Линија Берлин-Багдад

Tyranosaurus rex

Obećava
Poruka
51
Да ли је Србија могла да избегне да се нађе на линији сукоба између Немачке, силе у успону, и Велике Британије која је бранила свој положај доминантне светске поморске и колонијалне силе. Да ли је политика Карађорђевића, која је била англофилска и франкофилска, крива за срљање Србије у катастрофалан рат са далеко надмоћнијим противником? Крива је и незгодна геополитичка ситуација Србије која се нашла на путу "Drang nach Osten", а то значи понајвише обезбеђивање железничке линије Берлин-Багдад. Да ли је Србија могла да једноставно пропусти Немце преко те железнице па да се поштено побију са Британцима и да се тиме Србија спасе од улоге "топовског меса" за нечији рачун? Да ли је ово можда слична ситуација, када је Стефан Немања пустио Барбаросу, са својим Крсташима, да прођу кроз Србију, а да Србија не страда у судару суперсила?

Разлог за избијање Првог светског рата је убрзана растућа моћ Немачке, чија је индустријска производња већ крајем 19. и почетком 20. века премашивала британску индустријску производњу. Британска индустрија је посустајла пред крај 19. века, као резултат померања економског центра теже од северног индустријског развијеног дела Енглеске ка југу, Лондону, где се налазио банкарски, финансијски и трговачки центар Британске империје. Разлог за то јесу интерес поседовања и трговином златом од стране великомешетарских и олигархијских кућа као што је то између осталог била и Ротшилдова. London je постао "град изграђен на злату", "Светска банка". Проблем овако дивних планова Британаца је постао неподношљив када је Немачка изнела план о изградњи ратне морнарице која би могла да угрози положај Британије као најдоминантније поморске светске силе. Пред крај 19. века постало је јасно да следи револуција у технологији изградње трговачких и ратних бродова употребом мотора са унутрашњим сагоревањем који би користили енергију сагоревањем течног горива, којe се добија дестилацијом нафте. Британија, да би одбранила свој статус доминантне поморске силе, морала је да своју ратну морнарицу преоријентише са употребе угља, као горива мотора, на употребу течног горива. Тада са тим циљем почела је трка између Немачке и Британије у обезбеђивању светских налазишта нафте. Британци су себи обезбедили у Персији, а Немачка преко Отоманске империје налазишта у Месопотамији. Линија Берлин-Багдад је пресецала и директно угожавала британске планове о снабдевању и контроли нафте. Немачка је изградњом железнице могла да допреми и обезбеди војном силом транспорт нафте ка Рајху.

Ево шта Британци кажу о значају те железнице:

"Serbia was really the first line of defense of our eastern possessions. If she were crushed or enticed into the 'Berlin-Baghdad' system, then our vast but slightly defended empire would soon have felt the shock of Germany's eastward thrust."
(Edward Mead Earle, Turkey, the Great Powers…, 217-18.)

Можете још погледати и на сајту:
http://www.engdahl.oilgeopolitics.net/History/Oil_and_the_Origins_of_World_W/oil_and_the_origins_of_world_w.HTM#_edn30

Такође са овог линка се може и видети каква је значајна играчка била мала Србија у рукама Британије да заустави моћну Немачку да заузме нафтна поља у Ираку:

British active measures

As well in Serbia British military and intelligence networks were most active prior to outbreak of war. Major R.G.D. Laffan was in charge of a British military training mission in Serbia just before the war. Following the war, Laffan wrote of the British role in throwing a huge block on the route of the German-Baghdad project:

"If 'Berlin-Baghdad' were achieved, a huge block of territory producing every kind of economic wealth, and unassailable by sea-power would be united under German authority," warned R.G.D. Laffan. Laffan was at that time a senior British military adviser attached to the Serbian Army.


Laffan suggested a British strategy to sabotage the Berlin-Baghdad link."A glance at the map of the world will show how the chain of States stretched from Berlin to Baghdad. The German Empire, the Austro-Hungarian Empire, Bulgaria, Turkey. One little strip of territory alone blocked the way and prevented the two ends of the chain from being linked together. That little strip was Serbia. Serbia stood small but defiant between Germany and the great ports of Constantinople and Salonika, holding the Gate of the East"
 
Poslednja izmena:
А који ти део реченице није јасан, шта ти тачније није јасно?

