Ljubav ili perpektiva...

[Meg Rajan]

Sve je diskutabilno....šta je nekada bilo perspektivno,u sadašnje vreme nije...nekada su za frizere/ke , pekare i sl. isli losi đaci a sada ispade da je to super profesija i da se lepo zarađuje...iz ove perspektive i iz ličnog iskustva smatram da svako trba da ide u skolu koju voli i za koju ima dara,bez obzira na okolnosti...jer na kraju krajeva,uvek bude neka mala plata,pa ako je čovek nezadovoljan primanjima i jos ne voli posao koji radi (a na poslu je pola zivota),onda mu je zivot upropašćen..zato glasam za opciju,uci,studiraj ono sto volis,jer se nikada ne zna gde će te zivot odvesti...u koje krajeve...evo mog primera:bila sam vukovac i mogla sam da biram skolu,bez prijemnog u moje vreme...oduvek sam volela knjizevnost i to mi je bila zelja da studiram ali moj otac je rekao da od toga nema leba i insistirao da upisem hemijsku skolu koja je u mom kraju bila jedna od najjačih skola,jer je imao vezu da me zaposli u Hemofarmu...i tako sam ja isla u skolu koju ne volim,pogotovu hemija i prirodne nauke me nesto nisu nikada posebno zanimale...posle sam upisala Tehnološki fakultet u N.S. i provela godinu dana i posle par položenih ispita se lepo spakovala i dosla kuci tj.ispisala sam se...i onda sam počela da radim u Hemofarmu gde su plate bile astronomske ali zato klima u kolektivu katastrofa!! Zloba u nemerljivim količinama..i ja lepo prestanem da radim,doduse bila sam privremeno na par meseci primljena kao i većina,i sa tom ušteđevinom se zaputim za Beograd i upisem Visu turističku skolu i jos sam polagala 4 predmeta razlike pa plus prijemni..i prime me...i sve je bilo super,zavrsim skolu koja me je interesovala,radila usput i kada sam trebala da pocnem da radim u struci,uvedu nam sankcije i vize i nista od mog posla....pa u Nemacku i kad je i ta avantura prosla,sada radim administraciju,korespodenciju itd. za građevinsku firmu...eto sta je zivot..a da sam na vreme zavrsila gimnaziju,pa upisala turizam ,zavrsila bih pre sankcija i ubacila se u neku agenciju i ko zna gde bi me zivot odneo.......eto,pa sad vi zaključite...

 

[Antigon@]

Ne znam da je bilo koja zemlja svom građanstvu izričito dala garancije da će sa završenim fakultetom odmah dobiti i posao.
Fakultet je mesto sticanja željenog znanja, ali ne i jedina mogućnost da se dođe do velike sume novca.
Studiranje ne treba da bude prelazna faza ka uspehu. Uspeh je studirati ono što voliš.

 

[yagi]

Secam se cuvene recenice kojom se, hvala Bogu, nikad nisam vodio - uci skolu da ne radis nista...

Mislim da onaj ko planira fakultet, treba da studira ono sto voli, tj ono sto mu lezi..
Usput i posle studija neka radi sta hoce ili mora...
a papir se moze kad tad isplatiti...
mada i taj papir je sada diskutabilan..
dolaze nam studenti na praksu....oni ih uce po starom sistemu, kada dodju kod nas, sve to moraju da zaborave i da krenu ispocetka...

tako da ne znam...sva sreca, pa ne moram da razmisjam o tome

 

[Gambrinus]

