Леска

[Новица]

је зимзелено дрво чији је плод лешник. У зависности од врсте може бити ниже, жбунасто, дрво али и веома високо са разгранатом, купастом, крошњом и снажним кореновим системом. Може живети и преко 200 година. Цвета у фебруару, а плод – лешник, сазрева у гроздоберу (септембру). Код Срба и других Словена сматра се за свето дрво. Поред липе и храста, липа је веома битно дрво у словенској митологији. Леску народ понегде зове „божија сестрица". Употребљавала се у многим обичајима и магијским радњама, а често је служила и као заштита. Нарочито се ценила једногодишња лескова младица — летораст, којој је придавана изузетна магијска моћ. У народу се верује да лескова гранчица има изванредну магичну снагу, таква магична грана може испунити сваку нашу жељу, њоме се може убити ђаво, човек претворити у животињу, па чак и оживети мртвак.

Лесковим гранама кићене су куће и стаје „ради напретка", а у неким крајевима лескове гране стављане су по њивама, „да град не нашкоди житу и да жито боље роди". Многи обичају везани за леску пренети су у хришћанство и много тога је изгубљено јер је заборављена права сврха народних обичаја. Чесницу, божићни обредни хлеб који симболички представља усеве, негде су шарали и китили лесковим гранчицама. Лесковином се и стока штити од урока или се лечи, јер се веровало да леска утиче на здравље и плодност стоке. У Босни првог дана Божића домаћин и домаћица пропуштали су благо између себе, а затим су му давали жита са леском. У неким селима болесне свиње провлачили су кроз обруч од леске. Посуђе за млеко обично је имало обруче од леске, а кошнице су често плели од лесковог прућа. На Божић и у време када се пчеле роје, у кошнице су стављали лескове гранчице, „да пчеле боље напредују". У Срнетици сељаци су стављали за појас леске када би угледали вука, јер су веровали да им тада неће нападати овце. Из истог разлога везивали су комадић леске за кожу убијеног вука. Лесци је придавана лековита моћ. Народну пословицу: „Није саставио око лијеске" Вук је објаснио: „Није у глави као што би требало". Кад неко није при здравој памети, водили су га трипут око леске „не би ли саставио". Самим тим што је радња три пута поновљена јасно је да се ради о магијском деловању. Лечење се изводило и купањем испод леске, а том приликом остављали су и нешто новца. Ако би кућу задесило неко зло, укућани су трипут обилазили око леске, молећи бога да зло отклони. Ходање три пута око леске касније је измењено у хришћанству и прилагођено новој вери, па је настало шетање три пута око цркве, које се и данас практикује. Леска, по народном веровању, олакшава порођај, а у ту сврху најрадије се узимао лесков прут којим је неко раставио жабу од змије. Леска је и дрво знања. Ко би ставио у уста месо од змије, која под леском живи, разуемо би говор животиња, а ко бо појео срце од те змије томе би свака травка рекла од чега је лек. Штапом од леске лако се може убити змија. У неким селима Босне на Нову годину тукли су децу лесковим прутом, да боље расту. Ритуално шибање лесковим прутом познато је код многих европских народа, верује се да је и код нас некада били широко распрострањено. Шибање врбовим гранчицама, кроз игру и шалу, и данас се дешава за време одређених празника. Права сврха овог обичаја давно је заборављена. У Босни се сматра да је добро имати у кући лескову гранчицу, коју обично задену изнад кревета. Леска служи и као амајлија. Жене су стављале у косу комадић леске,одрезак косе при крштењу намотавали су на комадић леске, а кад дете одрасте, леску са косом ушивали су му у хаљине. Кад неко умре у кући, укућани су стављали комадић леске у поруб од рукава, а у неким селима усадили би предмет од лесковине више гроба покојника, „да се не би повампирио". Лесковим дрветом босански Срби су правили живи огањ за прву ватру у новој кући. И у неким крајевима Србије на живој ватри ложили су лесковину као „благословено дрво", а негде је вађена жива ватра на сувом лесковом дрвету. Особито је раширено веровање да леска штити од грома и да гром у њу не удара. За време грмљавине народ се склањао под леску или је стављао лесковине на капу или за појас. На снопове је стављана лескова грана, да не би гром запалио пшеницу. Приликом градње куће, стављали су на кућни рог лескову грану, да гром не удари у кућу.Исто веровање имали су и Пољаци, Руси и многи словенски и несловенски европски народи. Код нас се леска доводи у везу са Перуном, поред храста које је свето дрво овог бога. Ако грми уочи Перуновог дана верује се да ће се лешници уцрвљати. Верујући да је леска божанска, народ је осећао потребу да се, с времена на време, благосиља њоме. У неким крајевима Србије рано на Божић причешћивали су се лесковим пупољком. У неким селима Босне, рано на Ускрс, пре него што би се омрсили, сељаци би појели попуљке од леске, а негде су после причешћа јели лешник, који се смео само каменом разбити.

