Ljubav do zadnjeg daha!

Ti,medjutim,sijas i sad,kroz san moj tavni,
kroz bezbroj suza nasih,vecan,u mrak,u prah.
Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
ko nekad,da hladi tolikih samrtnika dah.
Grlim jos jednom na Tvoj kamen strmi,
I Tebe,i Savu,i Tvoj Dunav trom.
Sunce se radja u mom snu.Sini!Sevni!Zagrmi!
Ime Tvoje,kao iz vedrog neba grom.
A kad i meni odbije cas stari sat Tvoj,
To ime ce biti poslednji sapat moj.

 

[Damoklovmac]

"A kad i meni odbije cas stari sat Tvoj,To ime ce biti poslednji sapat moj". Stvarno dirljivo.Toliko nas nazalost,
podseca,na nasu ljudsku prolaznost.Svako od nas,cim se rodio,dobio je svoju zivotnu kartu,sa tacnim datumom.
Sa sava,ovo gostovanjenecim cemu prigovora i reklamacije NEMA. Tada i tada,svakom se zavrsava,ovo gostovanje
(jer mi,mi smo samo gosti,na ovoj planeti).Nekom "vaucer" za gostovanje,vazi krace,nekom duze.....ali,svi mi moramo
odredjenog datuma,u odredjeni cas,kako je kome zapisano,bez roptanja,da napustimo ovu nasu zemlju.Taj nas
put,to je put bez povratka.Nije lako napustiti,sve ovozemaljske lepote,ali........oprostaja nema,NI ZA KOGA !