love=corpophagia

ima ova... i ona je skroz super... e, u takvim situacijama se druzim sa mr. Jackom... ne previse... samo popricamo malo... on, ja i dve kockice leda... mozda sam vam pricao... na tavanu jedne kuce cu napraviti bar... radim vec na tome... bar koji nikad nece biti otvoren... za javnost... samo za prijatelje... prave ljude... i, kad letnjeg jednog jutra, udjem u isti... i vidim kako se zraci sunca provlace kroz krov... i kad vidim onu prasinu koja lebdi... pustim stvar ispod... sunem sebi jedno pice... stanem za sank... i nasmejem se... cista sreca... tad cu, siguran sam, znati da je vredelo sve ono sto sam do tog trenutka radio... i da je vredelo ceo zivot provesti za taj trenutak... koji se, verovatno, nikada vise nece ponoviti... sta cu posle? hm... vise nije ni bitno...

Friday left me fumblin' with the blues...
And it's hard to win when you always lose...
Because the nightspots spend your spirit...
Beat your head against the wall...
Two dead ends and you've still got to choose...
 
senoviti:
wtf is love anyway?... :-) :confused: :o
Kliknite za proširenje...


Voleti neku osobu po mom mishljenju znachi voleti i prihvatiti njene mane, i one najcrnje delove lichnosti. Nije teshko voleti lepu spoljashnjost karaktera koju nam svako servira u startu. Ali je teshko prihvatati da ta lepa spoljashnjost ima i onu tamnu stranu. Shto smo vishe spremni da zavolimo i taj tamni deo , dublja ce ljubav i biti, i nekako tek tada moze da se nazove "pravom". Prava ljubav nije ideal o nekome...
Vreme i tolerancija su presudni faktori u gradjenju iste.
Ne retko ljudi posle prvog pada posustaju, i plashe se da se predaju nekome. I onda cujemo raznorazne izjave o tome kako se prava ljubav dozivi samo jednom. Izjava jeste istinita, ali primenljiva samo na odredjen profil ljudi. To su upravo oni koji se zatvore, i koji vishe nikad ne dozvole davanje sebe nekome iz straha. Samim tim sebi onemogucavaju ponovno dozivljavanje onog predivnog osecaja, za koji su ubedjeni da ce se desiti samo jednom....
 
Slozila bih se s Leptiricom, ali bih dodala da ako je rec o fatalnoj mani s kojom partner odbija da se uhvati u kostac, to ne treba tolerisati, jer trpljenje iste moze nas navesti na pogresnu pomisao da smo divni, tolerantni i puni ljubavi, a ustvari smo najobicniji ljubavni mucenici...
Fatalne mane:
- ovisnici (alkohol, droga), nekontrolisano besni, oni koji stalno vide sebe kao zrtvu, oni koji zele da nas kontrolisu, sexualni zavisnici, zavisnici od pornografije, velika deca, emocionalno zatvoreni... itd.
 
Ti i ja Gosco kako smo krenule mozemo zajedno i knjigu da napisemo... :)
Slazem se sa tobom skroz, i sad bi ja dodala sledece...

Jako je bitno da pre ulaska u vezu donekle imamo precizirano shta zelimo od veze i od partnera (shto ukljucuje i izbegavanje fatalnih mana). Ulaskom u vezu, pochinjemo da kapiramo da se partner i ne podudara toliko sa nashim pochetnim nacrtom, ali pochinjemo da nalazimo i neke dobre osobine koje nismo uvrstili u nacrt (to je onaj prvi najlakshi oblik prihvatanja).
Kako otkrivamo partnerove mane, tako i odluchujemo da li mozemo da ih prihvatimo ili ne. (obichno se deshava u prvih par meseci veze kod zrelih partnera)
To naravno ne znachi da cemo bash obozavati njegove mane, ali recimo da sasvim lepo mozemo svakodnevno da zivimo sa njima.
Svo ovo opisano vreme obuhvata prihvatanje i tolerisanje, spushtanje sopstvenih kriterijuma do neke normalne granice, i odredjeno menjanje sopstvenog sistema vrednosti.