 

[BLAJBI]

Ne zavisi od VRSTE leske da li ce biljka biti zbunasta ili rasti u stablo, nego to zavisi od KALEMLJENJA, odnosno na cega se kalemi leska.

Ako se ne kalemi - UVEK ce ostati zbun, bilo koja da je vrsta...

Ako se kalemi na takozvanu Mecju lesku - rasce kao stablasica.

 

[nikoneko]

Leska je listopadno drvo popravi to gore

 

[SunTzu]

ја посадио око `иљаду комада, воли жена лешник па ме натерала...

 

[Miroslav Milovanovic]

Како комбиновати више сорти лешника приликом његове садње,јер је то самобесплодна биљка?

 

[IgnjatijeZaporoški]

Zimzelen.....

 

[rosel]

Leska
je široko rasprostranjena voćna vrsta čiji se plod koristi u ishrani, za stonu potrošnju, za konditorsku i farmaceutsku industriju, a takođe je važan izvor hrane za mnoge divlje životinje. Sve veća tražnja lešnika, naročito kada je reč o konditorskoj industriji, rezultirala je podizanjem novih zasada.
Da bi proizvodnja lešnika bila uspešna, prilikom podizanja zasada potrebno je izbeći mnoge greške koje je kasnije teško ispraviti. To je vrlo značajno zato što je leska dugovečna voćna vrsta i samo sa stručnošću i znanjem treba pristupiti podizanju njenog zasada. Leska živi i do 100 godina, a počinje da rađa već u trećoj ili četvrtoj godini. U puni rod stupa u sedmoj ili osmoj godini, a period rodnosti je dosta dug. Leska može da daje plodove i do 70 godina, dok punu rodnost ostvaruje gotovo 50 godina.

Muški cvetovi (rese) i ženski cvetovi cvetaju u različito vreme
Da bi se dobio dobar rod veliku pažnju treba pokloniti izboru sorti i oprašivanju leske. Biljka je jednodoma. To znači da se na jednoj biljci nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi. Muški cvetovi su rese. One mogu biti duge i do 20 cm, obično je to 4-6 cm, a na njima se nalazi i do 200 prašničkih komora. Ti cvetovi se formiraju tokom meseca juna. Polen leske bogat je skrobom, pa zbog toga vetar može da ga prenese na kraće udaljenosti 15-30 metara. Muški cvetovi, rese, brže rastu ako je vreme bez padavina. Ukoliko je vreme kišovito a vazduh zasićen vlagom, rese rastu sporije. Jedna resa može dati oko 4 miliona polenovih zrnaca. Ženski cvetovi se formiraju u grupama u pazuhu listova ili muških cvetova i to 3-15 u grupi, na jednogodišnjim grančicama. Oprašivanje se obavlja pomoću vetra u periodu zime, od decembra do kraja februara, kada leska cveta. Oplodnja se dešava tokom maja. Karakteristično za lesku je da se jajnici u ženskim cvetovima razvijaju tek nakon sredine januara ili februara, što znači i da se oplodnja odvija kasnije.
Većina sortOpasni su iznei je samobesplodna. Karakteristično je da sorte leske nemaju istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova. Ono je promenljivo i zavisi od interakcije genetskih svojstava sorte i ekoloških uslova u kojima se leska gaji. Muški cvetovi mogu da procvetaju pre ženskih ili posle, a ponekad se cvetanje može i podudariti. Sve to zavisi od vremenskih uslova. Tokom hladne i duge zime prvo cvetaju ženski cvetovi, a ako je zima blaga prvo cvetaju muški cvetovi. Zbog toga je u zasadu neophodno imati više sorti, najmanje 2-3 sorte, koje se međusobno oprašuju. Dok na jednoj biljci cvetaju rese, na drugoj cvetaju ženski cvetovi. Pojava neplodonošenja može biti povezana i sa pojavom mrazeva, zbog kojih dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Zbog toga je u područjima sa čestom pojavom mrazeva poželjno u zasadu imati i primerke divljeg lešnika jer se oni odlikuju visokom otpornošću muških cvetova na niske temperature.


