Dejan.Jankovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 144
Izvor: Politika
Posle posete Londonu, Fransoa Oland samo konstatovao da Ujedinjeno Kraljevstvo gubi svoj značaj u Evropi.
Dejvid Kameron nije baš bukvalno izneo crveni tepih ispred Dauning strita, ali je prekjučerašnji doček predsednika Francuske Fransoa Olanda sa počasnom gardom u crvenim uniformama i raskošnim šubarama bio pompezan. Pogotovo ako se prisetimo da je ne tako davno, u februaru ove godine, britanski premijer odbio da primi socijalistu Olanda koji je tada bio samo kandidat za predsednika, kao i da je konzervativna engleska štampa Olandu dodelila titulu najopasnijeg čoveka u Evropi.
Kameron je kasnije na samitu G-20 obećao da će prostrti crveni tepih za svakog francuskog biznismena koji bežeći od najavljenih taksa za bogataše bude želeo da dođe u London, i ranije poznat kao tajkunsko rajsko ostrvo. Prethodno je, komentarišući evropsko opredeljenje da se na finansijske transakcije širom kontinenta uvede takozvani Tobinov porez, izrekao pred Britanskim parlamentom još jedan vic. Braneći posao londonskog Sitija i štiteći bankarske profite od naleta „socijalista sa kontinenta”, Kameron je rekao da će kao protivmeru predložiti da se uvede „porez na sir, svakako francuski”.
Oland je ostao diplomatski hladan, iako su mu prethodno i u Francuskoj zamerali da mu nedostaje spoljnopolitičko iskustvo.
„Kad bih odlučio da se ne viđam sa svima onima koji su odbijali da me prime pre izbora, ne bih nigde više mogao ni da idem”, rekao je kao odgovor na pitanje britanskih medija kako to da je pristao da se sretne sa Kameronom.
Možda je i prvi državnik tog ranga koji je usred Londona odbio da govori na engleskom, valjda zato što ga i ne zna. Pa je Kameron, dok je Oland odgovarao kako je „oduvek cenio engleski smisao za humor”, morao da uključi „bubu u uhu”.
Samit se brzo završio, uz konstataciju da se „obe strane slažu da se ne slažu” oko osnovnih pitanja sa kojima je Evropa danas suočena. A onda je Oland otišao na čaj kod kraljice. Pio se u dve šolje i u četiri oka, bez prevodioca. Kraljica je usred svojih britanskih dvora odlučila da sa Olandom govori na francuskom.
I bez crvenog tepiha, London, koji u Parizu već zovu šestim francuskim gradom, ima sve šanse da u svoje okrilje pored impozantnog broja ruskih, bliskoistočnih i ukrajinskih tajkuna, primi na stotine onih koji dolaze sa druge strane Lamanša.
Uz oporezivanje od 75 odsto onih koji zarađuju više od milion evra godišnje, Olandova vlast rešila je da zaustavi otpuštanje radnika. Kompanije koje isplaćuju svojim rukovodiocima dividende i visoke bonuse, biće drakonski kažnjene ukoliko u isto vreme otpuštaju službenike. Kompanije čiji deo akcija pripada državi neće više moći da plaćaju direktore više od 450.000 evra godišnje. Oni će moći da primaju platu koja je „samo” dvadeset puta veća od minimalne u toj firmi.
Parizom već neko vreme kolaju neproverene glasine. „Guči” i „Sen Loran” se spremaju da u London prebace čitav rukovodeći tim ovog leta. Za njima preko Lamanša putuju još neke zvučne firme.
Britanski „Tajm” objavio je na prvoj strani nedeljnog magazina mapu Londona sa Ajfelovom kulom. U tekstu se sa zadovoljstvom konstatuje da je u bolje delove Londona prešao ne samo veliki biznis, već i sitniji francuski preduzetnici. Tamo su otvorene i francuske škole, a konzuli pri francuskoj ambasadi za sada procenjuju da se 350.000 Francuza preselilo u London i okolinu.
„Francuska se nije prilagodila novim realnostima, da više nije velika sila”, citiraju engleski mediji slučajne „pariske izbeglice”.
Manje se danas govori u Londonu kako je, i po najnovijim istraživanjima, uticaj finansijskog sektora na britansku politiku prekomerno veliki. Ili da je, kako tvrdi kolumnista „Obzervera” Nik Koen u svojoj novoj knjizi o cenzuri modernog doba, tajkun u britanskom pravosuđu zaštićeni beli medved. A još manje se podsećaju kako su se prošlog leta gradovi u Britaniji pretvorili u bojno polje. Sve su to danas prikriveni znaci da je vreme vladavine Sitija nad celokupnim životom na izmaku.
A što se tiče Olanda, on je samo posle posete Londonu konstatovao da Ujedinjeno Kraljevstvo gubi svoj značaj u Evropi. Bio je kavaljer pa nije posebno naglašavao činjenicu da je britanska kraljica sa njim govorila francuski.