Problem moze nastati kada imamo veliko odstupanje izmedju nashe zelje ( kako zamishljamo da veza treba da izgleda) i realnosti (kako nasha veza ustvari realno izgleda). Tu nastaje ogromna frustracija, koja se manifestuje neurozom. Vazi takodje za bilo koju oblast zivota ukljucujuci i ljubav.

Shto su manja odstupanja od zelje i realnosti to je odnos kvalitetniji.


E sada problem je shto svi mi kada smo sami imamo poprilichno visoke ciljeve, i kriterijume, i ne retko propushtamo sjajne prilike za ostvarivanje super odnosa sa nekim zbog problema sa pocetnim prihvatanjem.

I tako...raspisah se... :)
 
senoviti:
u ljubavi bi se svi prvo veoma pohvalili kako pruzaju i daju, neograniceni kapaciteti,itd.
mene zanima koliko ste u ljubavi spremni da trpite..
desi se da neku stvar u zivotu prezirete do te mere da je nazivate cistim gov..tom...
koliko bi ste bili spremni da to isto gomno progutate zarad voljene osobice :-P
znate,njene mane,ove-one..nesto nepojmljivo...do trenutka kada je upoznate ;-)

wtf is love anyway?... :-) :confused: :o
Kliknite za proširenje...
Logica ti je ubi boze... tako gledano, onaj ko je apsolutno tolerantan, moze sve da trpi, mogao bi da bude sa bilo kim, nebitno kakva je osoba u pitanju.
 
rile_laki_oblak:
ima ova... i ona je skroz super... e, u takvim situacijama se druzim sa mr. Jackom... ne previse... samo popricamo malo... on, ja i dve kockice leda... mozda sam vam pricao... na tavanu jedne kuce cu napraviti bar... radim vec na tome... bar koji nikad nece biti otvoren... za javnost... samo za prijatelje... prave ljude... i, kad letnjeg jednog jutra, udjem u isti... i vidim kako se zraci sunca provlace kroz krov... i kad vidim onu prasinu koja lebdi... pustim stvar ispod... sunem sebi jedno pice... stanem za sank... i nasmejem se... cista sreca... tad cu, siguran sam, znati da je vredelo sve ono sto sam do tog trenutka radio... i da je vredelo ceo zivot provesti za taj trenutak... koji se, verovatno, nikada vise nece ponoviti... sta cu posle? hm... vise nije ni bitno...

Friday left me fumblin' with the blues...
And it's hard to win when you always lose...
Because the nightspots spend your spirit...
Beat your head against the wall...
Two dead ends and you've still got to choose...
Kliknite za proširenje...

e stvarno je divno citati te!
 
rile_laki_oblak:
ima ova... i ona je skroz super... e, u takvim situacijama se druzim sa mr. Jackom... ne previse... samo popricamo malo... on, ja i dve kockice leda... mozda sam vam pricao... na tavanu jedne kuce cu napraviti bar... radim vec na tome... bar koji nikad nece biti otvoren... za javnost... samo za prijatelje... prave ljude... i, kad letnjeg jednog jutra, udjem u isti... i vidim kako se zraci sunca provlace kroz krov... i kad vidim onu prasinu koja lebdi... pustim stvar ispod... sunem sebi jedno pice... stanem za sank... i nasmejem se... cista sreca... tad cu, siguran sam, znati da je vredelo sve ono sto sam do tog trenutka radio... i da je vredelo ceo zivot provesti za taj trenutak... koji se, verovatno, nikada vise nece ponoviti... sta cu posle? hm... vise nije ni bitno...

Friday left me fumblin' with the blues...
And it's hard to win when you always lose...
Because the nightspots spend your spirit...
Beat your head against the wall...
Two dead ends and you've still got to choose...
Kliknite za proširenje...
Meni je takav svaki dan... a najlepse je kad mali guster krene da se penje po zidu da bi se docepao sunca...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top