Pozdrav za malo starije forumase ovde. Verujem da kao roditelji ili staratelji ,mozete da odgovarate na ovakvo pitanje. Ako imate dete koje je jako zainteresovano za neki smer na fakultetu koji je uslovno receno neperspektivan (umetnicke akademije,knjizevnost,etnologija,arheologija,istorija...), kako biste reagovali? Da li biste podrzali njihov izbor? Ili cete probati da zaustavite tu nameru,i na koji nacin? Koliko bi na vas takva odluka uticala?
Sada znam vise konkretnih primera,kada sam maturant : npr,jedna ciji roditelji imaju stomatolosku ordinaciju, i koju bi da posalju na stomatologiju,dok ova zeli antropologiju. Rasprava dotle ide da ova ne ide na dopunske iz hemije koji roditelji placaju, i kako je bila odlican djak, iz nekog revolta je odlucila da spuca vise keceva. Ili ista scena, gde bi jedan kolega iz razreda,ciji roditelji nisu u najboljoj situaciji, hteo da upise likovnu akademiju. Ja licno stojim u nekoj srednjoj klasi, i trenutno jos regulisem dvoumljenje-ali to je vezano za prirodne nauke, ne gore nabrojane smerove- koliko god voleo istoriju ili izucavanje drustva i umetnosti,ipak sam svestan da nakon faksa nisam samo ja u pitanju- ipak sam se moram od necijih para skolovati

Obzirom da smo tu gde jesmo, moj ti je savet - upisi nesto sto ima perspektivu. Ono sto volis da radis i za sta imas talenta a mozda nema perspektivu neka ti bude hobi, drugi posao, jer ono za sta si rodjen nekako ce vec ici.
To ces finansirati parama od perspektivne profesije.
Kod mene je takva situacija, i ne kajem se sto je tako ispalo, prezadovoljna sam.
Naravno, idealno bi bilo da nesto jako volis i od toga mozes da zivis.

 

[doc.smash]

A ybg,sta god da se izabere,svejedno smo nayebali

 

[limunada]

nema fakultet perspektivu nego covek.
za moj su pricali da je neperspektivan pa bi se sada dosta njih menjalo sa mnom. nikada ne znas kako ce neko da prodje u zivotu, diploma nije ono sto ce te progurati kroz njega.
ne vredi terati nekoga da studira nesto za sta nema smisla, treba posle citavog zivota da mrzi to sto radi - ja ne znam da li ima gore kazne i to pod uslovom da zavrsi to sto ne voli. na svoje dete necu da uticem kada dodje do tog momenta, za svoje svoje studije sam se borila i svadjala svaki dan sa mojima ali sam isterala to sto sam htela i bila sam u pravu. da sam studirala ono sto su oni hteli promasila bih zivot i najozbiljnije to mislim jer bez obzira na svu njihovu zrelost i iskustvo, moja procena je bila bolja.

U potpunosti se slažem sa ovim...Nema ništa gore nego tjerati nekog da se bavi onim što ne želi...Možda u tim godinama nisu svi načisto šta tačno žele da studiraju,ali obično svako zna šta ne želi i šta mu ne leži...Jednostavno,ljudi su različiti...To što je nekom tata stomatolog i što ima obezbijeđen posao kad završi,ne znači ništa ako ta osoba ne voli taj posao..
Neki ljudi su jednostavno skloniji društvenim ,nego prirodnim naukama i obratno...
Jedino smatram da umjetnička ili neka rijetka zanimanja treba upisati osoba koja živi ili ima namjeru da živi u nekom većem gradu...veće su šanse za posao...Ali i to je sve promjenljivo...Jednostavno,neki ljudi imaju poziv da se bave određenim zanimanjem...rođeni su za to...ma,odakle dolazili,ma koliko to neperspektivno izgledalo na prvi pogled...
A što se tiče perspektive,danas je malo šta pespektivno,a najperspektivnije je ono za šta i ne treba fakultet...
I ništa gore nema,nego kad neko pri izboru sopstvenog zanimanja nema pravo glasa...

 

[limunada]

Obzirom da smo tu gde jesmo, moj ti je savet - upisi nesto sto ima perspektivu. Ono sto volis da radis i za sta imas talenta a mozda nema perspektivu neka ti bude hobi, drugi posao, jer ono za sta si rodjen nekako ce vec ici.
To ces finansirati parama od perspektivne profesije.
Kod mene je takva situacija, i ne kajem se sto je tako ispalo, prezadovoljna sam.
Naravno, idealno bi bilo da nesto jako volis i od toga mozes da zivis.

A kako da završi nešto što ne voli? Kako npr.da studiram medicinu,a ne mogu očima da vidim ništa u vezi toga?

