Песници су изгребали крљушт моје самоће
али ме нису исцелили,
већ је отворили и отишли,
сваки за својим Духом или демоном,
пуштајући ме да лежим насукана
између Пакла и Неба,
глува за зов сирена и анђела.
Сузе научих да бришем нежно,
ко стаклене перле трагања,
бројаницу својих куцања,
ресицу успињања до престола Славе.
У плавим очима небеса видех Праведника
да шири руке у молитви Оцу,
с голубицом нежном на рамену,
па се побојах да не види голотињу моју.
Он ме покри сенком својом и уми душу Духом,
да не лежим више насукана између Пакла и Неба,
већ ка Њему усправљена и у Њега заљубљена.
али ме нису исцелили,
већ је отворили и отишли,
сваки за својим Духом или демоном,
пуштајући ме да лежим насукана
између Пакла и Неба,
глува за зов сирена и анђела.
Сузе научих да бришем нежно,
ко стаклене перле трагања,
бројаницу својих куцања,
ресицу успињања до престола Славе.
У плавим очима небеса видех Праведника
да шири руке у молитви Оцу,
с голубицом нежном на рамену,
па се побојах да не види голотињу моју.
Он ме покри сенком својом и уми душу Духом,
да не лежим више насукана између Пакла и Неба,
већ ка Њему усправљена и у Њега заљубљена.
