Следећи играч је Луис Гарсија. Барсино дете је након позајмица у Тенерифама и Ваљадолиду завршио у Атлетику и на 30 утакмица постигао 9 голова. Био је један од Барсиних главних играча 2003-4, када је Барса завршила на другом месту из Валенсије. Ливерпул га је купио за 6 милиона фунти где је одиграо најбоље 3 године своје каријере. У првој години је био најбољи играч клуба који је освојио Лигу Шампиона, постигавши 8 првенствених и 6 голова у Лиги Шампиона. У другој сезони је био подједнако добар, 11 голова, да би у трећој форма опала, па је продат Атлетику. Солидан у првој од 2 године, доста слабији у другојпродат је Панатинаикосу, да да би у наредним годинама играо у Мексику, где је најдубљи траг оставио у Пуебли, постигавши 14 лигашких голова. Данас игра у аустралији. Крилни нападач је за Шпанију одиграо 20 утакмица.
Након њега иде Алфонсо Перез, познат по 2 гола Југославији 2000. Дете Хетафеа, професионалну каријеру је започео у Реалу. Као резерва Угу Санчезу и Бутрагењу, касније и Заморану, отишао је у Бетис, где ће почети најбоље године његове каријере. У Бетису је дао 80голова за 5 година, 25 у последњој што га је препоручило Барси у којој се није прославио. У позајмицама Марсеју и у повратку у Бетис није имао превише успеха. За Шпанију је одиграо 38 утакмица и дао 11 голова, био је на 2 европска и једном светском првенству.
Следећи Бетисов играч је Хуанито.
Дугогодишњи капитен је за 9 година одиграо око 300 утакмица за Бетис, пре трансфера у Атлетико, где се није прославио и краја каријере у Ваљадолиду.
За Шпанију је одиграо 26 утакмица и био члан Шпаније 2008. на Европском првенству.
Следећи Бетисов играч је Хоакин. У 6 златних година у Бетису 2001-6 одиграо је 218 лигашких утакмица, уз 54 асистенције и 31. гол. Играо је за Шпанију 2002. на Светском првенству, где је у четвртфиналу против Кореје наместио неправедно поништен гол и промашио пенал. 2006. је прешао у Валенсију, за коју је играо до 2011. одигравши 160 утакмица уз 20 голова. 2011. прелази у Малагу и бива један од главних играча екипе која је стигла до четвртфинала Лиге Шампиона. Дргу сезону је одиграо слабије и прешао је у Фиорентину, одакле се 2015. вратио у Бетис. За Шпанију је одиграо 51 утакмицу уз 4 гола, и био учесник 3 Светска и 2 Европска првенства.
Последњи Бетисов играч је Рубен Кастро. До 2011. углавном друголигашки нападач, 2011. је са 27 гола у Сегунди увео Бетис у прву лигу. Од 2011. до данас израстао је у најбољег стрелца Бетиса, у 3 године у Примери пре испадања у Сегунду дао је 44 лигашка гола, уз још 6 у другим такмичењима, тј. 50 голова. После поновног испадања остао је у екипи и са 32 гола вратио Бетис у Примеру, где је ове године дао 14 лигашких голова. Укупно за 5 година у Бетису дао је 130 голова у 230 утакмица. Још једна шпанска верзија Дарија Хубнера(још увек није играо за Шпанију).
Следеће локалне легенде долазе из Селте Виго. Први од њих је Катања. Бразилац који је Звезди дао 2 гола, је дошао из Малаге, у којој је за 2 године дао 49 голова у Примери, освојивши један трофеј најбољег стрелца са 26 голова, и следеће поделивши прво место са Џими Флојд Хаселбајнком. У Селтином дресу постигао је око 40 лигашких голова за 3 године, пре него што је отишао у Криља Совјетов, затим у Португал, Бразил, и у шпанске ниже лиге. Одиграо је 3 утакмице за Шпанију.
Друге 2 легенде Селте су 2 Руса-Карпин и Мостовој, оба полушпицеви и крила. Валери Карпин је у Шпанији први пут играо за Реал Сосиједад, за 2 сезоне постигавши 17 голова на 70 утакмица, одакле је отишао у Валенсију, где је за једну сезону постигао 6 голова. У Селти је за 5 година постигао 25 голова у 170 утакмица, пре повратка у Сосиједад, где је дао још 20 голова на око 100 утакмица. Укупно је у шпанским клубовима одиграо око 450 утакмица и око 80 голова у свим такмичењима. Александар Мостовој је у Селту дошао из Француске. За 8 година у Селти одиграо је нешто мање од 300 утакмица уз око 80 голова.
Последња легенда Селте на списку је Густаво Лопез. Аргентинско лево крило је у Селту дошао из Сарагосе, у којој је за 3 године постигао 12 голова на око 100 утакмица. У Селти је за 8 сезона одиграо преко 200 утакмица и постигао нешто више од 20 голова. За репрезентацију Аргентине играо је 32 пута.
Следећи клуб је Депортиво ла Коруња. Први члан клуба који је 2000. освојио Примеру је легендарни капитен клуба Фран. Повремени репрезентативац Шпаније, за коју је одиграо 16 утакмица(међу њима и против Југославије 2000.) је за клуб оидграо 550 утакмица у свим такмичењима, на позицијама полушпица и левог крила, уз 60 голова. Био је близу преласка у Реал 1996.
Други на Депортивовој листи је Мануел Пабло. И данас игра за бело-плаве на позицији десног бека, одигравши за клуб 480 утакмица за 17 проведених година, након доласка из Лас Палмаса. Био је део како шампионске генерације 2000. тако и оних лоших, које су испадале из лиге. За Шпанију је одиграо 13 утакмица.
Трећи са листе је Хуан Карлос Валерон. Дошао је из Атлетико Мадрида 2000. и играо у клубу све до 2013. када је отишао у Лас Палмас. Мада су га честе повреде, као она из 2006. због које скоро да и није играо 2007. и 2008. спречиле да покаже своје пуно фудбалско знање, Валерон је 13 година играо прву десетку екипе. За 13 година у екипи, одиграо је преко 400 утакмица уз 46 утакмица у репрезентацији. Био је лидер тима у сезонама 2000-1 и 2003-4 када је Депортиво стизао до четвртфинала и полуфинала Лиге Шампиона.
Четврти је Бразилац, који је играо за Шпанију Донато. Дошао је 1993. из Атлетика, и за 10 година одиграо око 300 утакмица као централни везни, и био један од чланова екипе која је освојила Примеру. Наступао је за Шпанију 1996 на Еуру.
Пети је централни везни Серхио. Дошао је у екипу 2001. из Еспањола,за који је одиграо преко 100 утакмица у 3 године. Остао је до 2010. одигравши око 300 утакмица пре селидбе у Леванте. Укупно је у Шпанији одиграо око 500 утакмица, уз 11 репрезентативних.
Шести је нападач Дијего Тристан. Са Макајем је чинио фантастичан двојац. Већ у првој сезони постигао је 21 првествени гол, уз 19 у другој, уз у осталим такмичењима, тј укупно 55 голова за 2 године! Након одласка Макаја, без адекватне подршке Тристан је почео да пада. 2003-7 дао је 56 голова, тј. требало му је 4 године да да готово исти број голова као у прве 2 године. На крају, и поред тога што је био добар нападач, није могао без квалитетне подршке. 2007. се вратио у Мајорку. Укупно у Депортиву 111 голова за 6 сезона. За Шпанију је играо 15 пута уз 4 гола.
Седми је Енрике Ромеро. Дете Валенсије је у клуб дошао из Мајорке. У Депортиву је играо до 2006. сакупивши око 200 утакмица. Играо је за Шпаниу 10 пута, док је у дресу Валенсије, Мајорке, Депортива и Бетиса сакупио око 450 утакмица.
Осми је Јоан Капдевила. Такође леви бек, дошао је у клуб из Атлетико Мадрида. За Супердепор је играо до 207. одигравши нешто мање од 200 утакмица пре одласка у Виљареал, где је за 4 године играо још 150 пута пре одласка у Бенфику, и касније повратка у матични Еспањол. За Шпанију је играо 60 пута и освојио Европско и Светско првенство 2008. и 2010.
