Cudni su dani sto bez njega teku,
cudne i one suze sto nekad lice peku.
Cudne su ulice,kada njima ne koracas ti
jos cudnije je to sto sam bolesna od ljubavi.
Gde si koracao ovim gradom,
sada korake te iste trazim,
trazim ih s nekom cudnom nadom,
da cu ih mozda ipak naci.
Zanimljivo je to,da tek kad neko ode
shvatis koliko ti ustvari znaci.
Shvatis koliko ga volis,osetis to,
jer udarac srca tad je mnogo jaci.
Otuda i suze,sto nekad iz oka kanu,
pa cesto od sitnice napravim dramu.
Otuda i oni pogledi kroz promrzle prozore,
kad kroz pospane oci,trazim tvoje u cik zore.
Znas onaj pogled,ljutit ali pun ljubavi,
One umiljate oci,koje smo samo mi razumeli.
Ili onaj osmeh,od kog nas sreca obasja cesto,
ljutimo se,a ipak volimo-ma ima tu nesto...
Nesto sto bar meni mira nikad ne da,
neka iskra sto ti moje srca preda,
neka sitnica koja me vuce ka tebi,
nesto,sto nikad nikome priznala ne bi.
I sada gledam ove suncane,pa kisne dane,
kako menjaju svoj tok dok novo jutro ne svane.
Gledam ljude oko sebe,i priznajem
u svakom od njih trazim bar deo tebe.
Cesto umem da pitam samu sebe,
da li bar jedna moja misao dodje do tebe?
Da li bar jedan skriveni zrak sunca,
obasja tvoje lice,dok si tamo daleko,
Da li bar jedna od ovih kapi kise,moze da
ti kaze da na te uvek misli neko?
Da li ti se nekad pred ocima stvori slika,
promrzlih prozora i kraj njih jedna devojka,
jedne oci zelene,i osmeh koji nosi,
i onaj sjajni odsjaj u toj plavoj kosi?
Da li i tebe kao nju muce nekad noci,
i nestrpljivo cekas dan kad ces doci?
Da zagrlis devojku kose plave,
i pogledas te oci koje su samo tebe zvale?
cudne i one suze sto nekad lice peku.
Cudne su ulice,kada njima ne koracas ti
jos cudnije je to sto sam bolesna od ljubavi.
Gde si koracao ovim gradom,
sada korake te iste trazim,
trazim ih s nekom cudnom nadom,
da cu ih mozda ipak naci.
Zanimljivo je to,da tek kad neko ode
shvatis koliko ti ustvari znaci.
Shvatis koliko ga volis,osetis to,
jer udarac srca tad je mnogo jaci.
Otuda i suze,sto nekad iz oka kanu,
pa cesto od sitnice napravim dramu.
Otuda i oni pogledi kroz promrzle prozore,
kad kroz pospane oci,trazim tvoje u cik zore.
Znas onaj pogled,ljutit ali pun ljubavi,
One umiljate oci,koje smo samo mi razumeli.
Ili onaj osmeh,od kog nas sreca obasja cesto,
ljutimo se,a ipak volimo-ma ima tu nesto...
Nesto sto bar meni mira nikad ne da,
neka iskra sto ti moje srca preda,
neka sitnica koja me vuce ka tebi,
nesto,sto nikad nikome priznala ne bi.
I sada gledam ove suncane,pa kisne dane,
kako menjaju svoj tok dok novo jutro ne svane.
Gledam ljude oko sebe,i priznajem
u svakom od njih trazim bar deo tebe.
Cesto umem da pitam samu sebe,
da li bar jedna moja misao dodje do tebe?
Da li bar jedan skriveni zrak sunca,
obasja tvoje lice,dok si tamo daleko,
Da li bar jedna od ovih kapi kise,moze da
ti kaze da na te uvek misli neko?
Da li ti se nekad pred ocima stvori slika,
promrzlih prozora i kraj njih jedna devojka,
jedne oci zelene,i osmeh koji nosi,
i onaj sjajni odsjaj u toj plavoj kosi?
Da li i tebe kao nju muce nekad noci,
i nestrpljivo cekas dan kad ces doci?
Da zagrlis devojku kose plave,
i pogledas te oci koje su samo tebe zvale?