Ljubav te ne pita ništa.
Samo dođe.
Ili ne dođe.
I u oba slučaja
- s*ebe te.
Ne izgleda ni kao anđeo, ni kao đavo.
Izgleda kao neko ko ne zna šta hoće,
dok ti gubiš sve što si mislio da jesi...
Ne nosi poruke.
Ne piše pesme.
Ne ostavlja trag.
Ali ti ostaneš da krvariš
po stvarima koje više ne znaš da koristiš...
Ljubav nema lice.
I zato je najopasnija.
Ne znaš kad da bežiš.
Ne znaš kad da se predaš.
Ne znaš ni da li si uopšte u njoj,
ili samo u nekoj svojoj halucinaciji.
Ponekad te pogodi dok pereš zube.
Ponekad dok gledaš kako neko odlazi
i ne okreće se.
Ponekad je to samo poruka bez odgovora.
Ponekad je to neko ko ostane.
A to je još gore...
Ljubav nema lice.
Ali ima posledice.
I kad prođe
- ne ostaneš jači...
Ostaneš ogoljen...
Kao pas bez dlake.
Na kiši.
Bez krova.
Bez laži.
Ako si je video
- već si se raspao.
Ako nisi
- ne znaš još šta znači biti živ...