 

[Lexa]

A kako da završi nešto što ne voli? Kako npr.da studiram medicinu,a ne mogu očima da vidim ništa u vezi toga?

Ne mora da završi nešto što ne voli, između voli i ne voli postoji ceo spektar neutralnih profesija... niko nije talentovan samo za jednu stvar. Ako misli da jeste potcenjuje sebe, a takva osoba neće završiti ni ono što voli ni ono što ne voli.

Uzgred, ja jesam za to da proba da juri snove. Ako ne uspe, ovde bar ima vremena, a i izbora raznih "perspektivnih" školetina. Teško da će ga stabilan i dobar posao sprečiti da promeni faks. Možda finansije.

 

[Gambrinus]

A kako da završi nešto što ne voli? Kako npr.da studiram medicinu,a ne mogu očima da vidim ništa u vezi toga?

Mene bi vise brinulo da zavrsim faks koji volim i na kraju nemam da prehranim porodicu, da ne mogu da prezivim do prvog, zickam od mojih.... itd.

 

[limunada]

Mene bi vise brinulo da zavrsim faks koji volim i na kraju nemam da prehranim porodicu, da ne mogu da prezivim do prvog, zickam od mojih.... itd.

Niko ti ništa ne garantuje...Život je lutrija...Mnogi sa faksom prodaju na pijaci,a nekad su imali perspektivan posao...i slično...Poenta je naći pravu mjeru između onog što volimo i onog od čega možemo živjeti...Ja sam samo protiv da neko završi nešto što nikako ne voli...on to nikad neće raditi kako treba,a samim tim onda neće imati ni neku perspektivu...

 

[Mojrae]

Mene bi vise brinulo da zavrsim faks koji volim i na kraju nemam da prehranim porodicu, da ne mogu da prezivim do prvog, zickam od mojih.... itd.

pa i da zavrsis to sto ne volis, ne znaci da ces imati posao. posao i platu ti danas niko ne moze garantovati, mozes samo da se nadas da ces da se zaposlis, ali ne mozes da racunas na to kao na nesto sigurno.
a uostalom, takvo je vreme, sve i da ga dobijes mozes lako da ostanes bez njega.

 

[Gambrinus]

Apsolutno se slazem - nikad se ne zna. Ne moze se planirati nista i garantovati, zivimo u takvom svetu.
Na kraju ce svako uraditi kako misli da treba - a iz mog iskustva i iskustva ljudi oko mene vidim da ono sto volis ne mora da bude i nesto od cega ces ziveti.
Sve se moze kada se covek trudi. Razmisljanje "zavrsila sam faks i sada ce neko doci da mi ponudi posao" ne vodi nikud a nazalost puno ljudi razmislja na taj nacin.

 

[Mojrae]

upravo, zato je to prilicna kocka kako god okrenes - ima puno primera i ljudi koji dobro zive sa ne tako cenjenom diplomom, koliko ima i onih koji cekaju da se nesto desi i spase ih iako imaju solidniji paket sa fakulteta.
nezahvalno je i davati savet nekome na tu temu, to je stvarno jedna od onih par bitnijih odluka u zivotu gde svako mora da odluci za sebe da ne bi posle prebacivao i sebi i drugima.

 

[doc.smash]

Slažem se sa tobom.Na kraju,odlučio sam se za istoriju,možda nije toliko cenjena,ali verujem uz dovoljan rad i trud mogu da učinim bilo šta.
U krajnjem slučaju, naučiću da sviram bendžo i sviraću na hladnom pločniku

 

[Пшеница селица]

Ово дође као избор: брак из љубави са скромним средствима или брак из користи уз комфор, па шта је коме важније
и на шта ће ко да пристане. Али, чињеница је да нема гаранције ни за шта и да треба направити избор неколико занимања и
распитивати се подробно код људи који су то завршили у неко скорије време, а онда одлучити по својој савести и дати све од себе да то изгураш,
да будеш стручњак и сетиш се да све захтева понеку жртву и да није увек све лако.
Једино што не бих саветовала свом детету или неком блиском јесте рецимо глума, уписати је без неке сигурне везе равно је седмици на лотоу, плус недодирљиви су ти кланови, ако и успеш да завршиш, ти си само човек са широком културом, ове друге уметности су још и колико толико употребљиве.
а кад завршиш

