Clanstvo u EU, koja je sve veca, sa velikim i skupim birokratskim aparatom, sa sve vise izrazenom podelom na dva bloka unutar same EU i trecom skupinom zemalja koje laviraju, sa snaznom ekonomskom krizom i evidentnim poremecajima sistema po nizu vaznih segmenata, i td., nije garancija boljeg zivota i razvoja za svaku zemlju clanicu ponaosob.
Naprotiv, za svaku zemlju clanicu (a narocito one slabije clanice) vazno je da shvati slozene mehanizme i okolonosti, uzme u obzir mnoge faktore, procenjuje sopstvenu situaciju i mogucnosti, izvlaci relevantne zakljucke i preduzima odgovarajuce mere. Ako se uljuljka da je EU dobra vila koja dariva slabe igrace u grdnoj su zabludi.
Secate se Letonije i euforije stanovnistva oko njenog prijema u EU. Bilo je samo vazno izaci iz ruske sfere i ocekivano su med i mleko.
Letonija, balticka zemlja, ima 2200000 stanovnika, danas se nalazi pred ekonomskim kolapsom. Prema kriterijumu broja stanovnika Letonija spada u male zemlje (slaba zemlja), videti klasifikaciju zemalja prema broju stanovnika na politickim diskursima i temu: Dva fundamentalno razlicita puta: slabe (male i mini) drzave ili normalne drzave.
Politika pise: “Situacija je veoma teska. Letoniju mnogi vec izvesno vreme tretiraju kao ‘propalu drzavu’.”... “Tezinu situacije u Letoniji oslikava podatak da je iz Svedske u ovu zemlju...pre neki dan upucena veca kolicina humanitarne pomoci. U tridesetak velikih paketa, upucenih iz Norcepinga, naslo se mesta za konzerve hrane, mleko u prahu, secer, brasno, banane, toalet-papir, igracke, odecu, obucu... Ova posiljka, kako kazuju organizatori, tek je prvi deo akcije koja bi trebalo da traje u narednim mesecima”... “Bezizlaznost iz situacije mozda najbolje osikavaju reci ekonomiste Raite Karnite: Prema svemu sudeci, nase aktuelno rukovodstvo nema snage da zemlju izvuce i krize, i mislim da bi vodjenje vlade trebalo poveriti nekome od stranih investitora koji bi na sebe preuzeo ulogu – pravog vozda”.
Neka pitanja se odmah namecu:
Zasto Brisel ne uputi pomoc u zemlju clanicu koja je u izuzetno teskoj situaciji, zasto je to prepusteno da pojedinacno cine zemlje clanice?
Zasto je EU hitno intervenisala pre neki dan u slucaju Grcke, dok je situacija u Letoniji vec duze vremena izuzetno nepovoljna, da li to znaci da postoje clanice prvog i claice drugog reda?
Da li to dolazi vreme kada ce zemlje i formalno da preuzimaju multinacionalne finansijske institucije, kompanije i investitori?
Da li se vlade zemalja koje su u situaciji kao sto je Letonija, vise i za sta vazno pitaju?
Da li se uopste isplati biti slaba zemlja tj. mala ili mini zemlja (ispod pet miliona stanovnika) kada su ove zemlje najugrozenije u mnogim vaznim oblastima i u opasnosti su da postanu ekonomski neodrzive teritorije?
I td.
Primer Letonije je veoma poucan ali nisam siguran da mnoge druge zemlje koje vec sutra mogu upasti u slicnu situaciju uce lekcije i izvlace pouke.
Naprotiv, za svaku zemlju clanicu (a narocito one slabije clanice) vazno je da shvati slozene mehanizme i okolonosti, uzme u obzir mnoge faktore, procenjuje sopstvenu situaciju i mogucnosti, izvlaci relevantne zakljucke i preduzima odgovarajuce mere. Ako se uljuljka da je EU dobra vila koja dariva slabe igrace u grdnoj su zabludi.
Secate se Letonije i euforije stanovnistva oko njenog prijema u EU. Bilo je samo vazno izaci iz ruske sfere i ocekivano su med i mleko.
Letonija, balticka zemlja, ima 2200000 stanovnika, danas se nalazi pred ekonomskim kolapsom. Prema kriterijumu broja stanovnika Letonija spada u male zemlje (slaba zemlja), videti klasifikaciju zemalja prema broju stanovnika na politickim diskursima i temu: Dva fundamentalno razlicita puta: slabe (male i mini) drzave ili normalne drzave.
Politika pise: “Situacija je veoma teska. Letoniju mnogi vec izvesno vreme tretiraju kao ‘propalu drzavu’.”... “Tezinu situacije u Letoniji oslikava podatak da je iz Svedske u ovu zemlju...pre neki dan upucena veca kolicina humanitarne pomoci. U tridesetak velikih paketa, upucenih iz Norcepinga, naslo se mesta za konzerve hrane, mleko u prahu, secer, brasno, banane, toalet-papir, igracke, odecu, obucu... Ova posiljka, kako kazuju organizatori, tek je prvi deo akcije koja bi trebalo da traje u narednim mesecima”... “Bezizlaznost iz situacije mozda najbolje osikavaju reci ekonomiste Raite Karnite: Prema svemu sudeci, nase aktuelno rukovodstvo nema snage da zemlju izvuce i krize, i mislim da bi vodjenje vlade trebalo poveriti nekome od stranih investitora koji bi na sebe preuzeo ulogu – pravog vozda”.
Neka pitanja se odmah namecu:
Zasto Brisel ne uputi pomoc u zemlju clanicu koja je u izuzetno teskoj situaciji, zasto je to prepusteno da pojedinacno cine zemlje clanice?
Zasto je EU hitno intervenisala pre neki dan u slucaju Grcke, dok je situacija u Letoniji vec duze vremena izuzetno nepovoljna, da li to znaci da postoje clanice prvog i claice drugog reda?
Da li to dolazi vreme kada ce zemlje i formalno da preuzimaju multinacionalne finansijske institucije, kompanije i investitori?
Da li se vlade zemalja koje su u situaciji kao sto je Letonija, vise i za sta vazno pitaju?
Da li se uopste isplati biti slaba zemlja tj. mala ili mini zemlja (ispod pet miliona stanovnika) kada su ove zemlje najugrozenije u mnogim vaznim oblastima i u opasnosti su da postanu ekonomski neodrzive teritorije?
I td.
Primer Letonije je veoma poucan ali nisam siguran da mnoge druge zemlje koje vec sutra mogu upasti u slicnu situaciju uce lekcije i izvlace pouke.
