Kako biste definisali svoj prag tolerisanja?
Kao liniju onoga što me ne dotiče i dotiče
Da li ga pomerate nekada za nekoga ili je čvrtsto postavljen?
Trenutno mi je prag tolerisanja pomeren samo za jednog ortaka, fora sa njim je da je ok lik samo što ne kapira socijalne situacije i obične ljude pa odvali/uradi nešto što me uvuče u neke sitnije probleme/konflikte sa drugima.
Sa druge strane iskren je i dobroćudan kao osoba i to dosta više nego regularni ljudi.
Šta radite kada neko pređe vaš prag i kada više ne možete da trpite nešto?
Stavim im do znanja da su na tankom ledu i da takve stvari nadalje neću tolerisati.
Možete li navesti neke situacije?
Banalan primer je dobacivanje na poslu, neosnovane kritike i slično iza leđa ili pred kolegama.
Na jednom poslu sam imao nekog klinca kao šefa i taj je od prvog dana krenuo da mi dobacuje i da me kritikuje kako loše radim (iako stariji radnici kažu da sam radio ok), a on sam fućeriše i pravi greške (zato su ga inače i postavili za nadzor da ne bi pravio greške).
Prvi put mu kažem da preteruje i konsultujem se o tome sa glavnim šefom, što se ovome nije dopalo pa je krenuo da udara po meni mahom iza leđa i na klopi.
Pošto nije kapirao verbalno upozorenje, kažem mu da mu ovaj posao nije toliko bitan i da radim privatno, a da ću njega da jurim/drukam javno pred svima za greške koje kod njega uočim. I tako naletim na neki njegov žešći propust i pomenem to na nekom sastanku. Posle toga mi više nije prolazio, kao i neka ekipica bliska oko njega.
(Ovo mi se inače dešavalo više puta na različitim poslovima).
Tako da ono - ne tolerišem neosnovan autoritet, glupost i narcistično ponašanje.