 

[skura58]

Moj sin je upisao, po mom mišljenju, totalno neperspektivan fakultet, ali samo je to želeo, tako da nisam htela ni jednu reč protiv da kažem. Jer poznajem ga, ako je upisao ono što je želeo, možda će i završiti. Da je upisao ono što sam mu ja predlagala, ne bi završio sigurno.

Zajedno sa njim se upisao jedan momak koji je tri godine stariji. I pre tri godine je hteo ovo da upiše, ali su ga roditelji odgovorili, i on upisao nešto perspektivnije. Nije dao prvu godinu, i napokon se upisao tamo gde je želeo.

Slažem se sa Vama.
Neka osluči sam.

 

[gost 204907]

Е, баш не треба да се одлучи сам ако се ради о избору занимања где ће лични неуспех (просечност, бесперспективност професије у смислу запослења) да га фрустрира.
Последице могу да буду врло озбиљне. Чак и историјске лол Да су Хитлерови родитељи и рођаци, мало обратили пажњу на слинавка, на то каквог кретена имају, не би му дозволили да оде на лик. академију у Беч где је испушио на пријемном. И онда би шта би. Ако, пак, дете, због личног неуспеха малтрерира само лоше родитеље, а не и друш. заједницу или, недајбоже, човечанство, онда нека малтетира родитеље јер то чини са пуним правом.

 

[MocniRumendzer]

da, ali pitanje je kolika je sposobnost roditelja da predvidi tokove..ja sam pre 8 godina počeo profesionalno da se bavim računarima...to mi je bila ljubav i opsesija..tad ej to bilo perspektivno a sad....veruj mi, preusmeravam se...

 

[Milos Bojanic]

Ово дође као избор: брак из љубави са скромним средствима или брак из користи уз комфор, па шта је коме важније
и на шта ће ко да пристане.

Otprilike. Mada nijedan od ovih ekstrema nije dobar, ni vencanje iz ljubavi sa osobom sa kojom nemas sta jesti ni vencanje iz koristi jer te na kraju najvise zulja ono sto ti nedostaje.
http://naucionica.com/koji-fakultet-upisati/
Naravno da samo svi sludjeni i da je tesko i roditeljima i psiholozima da preporuce idealan fakultet i zivotni poziv zbunjenom devetnaestogodisnjaku, ali zreo maturant bi trebalo da saslusa sto vise misljenja, da ih razmotri i na kraju donese pravu odluku, naravno svoju, a ne da padne pod tudji uticaj i da mu posle to bude univerzalno opravdanje za neuspehe u stilu vi ste me zajebali.

 

[The Big Mermaid]

lepo bi bilo da roditelji mogu da isprate sposobnosti, sklonosti i talente svoje dece i da ih kontinuirano usmeravaju ka onim profesijama u kojima će dati najbolje od sebe.
u tom slučaju suvišno je razmišljanje roditelja o praktičnim ili finansijskim aspektima izbora, a detetu je jasno šta zaista voli (i deca često umeju da budu vođena pogrešnim motivima i zabludama): da bude lekar, kuvar ili stolar.

ja nisam bila svesna svojih sklonosti, nisam znala čime želim da se bavim, niti sam imala predstavu o tome šta bavljenje kojom profesijom podrazumeva. celog života sam od strane oca usmeravana ka prirodnim, egzaktnim naukama, koje je više cenio, a naročito ka medicini - njegovoj neostvarenoj želji. tek kasnije, u toku studija, sam shvatila da sam talentovanija za društvene nauke. a zatim i da je moj izbor i moja sadašnja profesija samo naizgled bio slučajnost.

i za kraj: roditelji su tu da pomognu detetu - slobodni od svojih strahova i projekcija - ali svaki čovek sam odlučuje o svojoj sudbini.