Немцима је требао слободан пут према Истанбулу. Требали смо их пропустити (ако смо могли као што је то и Стефан Немања урадио са крсташком војском Фридриха Барбаросе), па да се Велике силе онда побију и отворе фронт негде у Турској.
 
Poslednja izmena:
А који ти део реченице није јасан, шта ти тачније није јасно?

Немцима је требао слободан пут према Истанбулу. Требали смо их пропустити (ако смо могли као што је то и Стефан Немања урадио са крсташком војском Фридриха Барбаросе), па да се Велике силе онда побију и отворе фронт негде у Турској.
Кога да пропустимо? Можда ти је промакло али 1914. нико није питао Србију да га пропусти него је објављен рат.
 
Не причам ја овде само о години 1914. када је све већ било готово. Надметање двеју поменутих Великих сила за превласт у Свету, траје од краја 19. и кроз почетак 20. века.
Проблем о којем овде говорим јесте да је дужност сваког паметног државника да избегне ратове који би земљу довели у катастрофалан положај, као што ти кажеш 1914. Те године је Србија доведена пред свршен чин, није се имало више где, морало се ићи у рат. Али оно што је проблем, јесте да су наши тадашњи државници водили такву политику (англофилску) од 1903. па до 1914. да су довели Србију на линију ватре и ужасног страдања (наравно не намерно, али очигледно са слабом калкулацијом). Ко је помогао Србији од 1914. до 1915. (сем што су Французи послали гранате погрешног калибра)? Што Французи и Британци нису послали трупе (а знали су да нас гурају против Немаца)? Него су чекали да прођемо страшну Голготу 1915. и 1916. Да Руси нису загрмели над Французима и Британцима, ни она наша мученичка војска на албанској обали се не би спасла.
 
Poslednja izmena:
Све ово ме подсећа на причу везану за 1941. то да је требало да прихватимо Тројни пакт и дамо пролаз Немцима. Али ја не знам за било какав догађај да су Немци на почетку 20. века тражили од Србије некакав пролаз на Блиски исток. Уосталом, пруга од Београда до Ниша је постојала (за даље нисам сигуран), што би неко бранио Немцима или било коме да је користе, пруге томе и служе?
 
Никад им није ни требало стајати на пут. Кад смо им стали 1941. онда су усташе то искористиле и поубијале на стотине хиљада недужних Срба. Када смо остали сами 1914. и 1915. Бугари су искористили па направили грозне злочине на југу Србије.

Немци су, сматрали да је Србија интересна сфера Аустро-Угарске и упринципу су на то гледали као на локални Аустро-Српски проблем, до почетка рата. Немачку мало и неразвијено српско тржиште није занимало. Њих је занимала контрола Босфора и та железница која би превозила преко потребне сировине из Турске. Анексија Босне и Херцеговине, па Балкански ратови и Балкански савез, је у очима Централних сила била препрека за "Drang nach Osten". Србија је победом у Првом балканском рату само уверила Беч, да је она та привлачна сила кој ће да покида комаде Царства на којима су живели Јужни Словени. Зато је било битно сачувати савез са Бугарима. Уместо тога Србија је остала усамљена.

Нажалост, главна грешка, српске политике (кад смо се већ тада одлучили за једну страну), а подједнако и бугарске, је избијање Другог балканског рата 1913. Заправо, неспособност бугарске и српске стране да се договоре око поделе Македоније и рушење Балканског савеза је много ослабило позиције Србије пред Први светски рат. Бугари су имали инсталираног пронемачког Краља, а Срби, збацивши неспособног Александра Обреновића, прекидом проаустријске политике, и прекидом економске зависности од Дунавске Монархије постали су трн у оку Аустрији. Србија ја имала улогу Пијемонта, око којег се требале ујединити и остале српске земље под туђинском влашћу.

Пруга им је требала и за первоз војске и наоружања, која би могла да брани огроман капитал који се улагао у Турску и то у изградњу железнице.
 
Једна незавршена линија железнице никако није била довољна за све што наводиш.
Тек са повећањем броја линија железнице као и лука које би биле кориштене би то било изводљиво.
 

Back
Top