Bio si sasvim običan radnik: tegljač, lopatar il' nešto još niže,
A izdavao si se za velikana, nekog ko je od Tita za stepen više.
Imao si plavu uniformu koju ti je žena lickala svakog dana,
I magacinske cipele koje ti je ćerka glancala uz pretnju batinama.
Imao si još i mantil sa zlatnim kopčama, oficirsku kapu i rukavice,
Vozio si zelenog fiću i motore sa korpama a u njima komšijske balavice.
Spavao si svakog popodneva i tada baš niko nije smeo da pisne,
Gledali su te k'o boga upijajući užegli dah sa tvoje krive donje usne.
Pušio si tajno cigarilose i pio si javno pivo u ogromnim količinama,
Gajbe si stalno kupovao pod izgovorom da su namenjene gostima.
Pio si još i kuvanu rakiju, mlado vino, sok od višnje i čaj od lipe,
Sušio meso u pušnicama, mešao čvarke u kazanima pazeći da ne prekipe.
Tebi su rođaci redom donosili sve svinjske prerađevine na kolenima
I kumovi te častili inostranim kolačima i prepariranim divljačima.
Jeo si samo meso i uvek se razbacivao ljućim od ljutih bonbonama,
Predstavljajući se da poznaješ glavne u opštinskim i državnim organima.
Izdavao si se još i kao svetski lovac dok si sinu nedeljom trebio vaške,
Kupio si dvogled, fotoaparat i vazdušnu pušku kako ne bi dobio zauške.
Bavio si se proizvodnjom džempera koje si prodavao po pijacama i vašarima,
Ljubomorno si čuvao mašine, predivo i dugmad osiguravajući sve katancima.
Krio si pare po baštama, lepak i pumpu po sefovima, alat i selotejp po ćupovima...
Prvi si kupio radio i televizor, uveo telefon i ćaskao samo sa uspešnima.
A onda jednog dana, kad si se vraćao iz Rupe, gde si kradom uz piće ubijao sate,
I kao nosio kosu, vodio kozu i gurao kolica sa izrazom lica najvećeg mudraca,
Na čelu ti se crvenim slovima ispisalo da su te pritegle kamate,
Iz baburastog nosa ti je frktalo da nisi u stanju da isplatiš sve rate,
Te da usled toga ne možeš biti ništa više do još jednog u nizu pajaca:
Kome su ruke do guše u svinjskoj krvi i koji nikad ni u čemu nije bio prvi,
Kome su noge do pasa u ljudskom bolu i koji nikad nije imao gospodsku rolu;
Već je bio samo nosač uglja u postaji gde su radili komunjarski crvi,
Gde od promaje smrti sve vrvi,
I iskompleksirani mužjak koji nikad nije video svoju ženu golu
Jer je morao da pokrije oči dok su ga drugi obukli u slavonskog lolu.
A izdavao si se za velikana, nekog ko je od Tita za stepen više.
Imao si plavu uniformu koju ti je žena lickala svakog dana,
I magacinske cipele koje ti je ćerka glancala uz pretnju batinama.
Imao si još i mantil sa zlatnim kopčama, oficirsku kapu i rukavice,
Vozio si zelenog fiću i motore sa korpama a u njima komšijske balavice.
Spavao si svakog popodneva i tada baš niko nije smeo da pisne,
Gledali su te k'o boga upijajući užegli dah sa tvoje krive donje usne.
Pušio si tajno cigarilose i pio si javno pivo u ogromnim količinama,
Gajbe si stalno kupovao pod izgovorom da su namenjene gostima.
Pio si još i kuvanu rakiju, mlado vino, sok od višnje i čaj od lipe,
Sušio meso u pušnicama, mešao čvarke u kazanima pazeći da ne prekipe.
Tebi su rođaci redom donosili sve svinjske prerađevine na kolenima
I kumovi te častili inostranim kolačima i prepariranim divljačima.
Jeo si samo meso i uvek se razbacivao ljućim od ljutih bonbonama,
Predstavljajući se da poznaješ glavne u opštinskim i državnim organima.
Izdavao si se još i kao svetski lovac dok si sinu nedeljom trebio vaške,
Kupio si dvogled, fotoaparat i vazdušnu pušku kako ne bi dobio zauške.
Bavio si se proizvodnjom džempera koje si prodavao po pijacama i vašarima,
Ljubomorno si čuvao mašine, predivo i dugmad osiguravajući sve katancima.
Krio si pare po baštama, lepak i pumpu po sefovima, alat i selotejp po ćupovima...
Prvi si kupio radio i televizor, uveo telefon i ćaskao samo sa uspešnima.
A onda jednog dana, kad si se vraćao iz Rupe, gde si kradom uz piće ubijao sate,
I kao nosio kosu, vodio kozu i gurao kolica sa izrazom lica najvećeg mudraca,
Na čelu ti se crvenim slovima ispisalo da su te pritegle kamate,
Iz baburastog nosa ti je frktalo da nisi u stanju da isplatiš sve rate,
Te da usled toga ne možeš biti ništa više do još jednog u nizu pajaca:
Kome su ruke do guše u svinjskoj krvi i koji nikad ni u čemu nije bio prvi,
Kome su noge do pasa u ljudskom bolu i koji nikad nije imao gospodsku rolu;
Već je bio samo nosač uglja u postaji gde su radili komunjarski crvi,
Gde od promaje smrti sve vrvi,
I iskompleksirani mužjak koji nikad nije video svoju ženu golu
Jer je morao da pokrije oči dok su ga drugi obukli u slavonskog lolu.