Пајо, друже мој,
Кад мало боље размислим,
све ми је ближа идеја да смо
и ми
са брадама и кокардама
исто као и они
што за заставу прогласише карирани кафански столњак
уствари жртве ...
Неки мање,
неки више,
хебежга,
рат је ...
Све ми је ово већ досадило ...
Увек ће се појавити неки успаљени четник или закрвљени усташа
и "опет Јово на ново"...
Ми овако, они онако ...
Свако своју страну држи,
сваки своју страну брани,
свакоме је дражи свој од туђега ...
Ми ћемо збрајати своје,
они своје
жртве ...
...
Оно што ме највише нервира
су неки смешни балавци,
неки који једва дорастоше
да разазнају
када су гладни,
а када им се пишки и каки,
а овде продају м00да за бубреге,
у све се разумеју,
све знају ...
...
Досади то мало ...
...
Док смо ми крвавили гаће,
они вукли шерпице по песку
и од кучећих гомана правили колаче,
а сада нам соле ...
Поготово ми нису јасни Жутаћи,
(оне "прашкасте" нећу ни да коментаришем)
њима је све што је је Свето - проклето ....
Жалосно ...
Али стварно ...
То је лице (а и наличје) Србије ....
