Ljubomorne?

Ne mogu zamisliti sebe da sam stalno pod stresom gde je sta je, kad god smo razdvojeni. Pa, to nikom nije potrebno. Ljubomorna sam ako mi on daje neki povod za to. A sigurno nije povod to sto vodimo normalan zivot i svako ponekad izadje sa svojim drustvom i sl. Ako zeli da me prevari - prevarice, ne pitam se ja tu puno. Ali za opstanak veze u tom slucaju ne garantujem...
 
Nemam problema sa ljubomorom, ja imam suprotan problem, pa muskarci to dozive kao hladnocu, nezainteresovanost ili jaku samouverenost, cak su nekad i namerno pokusali da izazovu u meni reakciju, ali ne vredi...mislim da su ljubomora i posesivnost samo odraz licne nesigurnosti.
 
Bila sam u petogodisnjoj vezi u kojoj nisam osetila ni trunku ljubomore...
Coveku je raspored bio takav, da varanje i nije mogao da utakne i da je hteo.
Tada sam vrlo samouvereno govorila , da se meni to nikada ne moze desiti...da me on prevari...

U razgovoru sa prijateljicama sam cak isla i u krajnosti sa tvrdnjom, da bi moj dragi, kada bi nekim cudom dospeo u harem, seo u neki cosak i meni pisao pisma i pesme...Sto je najsmesnije i sama sam cvrsto verovala u to, iako smo u to vreme oboje radili takve poslove da smo cesto bili razdvojeni i po par nedelja...ja sam dosta putovala... :lol:

Zivot se potrudio da me razuveri kada sam se najmanje, u stvari, nikada se i nisam nadala...kao sto gore rekoh, ni u najludjem snu...
Da skratim, kresnuo se sa med.sestrom, koja se btw, lomila od finoce i ljubaznosti prema meni kada bih u retkim prilikama navratila kod njega na Kliniku...znaci, znala sam je...jos je bila i udata i majka dvoje dece...jos i starija od njega, a on je bio stariji od mene 9 godina...jos sam mnooogo bolje i izgledala od nje...jos...svasta jos... :roll:

Uopste mi nije pomogla cinjenica da je to bila samo kreska, bez emocija kod bilo koga od njih, a sa nikakvim sansama da od toga nastane veza u bilo kom smislu.

Kada sam se malo opasuljila, a posle vanredno burnih reakcija u koje sam ukljucila i sve nase prijatelje, roditelje i sve...navodno sam oprostila...
Kazem, navodno, zato sto vise nikada nije bilo isto, a sada posle ovakve distance, mislim da se u tim trenutcima i moja ljubav jednostavno ugasila...
Covek koga sam zaista iskreno i iz sveg srca volela, je prestao da mi bilo sta znaci...cak je poceo da mi ide na nerve, a trebalo mi je vrlo malo vremena da shvatim, da nas jos veze samo navika. :-?

Ubrzo je dobio fantasticnu ponudu za posao u inostranstvu, zaprosio me, ja sam jedva docekala da s razlogom prekinem tu nasu romansu iliti za mene vec agoniju...on je otisao na drugi kontinent i tek u ovakvim nekim situacijama mi padne na pamet, iako sam tako reci uz njega odrastala i odrasla.

Posle ovoga, zaista se vise nikada ne bih mogla zakleti da me neko nece prevariti ili da to nije ucinio...
:smile:
 
Čitam odgovore i primećujem da većina devojaka (verovatno mlađe) imaju postove tipa:
"On je muškarčina nema šanse da me prevari". Mislim dalje: ok to je forum, forumašice se lože i pričaju gluposti,po običaju. Ali ukoliko to nije tako, moram ih po ko zna koji put razuveriti ili razotkriti: ako uzmem sebe ,svoje prijatelje, poznanike,prijateljice,...., itd i da ih smatram reprezentativnim, šansa da baš niko od toliko sigurnih forumašica nije prevaren je toliko mala, da je to beznačajno.

A ne vara se na žurkama, već u danima posle žurke. Žurke su samo najava.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top