Ljudi-senke i Fenomen Hat Man-a (Čovek sa Šeširom)

DarkMoon:
Mozda si i moja generacija ako si 80 i neke?


Ja ne znam te detalje ,samo znam po godini .
Kliknite za proširenje...
Da, ja sam '83.
Mislim da svaki znak u kineskom može biti u jednom od 5 elemenata, vatra, voda, metal, drvo, zemlja... tako nešto i meni je ispala voda tj. Vodeni Pas.
Mada ja ne pridajem neki značaj tome samo mi je zabavno.
 
White Guar:
Da, ja sam '83.
Mislim da svaki znak u kineskom može biti u jednom od 5 elemenata, vatra, voda, metal, drvo, zemlja... tako nešto i meni je ispala voda tj. Vodeni Pas.
Mada ja ne pridajem neki značaj tome samo mi je zabavno.
Kliknite za proširenje...
Ja sam ‘82 tu smo.

Neprilagođena:
Ćuti Nimfo , ja sam Kiklop.
I metalna konjina.

Pa...


Pa Kineski nema podznak
Kliknite za proširenje...
Bre ovde pise da ima ?
 
DarkMoon:
Demoni obicno napadaju nocu ili zastrasuju ,danju je retko.
I ja sam bukvalno bio paralizovan ali ne toliko od straha vec zbog fizickog kontakta ,kada sam se pomolio u sebe ,brzo je iscezlo.
Takodje je bilo dosta mracno .
Kliknite za proširenje...
Ja sam imao paralizu sna u jutarnjim satima. Nisam mogao da se pomjerim, niti da progovorim, da dozovem u pomoć. Počeo sam da krkljam, srecom otac je čuo i ušao u sobu i tada sam se "oslobodio". Medjutim, nisam osjecao neki veliki strah, samo zabrinutost.

Imao sam i snove u kojima me neki demon sputava, meni teške ruke i noge, jedva se pomjeram. To je bilo strašnije.
 
White Guar:
Svi smo čuli za fenomen paralize sna i ljude-senke koje se često priviđaju tokom tog dešavanja. Evo šta kaže vikipedija:



A sada ću pokušati ukratko da opišem lični događaj od pre dosta godina koji i dalje ne mogu da racionalno objasnim. Boravio sam u iznajmljenom stanu u NS-u tokom studija i te večeri se baš potrefilo da sam bio sam. Veče kao i svako drugo, slušao sam muziku, igrao neke strategije na PC-u, čitao i legao da spavam oko ponoći. Nisam konzumirao alkohol, drogu, niti bio na lekovima, dakle potpuno trezan, zdrav i mlad.

Probudio sam se u sred noći, pogledao na sat i video da je 4 ujutro. Morao sam da ustanem da mokrim što me je baš iznerviralo jer sam trebao da izađem iz sobe i prođem hodnikom do toaleta na drugoj strani. Iz sobe sam imao direktan pogled na hodnik (važan detalj za kasnije). Čim sam otvorio vrata i ušao u hodnik čuo sam kišu kako zapljuskuje krov i baš me je iznenadilo jer se iz sobe nije uopšte čulo, a morao sam čuti jer je bila mrtva tišina a pljusak je bio glasan. Sećam se da sam se onako polupospan teturao do toaleta, odradio posao i vratio, sve vreme se iščuđujući iznenadnoj kiši, ali nisam tome pridavao neki veći značaj.

Pre povratka u krevet sam iz nekog razloga uključio komp kako bih pustio muziku.

Međutim, kada sam se vratio u krevet nastavio sam da slušam kišu i zvuci pljuska su se naizmenično povećavali i smanjivali, kao talasi mora koji se približavaju i udaljavaju, u kombinaciji sa pesmom koja se vrtela u pozadini ali je vremenom zadobijala čudnu melodiju, kao da je muzičar odlučio da improvizira. Pesma je bila "Birdking" od neofolk grupe Fire + Ice (nebitno ali čisto da napomenem). Oblio me znoj, telo mi se paralizovalo i mogao sam jedino da pomeram glavu na jastuku levo-desno, kao u transu. Pljusak se pretvorio u white noise, beli šum.
I onda sam osetio teror, strah koji nikada do tada nisam osetio, kao da nekakvo zlo dolazi po mene. I osetio sam da dolazi iz tog hodnika koji sam mogao videti kroz prozor.

Pogledao sam ka hodniku kroz prozor i ugledao crnu siluetu, senku, kako sporo korača kroz hodnik ka vratima moje sobe. Rečima je nemoguće opisati osećaj straha koji je nastao u tom trenutku. Ono što mi je posebno zapalo za oko jeste crni šešir koji se jasno oslikavao na glavi siluete. Glavu sam još nekako i mogao da pomeram, kao i oči. Usta sam otvorio ali nisam mogao da izustim glas a hteo sam da se proderem, vrištim, bilo šta.

Silueta je prošla kroz vrata, ušla u sobu i zastala pokraj kreveta. Ja sav obliven u znoju, paralizovan, širom otovrenih usta u pokušaju da vrisnem... i nekoliko momenata kasnije, crna silueta bez lica, bez ičega osim šešira na glavi se rasprsne i nestane.

Polako mi se vraćala kontrola nad telom. I onda sam saznao da je kompjuter isključen, odnosno da ga nisam ni uključio, niti da pada kiša. Ni dan danas ne znam jesam li zaista ustao da mokrim ili je i to bio san, priviđenje, šta već. Potpuno su se pomešale stvarnost i san i nisam mogao da razlučim šta je šta.

Prošlo je mnogo godina od tada i još uvek se prisetim te noći, osećaja bespomoćnosti i straha od te crne siluete sa šeširom. Ali sad dolazi ono najzanimljivije. Pojavom interneta, vikipedije itd. saznao sam da zapravo postoji fenomen hatmana, kao posebna kategorija ljudi-senki i sva svedočanstva drugih ljudi koje sam pročitao na netu su bukvalno istovetna mom iskustvu.

Sasvim se sigurno ne radi o grešci. Ovo nije neka senka u uglu sobe od koje se pričini babaroga. Ovo je svestan teror koji se samostalno kreće i ima za cilj da te preplaši što je više moguće.

Interesuje me da li je iko doživeo nešto slično i koje je vaše mišljenje o fenomenu? Psihologija, parapsihologija, svi nude neko svoje rešenje ali svako ko je doživeo zna da ovo nije neka igra senki u uglu sobe. I čemu šešir? Koje je značenje tog detalja i zašto toliko ljudi doživljava isti događaj? Kako bi se to racionalno, naučno objasnilo a da nije "ma to je senka u uglu, čini ti se."
Kliknite za proširenje...
Izvini, meni to još uvek deluje kao paraliza sna.

Ljudi su tokom nje doživljavali i strašnije stvari: bukvalno "veštice", ko iz filmova, kako im sede na grudima i dave ih tako da imaju dojam da umiru; strašna čudovišta koja im se penju na krevet itd. Oni koji su imali ta iskustva, redovno opisuju kako su ih probudili koraci duž hodnika, kako su rođenim očima videli da se vrata sobe otvaraju, crne siluete koje prolaze kroz zidove i slično.
 
Када те ноћу посећују шеширџије, вештице и друге караконџуле и чудовишта, то је само знак да треба да се ожениш/удаш и спаваш са партнерком/партнером.

То само подсвест указује човеку да му нешто није у реду са животом и да му нешто фали.

Одлазак на спавање је сумирање целог дана, и када се заврши са послом, факултетом или другим обавезама, проводом у граду и играњем игрица, гледањем тв-а и слично, човек оде на спавање и суочи се са самим собом и својим животом.
 
Poslednja izmena:
John_Henry_Fuseli_-_The_Nightmare.JPG
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Tomas Veders, čovek sa najdužim nosem
Odgovora
1
Pregleda
102
Nina
Nina
Umri_muski
Italijanka u I got talent odrzava ravnotezu sa perom
Odgovora
0
Pregleda
155
Umri_muski
Umri_muski
Nina
Dečak sa ‘aurom’ koga svi kopiraju
Odgovora
4
Pregleda
277
DarkMoon
DarkMoon

Back
Top