Ljubavna priča dva genijalna ludaka

[Neprilagođena]

https://stil.kurir.rs/sex/99609/naj...-gala-su-bili-genijalni-ludaci-u-svojoj-bajci

"Zovem svoju ženu Gala, Galuška, Gradiva, Oliva - zbog ovalnog oblika njenog lica i maslinaste boje njene kože...
Ponekad i Oliveta, Oliueta, Oriueta, Buribeta, Buriueteta, Suliueta, Solibubuleta, Oliburibuleta, Siueta, Liueta.
Takođe je zovem Lajonet, zato što kada se naljuti reži kao lav."

Tako je Dali voleo svoju suprugu - ludački, opsesivno, krvavo, do bola, do smrti, opraštajući joj sve,
idealizujući je, poklanjajući joj dušu, telo, nebesa i carstva.
Veliki Španac poživeo je 84 godine, a čak 53 godine delio je sa Galom - jedinom ženom u svom životu.
Ovo je istinista bajka o dva svojevrsna “ludaka” spojenim u neodvojivu jedinku, to je najpikantnija, najbizarnija, najromantičnija,
najinteresantnija i “najljubavnija” ljubav 20. veka.

Gala je zapravo bila Elena Ivanovna Diakonova, prelepa Ruskinja iz Kazana, tajanstvena, strastvena i intuitivna žena,
atraktivna dama sa maslinastom kožom i crnim očima, omiljena u krugovima intelektualne elite.
Umela je da “namiriše” kreativnog genija na kilometar, rado je provodila dane i sate sa njima, šarmirala ih i inspirisala.
Sudbinu intrigantne Ruskinje skrojila je i njena zvezda vodilja i vizija –
smatrala je da život uvek treba da predstavlja osvetu, osvajanje ili konačnu pobedu.

Gala je uplovila u bračne vode sa francuskim pesnikom Polom Eduardom, sa kojim je dobila i ćerku Sesil,
ali umesto mirne luke za nju je ova veza predstavljala samo “kartu” za poznanstva sa najvećim umetnicima tog vremena.
Bila je koketna žena, uvek želja pažnje, seksa, otvorenog flerta i udvaranja, pa su afere predstavljale sastavni deo njenog života
– povezivana je sa Maksom Ernstom, Rene Čarom, Rene Krevelom.....

A, onda je srela 25-godišnjeg Salvadora Dalija, sasvim neobičnog, ekscentričnog i čitavu deceniju mlađeg od nje.

Dali je u svom dnevniku opisao taj prvi trenutak, taj eksplozivan susret koji je odredio njihove živote i obojio ih ludilom, uspehom i strašću
“Ona je suđena da bude moja Gradiva (junakinja iz romana V. Džensena), ona koja me gura napred, moja pobeda, moja žena“,
napisao je on. I zaista, od tada pa do same smrti Gala je bila Dalijeva do srži, do kostiju, ona je bila izbor njegovog života i neophodnost – kao vazduh ili hrana.
Za Salvadora poznanstvo sa Galom bila je kao udar groma –
ona se tačno uklapala u sliku nepoznate, elegantne žene koja ga je često “proganjala” u snovima.
Imala je dobro držanje, male grudi, kožu kao svila, i izgledala je izrazito mladoliko za svoje godine ...
znao je da ima muža i ćerku, ali je isto tako znao da će ona odgovoriti na njegova osećanja.
Jedina stvar koja je Dalija mučila u tom trenutku bila je što je još uvek bio nevin kada je upoznao divnu Galu.

Postojao je svojevrstan mit, za koji je godinama kasnije Dali priznao da je istina, o ludilu koje ga je obuzimalo kada je upoznao Galu.
Priča govori kako se legendarni slikar, pre nego što je krenuo na sastanak sa lepom Ruskinjom,
namazao sopstvenom krvlju, pocepao odeću i premazao se odvratnim ribljim lepkom.

– To je bio trenutak slabosti i ludila, i to je opisivalo kako sam se ja osećao pre nego što sam upoznao Galu.
Da, ja sam bio potpuno lud pre nje, moj mozak je bio blizu mozga jednog patološkog bolesnika.
Ona je od mog života stvorila pravi misticizam i pravi klasicizam....

