Ljudi ne znaju

Skitnica, klošar... Ispija pivo.
Promrzlo telo na ledenom tlu
Još nešto u njemu ostaje živo
Još nešto u njemu i dalje je tu.

Ljudi ne znaju da su zli.
Ljudi ne znaju tuđu patnju.

Sivi trotoar, dom gradskih ptica.
Vrte se, jure svoj nasušni hleb.
Promiču stazom pričljivih bića
I odlaze nazad u vazdušni svet.

Naivni dečak s osmehom krupnim
Im mrvice gazi, i tera ih sve
Da krilima mahnu, i hleb nađu drugi
Da otplove k nebu, gde behu i pre.

Ljudi ne znaju da su zli.
Ljudi ne znaju tuđe puteve.

Negde daleko, u tuđinskom kraju
Pobesnelo more guta nečiji smeh
I ostavlja čemer onim što traju,
Onim što gore za nepočinjen greh.

Veliki oblak razapet na nebu
Silna oluja iščupaće hrast
Odneti ljude, srušiti selo
Zbrisati dela, nade i čast.

Toplina doma zagreva srce
Blaženi osmeh smiruje dah
Lagani vetar nam duva u lice
Dok drugoga čeka oluja i strah.

Ljudi ne znaju da su zli.
Ljudi ne plaču za tuđom decom.

Ljudi ne znaju da su zli.
Ljudi ne znaju...

 

[MathPhysics]

Nešto tužnija pesma o ljudima u globalu...

 

[sirijus49]

Ne znaju samo dok su deca da su zli. Kasnije se ponose tom "vrlinom".

 

[MathPhysics]

Pravo zboriš, Sirijuse...

Mada uglavnom nađu neki prihvatljiviji naziv za svoje zlo.

I ne primećuju dobar deo te svoje "vrline".

 

[zxy]

I da znaju isto im se fata
ali ima nešto i za takve
i na ovom i na onom svetu
što možda i nije tako loše
to je ako je verovati Danteu i Erazmu
raj za budale
Za ovde ,na ovom svetu msm,nema u to sumnje
a zašto onda ne bi bilo i na onom
zato i ko nije bolje je da se pravi da glup jeste