Opasni su iznenadni prolećni mrazevi
Kada dođe do cvetanja, ukupan rod može da uništi i kratkotrajan mraz sa temperaturom od -3°C. U periodu mirovanja biljke su u stanju da izdrže niske temperature, ali iznenadni prolećni mrazevi mogu da unište pupoljke koji su počeli da se otvaraju i cvetaju. Njihova osetljivost na niske temperature zavisi od toga u kojoj fazi se nalaze. Tokom zime pupoljci mogu da izdrže i temperature do -30°C. Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C. Uspešno oprašivanje zavisi od vremenskih uslova. Produženi kišni period dovodi do spiranja polena i sprečavanja njegovog širenja pomoću vetra. Prinosi, u kišnoj godini, su vrlo niski, a nizak je i kvalitet plodova.

Veštačko oprašivanje za bolji rod

Cvetanje leske može da traje 3-4 sedmice, a u proseku je to 9 ili 10 dana. Na dužinu cvetanja utiču vremenski uslovi. Nakon oprašivanja rese opadaju, a ženski cvetovi nastavljaju da se razvijaju. Da bismo dobili bolje oprašivanje i oplodnju, a samim tim i obilniji rod, može da se obavi i veštačko oprašivanje leske. Postoji nekoliko načina oprašivanja, a najjednostavniji su da se za oprašivanje odseče grana sa resama i odnese do stabla koje će biti oprašeno i tamo se grana sa resama dobro protrese. Drugi način je da se prikupe cvetale rese i da se oprašivanje obavi istresanjem resa na određeno stablo. Jedan od načina veštačke oplodnje je sakupljanje polena tako što se rese stresu u papirnu vrećicu, zatim se sve zamota u celofan i čuva u frižideru na temperaturi od 0°C. Po potrebi, se leska oprašuje tako što se četkica za slikanje umoči u polen u vrećici i lagano pređe preko stigmi ženskog cveta. Taj metod je pogodan za male žbunove.
Leska je heliofit. To znači da rodne pupoljke formira na periferiji krošnje i na to treba obratiti veliku pažnu tokom rezidbe i održavanja zasada. Da bismo dobili dobar rod, veoma je važno da odaberemo dobar sortiment zasada i da poznajemo biološke karakteristike sorti i njihovo reagovanje na uslove sredine.

Sorte i njihovi oprašivači
Svakoj sorti odgovara oprašivač specifičan za nju. Zato u nastavku donosimo pregled najboljih oprašivača po sortama:
Pijemontski - sinonimi: Tonda Gentlle delle Langhe del Piemonte, Tonda Gentlle delle Langhe, Ronde du Piemont, Tonda Gentile del Piemonte. Reč je o autosterilnoj sorti i treba joj oprašivač. Dobro je oprašuju sorte: Tonda Gentille Romana, Negret, Cosford, Cutard, Mortadella, Nocchione
Tonda Gentille Romana - autosterilna sorta, dobro je oprašuju: Pijemontski, Tonda di Giffoni, Mortadella, Nocchione
Tonda di Giffoni - autosterilna sorta, dobri oprašivači su: Tonda Gentille Romana, Pijemontski, Mortadella, Nocchione
Rimski - ova sorta je dobar oprašivač za većinu drugih sorti leske, naročito za sortu Istarski dugi. Cosford je dobro oprašuje, a takođe je autosterilna sorta
Istarski dugi - autosterilna sorta, dobro je oprašuju: Rimski, Halški džin, Ludolf, Davijana
Cosford - dobro ga oprašuje sorta Rimski​

 

[rosel]

Moć leskinog cveta

Leska (Corylus avellana) je uz hrast i koprivu, gromovnikova biljka, reći će Vlasi. Leskovi krstovi ostavljaju se po savetima vlaških vračara da štite useve od grada. Od ovog drveta i danas se pravi koledarski štap a od grane leske teše se i štap za pomane ili se pale vatre za one koji su umrli bez sveće.

– Verujemo da svetlo koje daju goruća leska, burjan, loza i šlj va na Vavedenje i Đurđevdan mogu da osvetle put onima koji su preminuli iznenada pa se njihova duša teško snalazi po onom svetu, – kaže Desanka Perić, ističući da se za paljenje ovih vatri granje ne sme dovoziti na kolima ili životinjama već ga mora doneti isključivo čovek, noseći ga na rukama ili leđima….

Ali iza ovih škrtih podataka koje će o leski ispričati svaka vlaška vračara krije se potreba da se zamaskira mnogo važnija priča o leski kao vekovno dugoj amajliji koja je mnogima spasila život i ostvarila neverovatne želje. One je taje ali ne iz zlobe.

Ta se priča retko gde može čuti jer se veruje da će prevelika popularnost oduzeti moć ovoj, kako kažu od samog Boga datoj mađiji. A uz to podgreva maštu mnogih doseljenika i Roma koji čak i da nas za leskinu amajliju nude mnogo novca verujući da će pomoću nje moći da bez problema otvore svaku bravu ili katanac.

