Salle Buddha
Ističe se
- Poruka
- 2.184
U kakvim ste odnosima sa blizim/daljim rodjacima? Da li se sa svima posecujete? Sta su uzroci vasih nesuglasica?
Moje iskustvo...
Sa mamine strane imamo fantasticne rodjake, redovno se posecujemo, cesto smo jedni kod drugih na ruckovima, za praznike, zajedno putujemo na more/selo...
A sa rodjacima pokojnog tate (tj. njegovom bracom) nismo bas u nekim posebnim odnosima, iako za to i nema nekog velikog razloga.
Tata je bio najstariji, i posto su rano ostali bez oca, on je prakticno odgajio svojih 6oro mladje brace. Radio je fizicke poslove a novcem im kupovao odecu, i stedeo da bi mogao da im plati skolovanje. Vecina su visokoobrazovani, osim njega. Neke je cak i zaposlio.
Medjutim, otkad je preminuo, odnosi izmedju nase porodice i njih su prestali da budu porodicni. Posecujemo se bukvalno jednom godisnje, za neki praznik, i to je to, iako zivimo u relativnoj blizini (npr. najblizi stric zivi u ulici do moje, sledeci na 15 minuta, pa sledeci na sat vremena voznje... a ostali su u inostranstvu).
Cini mi se da problem lezi u jednom incidentu koji je bas taj najblizi stric, inace tatin najmladji brat imao sa pokojnim tatom. Naime, ukao mu je pare koje je tata godinama stedeo da dogradi sprat na kuci. Tata je tada stedeo u markama... stric je dosao i rekao mu da ima nekog prijatelja koji ce da mu ih konvertuje u dinare bez ikakve provizije... cale mu dao pare... posle 15 minuta ovaj ga zove telefonom i kaze... ne dam. Cale je bukvalno umro 2 meseca posle toga... nikad mu nije oprostio... i ostavio nam je amanet da 'magare' (tako ga je inace zvao) nikada ne pustamo u kucu. Uglavnom, stric je sa tim parama izgradio SEBI sprat, opremio sve, skolovao decu... a mi smo posle caletove smrti ziveli bukvalno od kevine mizerne plate...
Kasnije se keva razbolela... i oni su od tad prakticno prestali da nas posecuju...
Ovi stricevi iz inostrasnstva... zadnjih 10 godina... svakog leta dodju ovde na odmor... i nisu nas posetili vise od 2-3 puta za to vreme. Jedan od njih je prosle godine umro... dok je bio ovde na odmoru... i mi mu nismo otisli na sahranu. Kasnije su me stricevi sreli... i uvredjeno pitali... "umro nam je brat, gde si ti na sahrani covece"... a ja sam se ubio muceci se da im objasnim da coveka NE POZNAJEM... zadnji put sam ga video kao dete... ne znam kakav je, ne znam kako mu se zovu deca, sta voli, cime se bavi... i da mi je glupo bilo da zalim za nekim o kome nemam nikakav utisak.
Uglavnom prosle nedelje... mladji brat srece na nasoj ulici drugog strica i strinu iz Nemacke... nose pune torbe svega... pita ih gde su posli.. oni se najkulturnije ispitaju sa njim.. i kazu da su posli kod strica koji zivi u susednoj ulici. Brat ih pitao da li ce svratiti kod nas... a oni u fazonu... videcemo. Nisu svratili.
Naravno da smo se i mama i svi.. jako uvredili.
Nije mi jasno kako neko moze ne poseduje elementarni nivo kulture i svrati, makar sa vrata, cisto facijalno da se vidimo? Oni su uvek kod nas bili docekivani lepo.. domacinski... uvek smo im se radovali... i stvarno je uzasan osecaj kad te tako zaobidju, posebno imajuci u vidu koliko je nas tata ucinio da oni postanu ljudi.
Moje iskustvo...
Sa mamine strane imamo fantasticne rodjake, redovno se posecujemo, cesto smo jedni kod drugih na ruckovima, za praznike, zajedno putujemo na more/selo...
A sa rodjacima pokojnog tate (tj. njegovom bracom) nismo bas u nekim posebnim odnosima, iako za to i nema nekog velikog razloga.
Tata je bio najstariji, i posto su rano ostali bez oca, on je prakticno odgajio svojih 6oro mladje brace. Radio je fizicke poslove a novcem im kupovao odecu, i stedeo da bi mogao da im plati skolovanje. Vecina su visokoobrazovani, osim njega. Neke je cak i zaposlio.
Medjutim, otkad je preminuo, odnosi izmedju nase porodice i njih su prestali da budu porodicni. Posecujemo se bukvalno jednom godisnje, za neki praznik, i to je to, iako zivimo u relativnoj blizini (npr. najblizi stric zivi u ulici do moje, sledeci na 15 minuta, pa sledeci na sat vremena voznje... a ostali su u inostranstvu).
Cini mi se da problem lezi u jednom incidentu koji je bas taj najblizi stric, inace tatin najmladji brat imao sa pokojnim tatom. Naime, ukao mu je pare koje je tata godinama stedeo da dogradi sprat na kuci. Tata je tada stedeo u markama... stric je dosao i rekao mu da ima nekog prijatelja koji ce da mu ih konvertuje u dinare bez ikakve provizije... cale mu dao pare... posle 15 minuta ovaj ga zove telefonom i kaze... ne dam. Cale je bukvalno umro 2 meseca posle toga... nikad mu nije oprostio... i ostavio nam je amanet da 'magare' (tako ga je inace zvao) nikada ne pustamo u kucu. Uglavnom, stric je sa tim parama izgradio SEBI sprat, opremio sve, skolovao decu... a mi smo posle caletove smrti ziveli bukvalno od kevine mizerne plate...
Kasnije se keva razbolela... i oni su od tad prakticno prestali da nas posecuju...
Ovi stricevi iz inostrasnstva... zadnjih 10 godina... svakog leta dodju ovde na odmor... i nisu nas posetili vise od 2-3 puta za to vreme. Jedan od njih je prosle godine umro... dok je bio ovde na odmoru... i mi mu nismo otisli na sahranu. Kasnije su me stricevi sreli... i uvredjeno pitali... "umro nam je brat, gde si ti na sahrani covece"... a ja sam se ubio muceci se da im objasnim da coveka NE POZNAJEM... zadnji put sam ga video kao dete... ne znam kakav je, ne znam kako mu se zovu deca, sta voli, cime se bavi... i da mi je glupo bilo da zalim za nekim o kome nemam nikakav utisak.
Uglavnom prosle nedelje... mladji brat srece na nasoj ulici drugog strica i strinu iz Nemacke... nose pune torbe svega... pita ih gde su posli.. oni se najkulturnije ispitaju sa njim.. i kazu da su posli kod strica koji zivi u susednoj ulici. Brat ih pitao da li ce svratiti kod nas... a oni u fazonu... videcemo. Nisu svratili.
Naravno da smo se i mama i svi.. jako uvredili.
Nije mi jasno kako neko moze ne poseduje elementarni nivo kulture i svrati, makar sa vrata, cisto facijalno da se vidimo? Oni su uvek kod nas bili docekivani lepo.. domacinski... uvek smo im se radovali... i stvarno je uzasan osecaj kad te tako zaobidju, posebno imajuci u vidu koliko je nas tata ucinio da oni postanu ljudi.
čija sam, a nit vide dobro niti čuju, glava da me zaboli...pa sve kao ne veruju da sam to ja...