Девети је бразилски полушпиц Ђалмиња. Дошао је 1997. из Палмеираса, и до 2004. дао 50 голова у око 200 утакмица. Био је главни и најбољи играч клуба 2000. када је Депортиво освојио титулу. За Бразил је одиграо 14 утакмица уз 5 голова, и био део репрезентације која је освојила Копа америка 1997.
Десети је Мирослав Ђукић. У Депортиво је дошао из Рада. до 1997. одиграо је 250 утакмица за клуб, након чега је отеран због промашеног пенала за титулу у последњим секундама. у Валенсији Ђукућ је остао наредних 6 година одигравши око 150 утакмица пре одласка у Леванте и пензије. За Југославију је играо 48 пута и био део репрезентације 1998. и 2000. на Светском и Европском првенству.
Једанаести са листе је Виктор Санчез. Један од највећих талената Реала, 1996-8 одиграо је 60 утакмица, углавном као резерва. Желећи већу улогу прешао је у Расинг Сантандер у којем је одушевио Шпанију са 12 првенствених голова 1998-9. Депортиво је био најбржи и купио га. На десном крилу за Супердепор играо је до 2006. одигравши преко 200 утакмица у свим такмичењима. Од 2000-4 био је после Хоакина најбољи на позицији десног крила у Шпанији, одигравши 8 утакмица у репрезентацији. Најбољи је био 2004. када је сезону завршио са 7 првенствених голова, од тога један хет трик. Клуб је сезону завршио као трећи. Нажалост, онако како није позван 2002. на Светско, Шпанија га није позвала ни 2004. превидевши његове сјајне партије. Каснији проблеми са повредама, уз депресију, узроковали су да наредне 2 године не одигра на свом нивоу и 2006. је отишао у Панатинаикос, затим у Елче, где је завршио каријеру са 32 године.
Дванаести са Депотивове листе је голман Хозе Молина. У клуб је дошао 2000 након 5 година и око 200 утакмица за Атлетико и остао у Депору до 2006. одигравши 170 утакмица. За Шпанију је играо 9 пута.
Листу Депортивових локалних легенди завршавамо Мауром Силвом. Бразилски задњи везни је у клубу играо 1992-2005. одигравши око 400 утакмица за клуб, уз 62 утакмице за Бразил. Са Депором је освојио титулу 2000. а са Бразилом је био део шампионске генерације 1994. освојио Копа Америка 1997. и био део екипе из 1998.
Након њега иде Алфонсо Перез, познат по 2 гола Југославији 2000. Дете Хетафеа, професионалну каријеру је започео у Реалу. Као резерва Угу Санчезу и Бутрагењу, касније и Заморану, отишао је у Бетис, где ће почети најбоље године његове каријере. У Бетису је дао 80голова за 5 година, 25 у последњој што га је препоручило Барси у којој се није прославио. У позајмицама Марсеју и у повратку у Бетис није имао превише успеха. За Шпанију је одиграо 38 утакмица и дао 11 голова, био је на 2 европска и једном светском првенству.
Следећи Бетисов играч је Хуанито.
Дугогодишњи капитен је за 9 година одиграо око 300 утакмица за Бетис, пре трансфера у Атлетико, где се није прославио и краја каријере у Ваљадолиду.
За Шпанију је одиграо 26 утакмица и био члан Шпаније 2008. на Европском првенству.
Следећи Бетисов играч је Хоакин. У 6 златних година у Бетису 2001-6 одиграо је 218 лигашких утакмица, уз 54 асистенције и 31. гол. Играо је за Шпанију 2002. на Светском првенству, где је у четвртфиналу против Кореје наместио неправедно поништен гол и промашио пенал. 2006. је прешао у Валенсију, за коју је играо до 2011. одигравши 160 утакмица уз 20 голова. 2011. прелази у Малагу и бива један од главних играча екипе која је стигла до четвртфинала Лиге Шампиона. Дргу сезону је одиграо слабије и прешао је у Фиорентину, одакле се 2015. вратио у Бетис. За Шпанију је одиграо 51 утакмицу уз 4 гола, и био учесник 3 Светска и 2 Европска првенства.