 

[Neprilagođena]

Za Dalija Gala je bila nepresušna i večna inspiracija, tajni sastojak poleta i sreće u njegovom životu.
O tome kolika je njegova ljubav bila svedoči i podatak da su svi ženski likovi na Dalijevim slikama inspirisani upravo njom,
a većinu svojih slika potpisao je sa Gala-Salvador Dali.
Ona se postavila kao njegov verni pratilac, saveznik i prijatelj, ali i dobar organizator, sjajan asistent i zastupnik, zapravo jedna vrsta menadžera.
Ona je njegovu umetnost pretvorila u mašineriju za zgrtanje novca, i u trci za bogatstvom bila je lukava, predana i direktna –
nikada se nije stidela da traži još ...
Često mu je čitala dok je slikao, ali mu i govorila šta da slika, koje boje da koristi i koje greške da ispravi.

Ljubav Dalija i Gale bila je velika, ali i krajnje suluda, neobuzdana, puna greha i kontradiktornosti
– baš onakva i kakvi su oni sam bili.
Gala je bila kontroverzna, misteriozna, brzopleta žena, teška za komunikaciju i veliki kontraš –
uvek je govorila potpuno suprotno od drugih, čak i onda kada nije to zaista mislila.
I bila je jednostavno rečeno bludnica, uvek gladna muške pažnje i uvek okružena mlađim ljubavnicima.
Dali je kasnije objasnio da joj je on dozvoljavao prolazne afere, čak je i podsticao na to,...
ona je i u dubokoj starosti – u svojim 70-im i 80-im godinama imala ljubavnike!

Sa druge strane Dali je bio takođe bio okružen mladim lepoticama, iako od njih nije želeo ništa, osim lepotu.
U javnosti ih je predstavljao kao ljubavnice, ali to je bila samo iscrpljujuća igra za njega –
u stvarnosti on je bio odan i voleo je Galu više od života.

Galu mnogi nisu voleli –
opisivali su je kao “ženu loše naravi, odvratnu i grubu, koja je kao besan pas”
koju je Salvador voleo samo zato što bi bez nje njegova histerija postala morbidna.
Ali, ova fascinantna dama preživela je samo u očima drugih, nema dokumenata, pisama,
zapisa ili intervjua koji bi posvedočili o tome kako se ona osećala i šta je stvarno mislila.
Činjenica je da je elegantna Ruskinja bila žena koja je dopustila Daliju da bude šoumen,
pažljivo vukući konce iza ekrana, bila je jedina koja je mogla da ga prati,
razume, bila je njegova snaga, muza, temelj kreativnosti....

Za njega najveća životna kazna i tragedija bila je što je morao da živi još sedam godina nakon Galine smrti.
Sahranio ju je u njenoj omiljenoj, crvenoj Dior haljini u dvorcu Pubol, koji je bio njeno voljeno sklonište i njegov poklon njoj.
Bez nje, Dalijev život izgubio je smisao i smer, on više nije imao kompas –
postao je siv, nije jeo, grebao je lice, stalno je vrištao i plakao, nikada više nije ništa naslikao.
Lutao je po kući u delirijumu, izmoren halicunacijama, pričajući samo o Gali.



Često su ga noću pronalazili na njenom grobu kako se trese na kolenima i ispušta životinjske jauke.
U jednom trenutku je čak verovao da je puž.

– Želeo sam da svoj um dovedem u takvo stanje da mogu da pričam sa njom,
da se naši mikrosvetovi ponovo negde sretnu. Kada nisam pio vodu, mogao sam da je vidim,
stajala je ispred mene tako prkosno kao što je samo ona umela – opisivao je Salvador svoje halucinacije.

 

[Lada]

Ovo je saga, kakvu nemamo prilike da dozivimo u nasem vremenu. Kako se zatire trag romantike,tako se gase svici ljubavi i odanosti .Posebnost je u dusi stvaraoca i onog ko ga podrzava.Iznova, iznenadjujuca tema Draguljce koja mene navodi na pitanje da li je to san kakav slicno, budna sanjam?!