LJUBITELJI S. RAHMANJINOVA

[Fedra]

Nedavno sam otkrila klavirske koncerte ovog velikog ruskog kompozitora i pijaniste i doživela čarobno iskustvo. Njegova muzika je, po meni, neobičan spoj kontradiktornih emocija: strasti i rezignacije, nežnosti i besa - čas sentimentalna, nežna, čas veoma uznemirujuća i bolna, jednom rečju - snažna( naročito 3. klavirski koncert u D-mollu). Sem šturih biografskih podataka, malo znam o ovom kompozitoru, pre svega, o njegovoj ličnosti. Ostala njegova dela ne poznajem ( ako izuzmem jednu simfoniju i "Rapsodiju na temu Paganini"). Poznavaoci Rahmanjinovog lika i dela, molim vas, recite mi svoje utiske o njegovim kompozicijam - koje vam se najviše dopadaju i, uopšte, da li volite muziku S. Rahmanjinova.

 

[sublimacija]

Obozavam ga! Omiljen mi je koncert No2, ali posto pominjes da je snazna muzika koncerta broj 3, mozda je to i taj.

 

[Loengrin]

Sergej Rahmanjinov je za života bio istaknuti pijanista,dirigent,a kao kompozitor uvažen za sva vremena.Pored njegovih četiri ''numerisana'' klavirska koncerta i jedne koncertantne ''Rapsodije na Paganinijevu temu'' za klavir i orkestar,pažnju privlače,kada je o njegovoj klavirskoj muzici reč,i brojni klavirski komadi.

Rahmanjinov je bio i vrstan simfoničar.Iza sebe je ostavio tri opsežne orkestarske simfonije,trajanja oko jednog sata.Posebno je impozantna Druga Simfonija u e-molu,opus 27.Klasična četvorostavačna struktura je u njima zadržana,ali joj je opseg veoma proširen i dat joj je meditativni karakter.Na ovom području je ostavio i simfonijsku poemu ''Ostrvo mrtvih'',pisanu prema inspiraciji koju je stvorila jedna Beklinova slika.

Rahmanjinov je bio i majstor vokalno-instrumentalne muzike.Na području duhovne muzike značajno mu je ostvarenje ''Svenoćno bdenije'' za veliki mešoviti hor.A najuspelije vokalno-instrumentalno delo mu je poema za soliste(sopran,tenor i bariton),hor i orkestar ''Zvona'',opus 35. prema poemi Edgara Alana Poa.Posebno svojom lepotom plene drugi stav,''Svadbena čuješ zvona'',gde vodeći nastup ima sopran i turobni četvrti,finalni stav ''Posmrtno čuješ zvono'',gde vodeću ulogu ima bariton.

Van svake sumnje,Sergej rahmanjinov je svojom svestranom stvaralačkom ličnošću,u razdoblju pozne romantike prve polovine XX veka,odigrao značajnu ulogu,dajući joj specifično obeležje,sintetizujući dostignuća ruske muzičke škole i stremljenja Gustava Malera,Kloda Debisija i Riharda Štrausa.