Posle posete Londonu, Fransoa Oland samo konstatovao da Ujedinjeno Kraljevstvo gubi svoj značaj u Evropi.
Dejvid Kameron nije baš bukvalno izneo crveni tepih ispred Dauning strita, ali je prekjučerašnji doček predsednika Francuske Fransoa Olanda sa počasnom gardom u crvenim uniformama i raskošnim šubarama bio pompezan. Pogotovo ako se prisetimo da je ne tako davno, u februaru ove godine, britanski premijer odbio da primi socijalistu Olanda koji je tada bio samo kandidat za predsednika, kao i da je konzervativna engleska štampa Olandu dodelila titulu najopasnijeg čoveka u Evropi.
Kameron je kasnije na samitu G-20 obećao da će prostrti crveni tepih za svakog francuskog biznismena koji bežeći od najavljenih taksa za bogataše bude želeo da dođe u London, i ranije poznat kao tajkunsko rajsko ostrvo. Prethodno je, komentarišući evropsko opredeljenje da se na finansijske transakcije širom kontinenta uvede takozvani Tobinov porez, izrekao pred Britanskim parlamentom još jedan vic. Braneći posao londonskog Sitija i štiteći bankarske profite od naleta „socijalista sa kontinenta”, Kameron je rekao da će kao protivmeru predložiti da se uvede „porez na sir, svakako francuski”.
Oland je ostao diplomatski hladan, iako su mu prethodno i u Francuskoj zamerali da mu nedostaje spoljnopolitičko iskustvo.
„Kad bih odlučio da se ne viđam sa svima onima koji su odbijali da me prime pre izbora, ne bih nigde više mogao ni da idem”, rekao je kao odgovor na pitanje britanskih medija kako to da je pristao da se sretne sa Kameronom.
Možda je i prvi državnik tog ranga koji je usred Londona odbio da govori na engleskom, valjda zato što ga i ne zna. Pa je Kameron, dok je Oland odgovarao kako je „oduvek cenio engleski smisao za humor”, morao da uključi „bubu u uhu”.
Samit se brzo završio, uz konstataciju da se „obe strane slažu da se ne slažu” oko osnovnih pitanja sa kojima je Evropa danas suočena. A onda je Oland otišao na čaj kod kraljice. Pio se u dve šolje i u četiri oka, bez prevodioca. Kraljica je usred svojih britanskih dvora odlučila da sa Olandom govori na francuskom.
I bez crvenog tepiha, London, koji u Parizu već zovu šestim francuskim gradom, ima sve šanse da u svoje okrilje pored impozantnog broja ruskih, bliskoistočnih i ukrajinskih tajkuna, primi na stotine onih koji dolaze sa druge strane Lamanša.
Uz oporezivanje od 75 odsto onih koji zarađuju više od milion evra godišnje, Olandova vlast rešila je da zaustavi otpuštanje radnika. Kompanije koje isplaćuju svojim rukovodiocima dividende i visoke bonuse, biće drakonski kažnjene ukoliko u isto vreme otpuštaju službenike. Kompanije čiji deo akcija pripada državi neće više moći da plaćaju direktore više od 450.000 evra godišnje. Oni će moći da primaju platu koja je „samo” dvadeset puta veća od minimalne u toj firmi.
Parizom već neko vreme kolaju neproverene glasine. „Guči” i „Sen Loran” se spremaju da u London prebace čitav rukovodeći tim ovog leta. Za njima preko Lamanša putuju još neke zvučne firme.
Britanski „Tajm” objavio je na prvoj strani nedeljnog magazina mapu Londona sa Ajfelovom kulom. U tekstu se sa zadovoljstvom konstatuje da je u bolje delove Londona prešao ne samo veliki biznis, već i sitniji francuski preduzetnici. Tamo su otvorene i francuske škole, a konzuli pri francuskoj ambasadi za sada procenjuju da se 350.000 Francuza preselilo u London i okolinu.
„Francuska se nije prilagodila novim realnostima, da više nije velika sila”, citiraju engleski mediji slučajne „pariske izbeglice”.
Manje se danas govori u Londonu kako je, i po najnovijim istraživanjima, uticaj finansijskog sektora na britansku politiku prekomerno veliki. Ili da je, kako tvrdi kolumnista „Obzervera” Nik Koen u svojoj novoj knjizi o cenzuri modernog doba, tajkun u britanskom pravosuđu zaštićeni beli medved. A još manje se podsećaju kako su se prošlog leta gradovi u Britaniji pretvorili u bojno polje. Sve su to danas prikriveni znaci da je vreme vladavine Sitija nad celokupnim životom na izmaku.
A što se tiče Olanda, on je samo posle posete Londonu konstatovao da Ujedinjeno Kraljevstvo gubi svoj značaj u Evropi. Bio je kavaljer pa nije posebno naglašavao činjenicu da je britanska kraljica sa njim govorila francuski.
