Slusala je pesmu koja ide otprilike ovako: "..ne lazem te, kad ti kazem, istina je, da te lazem... " I zapravo, jel oni govore istinu kada kazu da ne lazu, ili je istina, da me lazu kada kazu da to ne lage? Sta je lakse njima? Odvec priznati, kada vec nemaju pameti, da izbegnu to? Kako ih prozreti, prepoznati? Kako ? Da li se to kaze, cao, gudbaj, kako? Ili cekas , cekajuci nedocekano, jer oni nemaju smisao za pozdrave, zelje i cestitke?Jel cekas, da ugledas da ti imaju uvek druge i bolje planove, negde drugde sa nekim drugim...jel su to rodjeni sa genetskom greskom ili naprosto slabici koji nestanu netragom, da sam smisljas smisao, odnosno nesmisao...jer tako lepo, ma predivno upakuju lazi...u sve prah secer, pa najsjajniji papir..pa cakum - pakum roze masnetina...za cistu 1o-ku. A, opet je lazov kategorija koju ona ne prepoznaje...ili nece da prepozna, jer to znaci da je opet..opet pogresno procenila neciju dusu..jer to je neuspeh..imati lepe godine sa nemogucnoscu imuniteta kada su losi ljudi u pitanju...kao los san koji se ponavlja...nije dobro, a ne moze najbolje..jer redovna pojava je to...kada gleda ljude, sto kraj oba oka uporno ne vide...ali zna..kada slep progleda,on daleko vidi...
