- Poruka
- 95.554
Danas poštansko sanduče služi za lepljenje oglasa, u kojima starije gospođe “izdaju nameštenu sobu samici, nepušaču”.
Iako su ljubavna pisma nekada predstavljala vanvremenski način izražavanja emocija, danas više nisu u modi.
Digitalno doba je uzelo danak emocijama.
Danas se svi “pratimo” na Twitteru,na Facebooku i “slušamo” na Skypeu.
Emocije “otkucavamo” za sekund, a pisma čuvamo u posebnim folderima kompjutera ili mobilnih telefona.
Nađe se tu i po koje srce, koje se osmehuje i đuska po ekranu ili virtuelno cveće.
Uglavnom sve ono što vezujemo za epitet “elektronsko”, uključujući i elektronsku poštu,
ne može biti romantično i lepo kao toplina pisane reči, otisak nečijih prstiju i emocija na papiru.
Ne upadajte u zamke predrasuda da je pisanje ljubavnih pisama zastarelo.
Naprotiv, taj “retro fazon” može biti i simpatičan i romantičan.
Ljubav ušuškana u pismima
Mnogo prepiski i ljubavnih pisama postoji i između umetnika, istorijskih ličnosti i naučnika,
pa se ona uzimaju kao bitan činilac njihovih biografija.
Kompozitor Volfgang Amadeus Mocart (Volfgang Amadeus Mozart) ovako je pisao Konstanci Veber (Constance Weber), 1789. godine:
“Draga ženice, imam nekoliko zahteva. Preklinjem te da ne budeš melanholična,
da se brineš za svoje zdravlje i čuvaš prolećnog povetarca, da ne izlaziš sama u šetnju,
a najviše bih voleo da uopšte ne izlaziš u šetnju.”
Odlomak iz pisma, koje je slikarka Olja Ivanjicki uputila Leonidu Šejki:
“Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u talasima nemira kao i mi,
kao i kiša, kao i krv u otkucajima između stvarnosti i sna.
Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena između nas i svega oko nas…
Biće nam uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople…
P.S. Kaži mi nešto. Da li misliš na mene?”
Naučnik Semjuel Džonson (Samuel Johanson) se duže vreme dopisivao sa svojom devojkom. U poslednjem pismu joj je napisao:
“Želim da budem iskren sa tobom i želim da ti kažem da moj imetak nije veliki i da je jedan moj rođak obešen”.
Odgovorila mu je: “Pristajem da budem tvoja žena! Ni moj imetak nije veliki.
Nijedan moj rođak nije obešen, ali barem njih desetorica to zaslužuje.”
Žan Žak Ruso je napisao:
“Kad čovek piše dobro ljubavno pismo, u početku mora da zna šta želi, a na kraju šta ima”
Iako su ljubavna pisma nekada predstavljala vanvremenski način izražavanja emocija, danas više nisu u modi.
Digitalno doba je uzelo danak emocijama.
Danas se svi “pratimo” na Twitteru,na Facebooku i “slušamo” na Skypeu.
Emocije “otkucavamo” za sekund, a pisma čuvamo u posebnim folderima kompjutera ili mobilnih telefona.
Nađe se tu i po koje srce, koje se osmehuje i đuska po ekranu ili virtuelno cveće.
Uglavnom sve ono što vezujemo za epitet “elektronsko”, uključujući i elektronsku poštu,
ne može biti romantično i lepo kao toplina pisane reči, otisak nečijih prstiju i emocija na papiru.
Ne upadajte u zamke predrasuda da je pisanje ljubavnih pisama zastarelo.
Naprotiv, taj “retro fazon” može biti i simpatičan i romantičan.
Ljubav ušuškana u pismima
Mnogo prepiski i ljubavnih pisama postoji i između umetnika, istorijskih ličnosti i naučnika,
pa se ona uzimaju kao bitan činilac njihovih biografija.
Kompozitor Volfgang Amadeus Mocart (Volfgang Amadeus Mozart) ovako je pisao Konstanci Veber (Constance Weber), 1789. godine:
“Draga ženice, imam nekoliko zahteva. Preklinjem te da ne budeš melanholična,
da se brineš za svoje zdravlje i čuvaš prolećnog povetarca, da ne izlaziš sama u šetnju,
a najviše bih voleo da uopšte ne izlaziš u šetnju.”
Odlomak iz pisma, koje je slikarka Olja Ivanjicki uputila Leonidu Šejki:
“Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u talasima nemira kao i mi,
kao i kiša, kao i krv u otkucajima između stvarnosti i sna.
Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena između nas i svega oko nas…
Biće nam uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople…
P.S. Kaži mi nešto. Da li misliš na mene?”
Naučnik Semjuel Džonson (Samuel Johanson) se duže vreme dopisivao sa svojom devojkom. U poslednjem pismu joj je napisao:
“Želim da budem iskren sa tobom i želim da ti kažem da moj imetak nije veliki i da je jedan moj rođak obešen”.
Odgovorila mu je: “Pristajem da budem tvoja žena! Ni moj imetak nije veliki.
Nijedan moj rođak nije obešen, ali barem njih desetorica to zaslužuje.”
Žan Žak Ruso je napisao:
“Kad čovek piše dobro ljubavno pismo, u početku mora da zna šta želi, a na kraju šta ima”
