeni su novi čokoti različitih vrsta loze. Između ostalih, preneta je i reznica loze iz manastira Uvac kod Priboja na Limu, koja se tamo gaji od 1524. godine. Sada se berbom dobija više od 120 kilograma grožđa, koje se pretoči u 80 litara vina – ističe Petar Despotović.
Zasluge za ovaj vinograd pripadaju jednoj jevrejskoj porodici koja ga je zasadila 1928. godine. Ta nepoznata porodica nije dugo uživala u plodovima svog rada, jer je stradala u holokaustu.
Danas se vinograd nalazi na „dva nivoa”. U dvorištu je najstariji čokot slankamenka, a pored njega su i ostale sorte. Na spratu terase Zavoda isprepletene su stabljike grožđa odakle se prvo uklanjaju ovi slatki plodovi kada počne berba..
Svake godine obere se oko 70 kilograma grožđa. Zavod pravi svoje vino, ali ga ne prodaje, već čuva u maloj, ali brižljivo uređenoj vinoteci u podrumu.
„Jako je teško održavati ovu lozu s obzirom na njenu starost i istoriju koju baštini. Pomalo je bolesna i on njoj sada vode računa profesori sa Poljoprivrednog fakulteta i mi smo ove godine po njihovim savetima izradili potporu za ovu lozu“, dodaje Jelena Đorđević Milošević.
Građani mogu ova kvalitetna vina sa Dorćola da probaju na praznike. Prvi od njih je Sveti Trifun 14. februara, Dan vinogradara, a sledeća prilika je proslava Dan planete Zemlje 22. aprila. Oni koji su ove datume propustili neka se pripreme za Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna.
(rts/politika)