Последњи Бетисов играч је Рубен Кастро. До 2011. углавном друголигашки нападач, 2011. је са 27 гола у Сегунди увео Бетис у прву лигу. Од 2011. до данас израстао је у најбољег стрелца Бетиса, у 3 године у Примери пре испадања у Сегунду дао је 44 лигашка гола, уз још 6 у другим такмичењима, тј. 50 голова. После поновног испадања остао је у екипи и са 32 гола вратио Бетис у Примеру, где је ове године дао 14 лигашких голова. Укупно за 5 година у Бетису дао је 130 голова у 230 утакмица. Још једна шпанска верзија Дарија Хубнера(још увек није играо за Шпанију).
Следеће локалне легенде долазе из Селте Виго. Први од њих је Катања. Бразилац који је Звезди дао 2 гола, је дошао из Малаге, у којој је за 2 године дао 49 голова у Примери, освојивши један трофеј најбољег стрелца са 26 голова, и следеће поделивши прво место са Џими Флојд Хаселбајнком. У Селтином дресу постигао је око 40 лигашких голова за 3 године, пре него што је отишао у Криља Совјетов, затим у Португал, Бразил, и у шпанске ниже лиге. Одиграо је 3 утакмице за Шпанију.
Друге 2 легенде Селте су 2 Руса-Карпин и Мостовој, оба полушпицеви и крила. Валери Карпин је у Шпанији први пут играо за Реал Сосиједад, за 2 сезоне постигавши 17 голова на 70 утакмица, одакле је отишао у Валенсију, где је за једну сезону постигао 6 голова. У Селти је за 5 година постигао 25 голова у 170 утакмица, пре повратка у Сосиједад, где је дао још 20 голова на око 100 утакмица. Укупно је у шпанским клубовима одиграо око 450 утакмица и око 80 голова у свим такмичењима. Александар Мостовој је у Селту дошао из Француске. За 8 година у Селти одиграо је нешто мање од 300 утакмица уз око 80 голова.
Последња легенда Селте на списку је Густаво Лопез. Аргентинско лево крило је у Селту дошао из Сарагосе, у којој је за 3 године постигао 12 голова на око 100 утакмица. У Селти је за 8 сезона одиграо преко 200 утакмица и постигао нешто више од 20 голова. За репрезентацију Аргентине играо је 32 пута.
Следећи клуб је Депортиво ла Коруња. Први члан клуба који је 2000. освојио Примеру је легендарни капитен клуба Фран. Повремени репрезентативац Шпаније, за коју је одиграо 16 утакмица(међу њима и против Југославије 2000.) је за клуб оидграо 550 утакмица у свим такмичењима, на позицијама полушпица и левог крила, уз 60 голова. Био је близу преласка у Реал 1996.
Други на Депортивовој листи је Мануел Пабло. И данас игра за бело-плаве на позицији десног бека, одигравши за клуб 480 утакмица за 17 проведених година, након доласка из Лас Палмаса. Био је део како шампионске генерације 2000. тако и оних лоших, које су испадале из лиге. За Шпанију је одиграо 13 утакмица.
Трећи са листе је Хуан Карлос Валерон. Дошао је из Атлетико Мадрида 2000. и играо у клубу све до 2013. када је отишао у Лас Палмас. Мада су га честе повреде, као она из 2006. због које скоро да и није играо 2007. и 2008. спречиле да покаже своје пуно фудбалско знање, Валерон је 13 година играо прву десетку екипе. За 13 година у екипи, одиграо је преко 400 утакмица уз 46 утакмица у репрезентацији. Био је лидер тима у сезонама 2000-1 и 2003-4 када је Депортиво стизао до четвртфинала и полуфинала Лиге Шампиона.
Четврти је Бразилац, који је играо за Шпанију Донато. Дошао је 1993. из Атлетика, и за 10 година одиграо око 300 утакмица као централни везни, и био један од чланова екипе која је освојила Примеру. Наступао је за Шпанију 1996 на Еуру.
