Ayn Rand: "Jednoga dana svet ce otkriti da bez misli ne moze biti ljubavi."
- Naravno, misli ne donose uvek prosvetljenje, sklad i mir, vec i nemir, zablude, patnju i zlo. Sve zavisi kojim nagonom/osecanjem se identifikuje posto svaki covek ima i konstruktivna i destruktivna osecanja. Misli, osecanja i razum cine neraskidivo trojstvo iste svesti. Jedno bez drugog ne moze postojati. Ocigledan dokaz je demencija. Kada um izgubi kognitivnu sposobnost nestanu i osecanja.
Um je evolucionarna privilegija, a ne handikep. Samo neko ko nije shvatio njegovu pravu funkciju, kao i neko ko je toliko arogantan da misli da zna bolje od prirode i boga proglasava misli nepotrebnim ili cak i stetnim. Mi preko misli postajemo svesni osecanja. To nam i daje mogucnost izbora i kontrole nad njima.
Svet nece postati bolji ako ljudi prestanu da misle, vec ako se osposobe da funkcionalno misle. Postoje zakonitosti preko kojih se moze napraviti razlika izmedju funkcionalnog i disfunkcionalnog misljenja. Kada se shvate te zakonitosti tada se moze postici kontrola nad misljenjem i ponasanjem.
Mozak i um imaju tempo rada koji se mora primenjivati da bi se zadrzala funkcionalnost. Korisno je, ponekad, "pustiti mozak na pasu", ziveti u sada i ne misliti na buducnost. Pogotovo s danasnjim tempom zivota. Ali, nije dobro preterati s tim. Neaktivnost umrtvljuje mozak i otupljuje um. Kao sto fizicka aktivnost jaca misice tako i mentalna aktivnost i teskoce ostre um. Osposobljavaju ga da se razvija i raste.
S razlogom se kaze: "Ko ne misli na buducnost ne moze je ni imati." Treba planirati i misliti o buducnosti. To ne rezultira uvek brigom. Naprotiv, angazovanje na nekom projektu ili ostvarenju neke zamisli postaje izvorom radosti, entuzijazma, zivotnog elana i nade.
Nekad neaktivnost stvori vise stete nego aktivnost. U nekim situacijama je bolje uciniti nesto, ili pokusati bilo sta, nego ne uciniti nista. Bez pokusaja ostaje kajanje i zaljenje. Zivot je i pasivnost i aktivnost, i mir i nemir. Zato se i ne moze razumeti samo kroz osecanja ili samo kroz misli, vec kroz njihovo jedinstvo.
- Naravno, misli ne donose uvek prosvetljenje, sklad i mir, vec i nemir, zablude, patnju i zlo. Sve zavisi kojim nagonom/osecanjem se identifikuje posto svaki covek ima i konstruktivna i destruktivna osecanja. Misli, osecanja i razum cine neraskidivo trojstvo iste svesti. Jedno bez drugog ne moze postojati. Ocigledan dokaz je demencija. Kada um izgubi kognitivnu sposobnost nestanu i osecanja.
Um je evolucionarna privilegija, a ne handikep. Samo neko ko nije shvatio njegovu pravu funkciju, kao i neko ko je toliko arogantan da misli da zna bolje od prirode i boga proglasava misli nepotrebnim ili cak i stetnim. Mi preko misli postajemo svesni osecanja. To nam i daje mogucnost izbora i kontrole nad njima.
Svet nece postati bolji ako ljudi prestanu da misle, vec ako se osposobe da funkcionalno misle. Postoje zakonitosti preko kojih se moze napraviti razlika izmedju funkcionalnog i disfunkcionalnog misljenja. Kada se shvate te zakonitosti tada se moze postici kontrola nad misljenjem i ponasanjem.
Mozak i um imaju tempo rada koji se mora primenjivati da bi se zadrzala funkcionalnost. Korisno je, ponekad, "pustiti mozak na pasu", ziveti u sada i ne misliti na buducnost. Pogotovo s danasnjim tempom zivota. Ali, nije dobro preterati s tim. Neaktivnost umrtvljuje mozak i otupljuje um. Kao sto fizicka aktivnost jaca misice tako i mentalna aktivnost i teskoce ostre um. Osposobljavaju ga da se razvija i raste.
S razlogom se kaze: "Ko ne misli na buducnost ne moze je ni imati." Treba planirati i misliti o buducnosti. To ne rezultira uvek brigom. Naprotiv, angazovanje na nekom projektu ili ostvarenju neke zamisli postaje izvorom radosti, entuzijazma, zivotnog elana i nade.
Nekad neaktivnost stvori vise stete nego aktivnost. U nekim situacijama je bolje uciniti nesto, ili pokusati bilo sta, nego ne uciniti nista. Bez pokusaja ostaje kajanje i zaljenje. Zivot je i pasivnost i aktivnost, i mir i nemir. Zato se i ne moze razumeti samo kroz osecanja ili samo kroz misli, vec kroz njihovo jedinstvo.
Poslednja izmena:
