Инспирисано питање које видех негде на нету пожелео сам да питам вас. Сви ми који смо у основној (можда) и средњој школи били проблемтични, били очајни ученици, падали на поправне, имали кечеве из владања и генерално били отписани од стране наставника, родитеља и пријатеља као изгубљени случајеви без светле будућности, где сте (смо) данас?
Немам неко сјајно детињство с којим бих могао да се похвалим. Уписао средњу школу, четврти смер, већ у самом почетку средње школе сам имао проблема са неоправданим часовима, а и са владањем, моји (родитељи) су у више наврата реаговали да ме не избаце из школе, али и захваљујући мојим оценама, које су стварно биле позитивне за један такав профил личности ученика, нарочито из предмета природних наука, као и то што сам био слатко дете и добронамерност просветних радника те школе. Довољно су толерисати мој безобразлук, већ у самом почетку школске календарске године, трећа година средње, избацују ме из школе. Моји родитељи су веома то доживели на један тежак начин, незнајући шта ће... уписују ме ванредно у Новој Вароши, завршавам са одличним просеком. Напокон, постајем зрела особа, како социјално, тако и емоционално, и морално, да прихватам промене у свом животу, без сукоба, да прихватам обавезе и одговорност, итд... И то све захваљујући мојој 13 година старијој сестри, која је поред свог мужа, мале деце, морала да се бави и са мном. Уписао сам факултет ( и даље сам студент), радим у хотелу за просечну српску плату.
Немам неко сјајно детињство с којим бих могао да се похвалим. Уписао средњу школу, четврти смер, већ у самом почетку средње школе сам имао проблема са неоправданим часовима, а и са владањем, моји (родитељи) су у више наврата реаговали да ме не избаце из школе, али и захваљујући мојим оценама, које су стварно биле позитивне за један такав профил личности ученика, нарочито из предмета природних наука, као и то што сам био слатко дете и добронамерност просветних радника те школе. Довољно су толерисати мој безобразлук, већ у самом почетку школске календарске године, трећа година средње, избацују ме из школе. Моји родитељи су веома то доживели на један тежак начин, незнајући шта ће... уписују ме ванредно у Новој Вароши, завршавам са одличним просеком. Напокон, постајем зрела особа, како социјално, тако и емоционално, и морално, да прихватам промене у свом животу, без сукоба, да прихватам обавезе и одговорност, итд... И то све захваљујући мојој 13 година старијој сестри, која је поред свог мужа, мале деце, морала да се бави и са мном. Уписао сам факултет ( и даље сам студент), радим у хотелу за просечну српску плату.
