Прекјуче сам препјешачила пола града (ок, није пола али је за моје критеријуме то одговарајући еквивалент) само да бих попила кафу са Аном. И исто тако пјешке сам се вратила. И наредног јутра осјетила да су ми мишићи дигли устанак. Да су упаљени, јелте. Према мом бившем тренеру пливања, упалу није лоше понекад ,,избити", тј радити исто оно од чега си је и добио. И ја шта ћу, правац шетња исте дужине само на другу страну. Елем, у шетњи срећем друга са програмерске академије. Нисам се у том програмерски свијету нешто снашла, али то сад није тема. Углавном, академију сам завршила тамо негдје 2017. године и од тад га нисам видјела. Договорили смо кафу данас у подне што сам ја одмах јуче саопштила мом М. И М. само пита хоће ли друг доћи по мене ако смо договорили негдје даље. ,,Не треба ми превоз идемо у ,,мој" кафе." одговорим. ,,Ти немаш ништа против?" Како ме је погледао, не могу да опишем. ,,Наравно да немам. Зашто бих имао? Па није сваки мушкарац конкуренција. Добро, сад, знамо да сам ја апсолутно без конкуренције, али, најозбиљније, немам ништа против."
Па се замислих.
То је, ваљда, снага бескрајног самопоуздања. У овом случају његовог. Чврсто вјерује да га волим довољно да ни не помишљам да нешто петљам са неким другим.
То је и доказ мог самопоуздања. Чврсто вјерујем да ме воли довољно да зна да нећу шврљати.
О љубомори толико. Полазимо са исте тачке.
-Волим те и нећу шврљати. Ако ме волиш нећеш ни ти.-
И ту је свим сумњама крај.
Навикнута сам на другачије. Одувијек сам била окружена љубоморним људима. Другови, другарице, неки бивши (углавном су зато и бивши)... Боловали су од тога да увијек знају гдје им је и с ким им је друга половина. И никад то нисам схватила. Ако неком не вјерујем и сумњам у неку везу шта ја у тражим у тој вези? Шта ја ту радим?
Па се замислих.
То је, ваљда, снага бескрајног самопоуздања. У овом случају његовог. Чврсто вјерује да га волим довољно да ни не помишљам да нешто петљам са неким другим.
То је и доказ мог самопоуздања. Чврсто вјерујем да ме воли довољно да зна да нећу шврљати.
О љубомори толико. Полазимо са исте тачке.
-Волим те и нећу шврљати. Ако ме волиш нећеш ни ти.-
И ту је свим сумњама крај.
Навикнута сам на другачије. Одувијек сам била окружена љубоморним људима. Другови, другарице, неки бивши (углавном су зато и бивши)... Боловали су од тога да увијек знају гдје им је и с ким им је друга половина. И никад то нисам схватила. Ако неком не вјерујем и сумњам у неку везу шта ја у тражим у тој вези? Шта ја ту радим?
Poslednja izmena:
