Kleopatra i Marko Antonije
Egipatska vladarka Kleopatra VII zapamćena je po svojim moćima zavođenja i sposobnosti da sklopi vešte saveze, međutim, njeno konačno političko i romantično partnerstvo sa rimskim generalom Markom Antonijem dovelo je do smrti oba ljubavnika i kraja viševekovne dinastije Ptolomeja kojoj je pripadala.
Godine 41. p.n.e. Marko Antonije preuzeo je administraciju Rima u istočnim krajevima i pozvao Kleopatru da odgovara po optužbama da je pomagala njegove neprijatelje. U nadi da će osvojiti Marka Antonija kako bi izbegla kaznu, Kleopatra je stigla u veličanstvenoj rečnoj barci, obučena kao Venera, rimska boginja ljubavi. Opčinjeni general Antonije otpratio ju je nazad u Aleksandriju, obećavši joj da će štititi i Egipat i njenu krunu. Naredne godine, da bi dokazao svoju odanost, Antonije se oženio polusestrom svog savladara Oktavijana, a Kleopatra mu rađa blizance, nastavivši da vlada sve većim i prosperitetnijim Egiptom. Nekoliko godina kasnije, Antonije se vratio Kleopatri i njenog sina Cezariona, za kog se veruje da ga je dobila iz veze sa Julijem Cezarom, proglašava za Cezarovog naslednika, što je dovelo do propagandnog rata sa žestokim Oktavijanom. On je tvrdio da je Marko Antonije pod Kleopatrinom kontrolom i da će prestonicu Rima premestiti u Egipat. Oktavijan je potom objavio Kleopatri rat i 31. godine p.n.e. porazio njene i Antonijeve snage u bici kod Akcijuma. Naredne godine je stigao do Aleksandrije i ponovo ih potukao, a Kleopatra se potom sakrila u mauzolej koji je napravila za sebe. Čuvši to, Marko Antonije je pomislio da je Kleopatra mrtva i izbo se mačem, a nakon njegove smrti je i sama Kleopatra izvršila samoubistvo. Njena poslednja želja bila je da bude sahranjena pored Marka Antonija, ostavljajući za sobom Oktavijana da proslavi svoje osvajanje Egipta.