Пети је централни везни Серхио. Дошао је у екипу 2001. из Еспањола,за који је одиграо преко 100 утакмица у 3 године. Остао је до 2010. одигравши око 300 утакмица пре селидбе у Леванте. Укупно је у Шпанији одиграо око 500 утакмица, уз 11 репрезентативних.
Шести је нападач Дијего Тристан. Са Макајем је чинио фантастичан двојац. Већ у првој сезони постигао је 21 првествени гол, уз 19 у другој, уз у осталим такмичењима, тј укупно 55 голова за 2 године! Након одласка Макаја, без адекватне подршке Тристан је почео да пада. 2003-7 дао је 56 голова, тј. требало му је 4 године да да готово исти број голова као у прве 2 године. На крају, и поред тога што је био добар нападач, није могао без квалитетне подршке. 2007. се вратио у Мајорку. Укупно у Депортиву 111 голова за 6 сезона. За Шпанију је играо 15 пута уз 4 гола.
Седми је Енрике Ромеро. Дете Валенсије је у клуб дошао из Мајорке. У Депортиву је играо до 2006. сакупивши око 200 утакмица. Играо је за Шпаниу 10 пута, док је у дресу Валенсије, Мајорке, Депортива и Бетиса сакупио око 450 утакмица.
Осми је Јоан Капдевила. Такође леви бек, дошао је у клуб из Атлетико Мадрида. За Супердепор је играо до 207. одигравши нешто мање од 200 утакмица пре одласка у Виљареал, где је за 4 године играо још 150 пута пре одласка у Бенфику, и касније повратка у матични Еспањол. За Шпанију је играо 60 пута и освојио Европско и Светско првенство 2008. и 2010.
Девети је бразилски полушпиц Ђалмиња. Дошао је 1997. из Палмеираса, и до 2004. дао 50 голова у око 200 утакмица. Био је главни и најбољи играч клуба 2000. када је Депортиво освојио титулу. За Бразил је одиграо 14 утакмица уз 5 голова, и био део репрезентације која је освојила Копа америка 1997.
Десети је Мирослав Ђукић. У Депортиво је дошао из Рада. до 1997. одиграо је 250 утакмица за клуб, након чега је отеран због промашеног пенала за титулу у последњим секундама. у Валенсији Ђукућ је остао наредних 6 година одигравши око 150 утакмица пре одласка у Леванте и пензије. За Југославију је играо 48 пута и био део репрезентације 1998. и 2000. на Светском и Европском првенству.
Једанаести са листе је Виктор Санчез. Један од највећих талената Реала, 1996-8 одиграо је 60 утакмица, углавном као резерва. Желећи већу улогу прешао је у Расинг Сантандер у којем је одушевио Шпанију са 12 првенствених голова 1998-9. Депортиво је био најбржи и купио га. На десном крилу за Супердепор играо је до 2006. одигравши преко 200 утакмица у свим такмичењима. Од 2000-4 био је после Хоакина најбољи на позицији десног крила у Шпанији, одигравши 8 утакмица у репрезентацији. Најбољи је био 2004. када је сезону завршио са 7 првенствених голова, од тога један хет трик. Клуб је сезону завршио као трећи. Нажалост, онако како није позван 2002. на Светско, Шпанија га није позвала ни 2004. превидевши његове сјајне партије. Каснији проблеми са повредама, уз депресију, узроковали су да наредне 2 године не одигра на свом нивоу и 2006. је отишао у Панатинаикос, затим у Елче, где је завршио каријеру са 32 године.
Дванаести са Депотивове листе је голман Хозе Молина. У клуб је дошао 2000 након 5 година и око 200 утакмица за Атлетико и остао у Депору до 2006. одигравши 170 утакмица. За Шпанију је играо 9 пута.
Листу Депортивових локалних легенди завршавамо Мауром Силвом. Бразилски задњи везни је у клубу играо 1992-2005. одигравши око 400 утакмица за клуб, уз 62 утакмице за Бразил. Са Депором је освојио титулу 2000. а са Бразилом је био део шампионске генерације 1994. освојио Копа Америка 1997. и био део екипе из 1998.