Љубо Новаковић, рођен 1882., био је артиљеријски бригадни генерал активан у Југословенској војци који је касније био учесник четничког покрета. Пред почетак устанка у Србији понудио сарадњу Драгољубу Михаиловићу, па пошто су се разишли приступио је покрету Косте Пећанца. Убрзо је дошао и са њим у сукоб, па је напустио Србију и прешао у Херцеговину, а затим у Црну Гору, покушавајући да формира свој независни покрет. Због тога је пао у Михаиловићеву немилост. Погинуо је у борби против партизана у Катунској нахији, септембра 1943.
Наводно је по капитулацији отишао у Дражин штаб у Равној Гори, гдје је примљен веома хладно. Наиме, Михаиловић није прихватио Љуба као свог равноправног сарадника, неки кажу да је Љубо био сумњив због вишег чина, па се Дража плашио да ће имати амбиције да га смијени као герилског вођу.
Напустио је Дражи и отишао код Пећанца. Пећанац га је именовао за војводу. Видевши да је Пећанац почео да сарађује са Њемцима, напушта га.
Новаковић са Првим шумадијским НОП одредом склопио споразум о заједничкој оружаној борби против окупатора и домаћих издајника.
Новаковић се појавио у источној Босни у јесен/зиму 1941. децембра 1941. године са одредом од око стотину људи, на подручју Романије учествује у неколико оружаних акција против усташких и квислиншких снага, али је могуће поткопавао партизанске акције. Крајем јануара 1942. године заробили су га партизани и одвели у Фочу која је била центар партизанског покрета у то време. Новаковић је нудио партизанима сарадњу и била му је дозвољена слобода кретања по Фочи. Партизани су га неко време држали под надзором, вероватно због евентуалне противтеже Михаиловићевом утицају на четнике у источној Босни. Касније је Новаковић срео британског мајора Теренса Атертона који је дошао у партизански штаб у оквиру мисије Хидра. Новаковић је имао планове да оснује сопствени покрет отпора. Након вечере са Владимиром Велебитом увече 15. априла 1942. Атертон и његови људи су у тајности напустили Фочу и повели Новаковића са собом. Раздвојили су се 22. априла. Атертона и његовог сарадника су убили четници под командом Спасоја Дакића, који је припадао организацији Драже Михаиловића.
Новаковић је касније деловао у Црној Гори, ставивши се у службу црногорских националиста, пошто је Петар Баћовић известио да Новаковић налазио у Бјелопавлићкој равници у другој половини 1942. Тамо је 1943. почео поновно скупљати разасуте остатке четника, али ухватили су га партизани, судили му као непријатељу народа и стрељали га септембра 1943.
Неки кажу да убијен зато што је знао истину о убиству мајора Атеторна.
Зна ли ко више о томе?
Наводно је по капитулацији отишао у Дражин штаб у Равној Гори, гдје је примљен веома хладно. Наиме, Михаиловић није прихватио Љуба као свог равноправног сарадника, неки кажу да је Љубо био сумњив због вишег чина, па се Дража плашио да ће имати амбиције да га смијени као герилског вођу.
Напустио је Дражи и отишао код Пећанца. Пећанац га је именовао за војводу. Видевши да је Пећанац почео да сарађује са Њемцима, напушта га.
Новаковић са Првим шумадијским НОП одредом склопио споразум о заједничкој оружаној борби против окупатора и домаћих издајника.
Новаковић се појавио у источној Босни у јесен/зиму 1941. децембра 1941. године са одредом од око стотину људи, на подручју Романије учествује у неколико оружаних акција против усташких и квислиншких снага, али је могуће поткопавао партизанске акције. Крајем јануара 1942. године заробили су га партизани и одвели у Фочу која је била центар партизанског покрета у то време. Новаковић је нудио партизанима сарадњу и била му је дозвољена слобода кретања по Фочи. Партизани су га неко време држали под надзором, вероватно због евентуалне противтеже Михаиловићевом утицају на четнике у источној Босни. Касније је Новаковић срео британског мајора Теренса Атертона који је дошао у партизански штаб у оквиру мисије Хидра. Новаковић је имао планове да оснује сопствени покрет отпора. Након вечере са Владимиром Велебитом увече 15. априла 1942. Атертон и његови људи су у тајности напустили Фочу и повели Новаковића са собом. Раздвојили су се 22. априла. Атертона и његовог сарадника су убили четници под командом Спасоја Дакића, који је припадао организацији Драже Михаиловића.
Новаковић је касније деловао у Црној Гори, ставивши се у службу црногорских националиста, пошто је Петар Баћовић известио да Новаковић налазио у Бјелопавлићкој равници у другој половини 1942. Тамо је 1943. почео поновно скупљати разасуте остатке четника, али ухватили су га партизани, судили му као непријатељу народа и стрељали га септембра 1943.
Неки кажу да убијен зато што је знао истину о убиству мајора Атеторна.
Зна ли ко више о томе?