Ipak etnolog Paun Durlić iz Majdanpeka, inače strasni sakupljač podataka o vlaškoj tradiciji izmamio je ceo ritual i obelodanio za što stablo leske kod Vlaha prati pridev božansko.

Sve je čini se počelo od verovanja da čak i zmija koja se ničega ne boji i sve joj se može, preza od leske. U Timočkoj krajini bi se svi mogli zakleti da nikada nisu videli zmiju kako sklupčana boravi pored ove biljke a da se i ne pomisli da bi se uz nju uspuzala, kaže Durlić.

Tako je štap leske od vajkada korišćen kao verni pratilac pastira i drugih namernika po šumama i poljima. A potom se drevni narod dosetio da tako veliku moć ove biljke može iskoristiti i za sebe pa je od viših sila zatražio pomoć za pravljenje čudotvorne zaštite.

Leska po verovanju ima crveni – muški i roza – ženski cvet. Oni opadaju samo jednom u toku godine, na Đurđevdan u ponoć i to munjevito u samo jednom trenutku. Najvažniji i najteži detalj ovog rituala Jarba fjeruluj (gvozdena trava) je uhvatiti taj momenat i cvet koji opada zadržati u belom čaršafu.

Kasniji tok je lak i od skora se na njemu iskušavaju mnogi. Nekada davno međutim, Jarba fjeruluj bio je verovatno jedini ritual u vlaškoj magiji koji je vodio isključivo muškarac (naravno i tada na nagovor i po uputstvima vlaške vračare).

– Muškarac je danima pre Đurđevdana obilazio okolinu tražeću pristupačno mesto da uhvati cvet leske kada se sam otrgne ali pre nego što dotakne zemlju. Ispod stabla bi postavljao beli komad platna natopljen voskom – priča etnolog Paun Durlić. – Sa sobom je morao da ponose i malu čauru sa poklopcem izrađenu od brekinje. Nju je prethodna tri dana i noći držao u posudi sa svetom vodicom donetom iz tri manastira.

Za ovaj svečani čin muškarac je morao baš kao i kada vračare dejstvuju, da bude okupan, u potpuno čistoj beloj odeći i da se suzdržava od seksualnih odnosa. Kada na Đurđevdan stane pod lesku mora lagano skinuti sve sa sebe a potom licem okrenutog prema istoku da zažmuri i među rukama razapne platno. Tačno u ponoć vazduh za titra od laganog pada leskinog cveta. Muškarac nad njim hitro mora sklopiti platno, kaže Durlić, a potom se, ne ispuštajući ga, ponovo treba obući i bez reči vratiti u kuću.

Tokom puta cvet se u platnu pretvori u figuru deteta. Crveni podseća na dečka a roze dobije obrise tela devojčice. U blizini kuće pod nekim drvetom platno se otvori i pod mesečinom se proveri koja je figura. Cvet koji asocira na muškarca stavlja se u već pripremljenu čauru i amajlija je gotova. Onaj drugi muškarcu ne može da posluži u odbrani od nasilja, pa ga je ovaj unosio u kuću i darivao nekoj ženi.

I danas se tvrdi da je ženski cvet leske od velike pomoći kod nerotkinja i ženske magije uopšte. A muški u čauri štiti od vatrenog oružja, noža, sablje… Svega što zasvetli kao munja ili puca kao grom U ratu ili vojsci muškarci čauru moraju nositi uz samo telo. Samo u slučaju opasnosti čaura se može i otvoriti i usmeriti da deluje u prav cu odakle ona dolazi. Ispitanici Pauna Durlića kunu se da je i tada njen efekat zaštite neverovatan, baš kao i kod pokušaja da da se otvore katanci ili bilo koje druge brave i okovi.

Jarba fjeruluj gubi svoju moć ako se njome počini neki zločin ili prevara, kada se unese u crkvu ili se ne skida prilikom vođenja ljubavi. Ako opstane amajlija se pred kraj života predaje u amanet nas ledniku. I taj čin propraćen je misterijom i mora ostati tajna muškaraca koji daje i onoga ko prima amajliju. Ona se ne sme ni prodati jer kažu kada je neki čovek iz Gornjana podlegao dosadnom Ciganinu i pristao da za veliki novac zameni cvet leske, iz čaure je izbila jaka bela svetlost preteći da ga sprži. Otuda valjda i strah da se o samoj amajliji čak ne sme ni govoriti izvan kruga najbližih.

Druga vrsta zaštite od drveta leske pravi se na Preobraženje i danas je mnogo popularnija jer je ova amajlija lakša za izradu. Onaj ko je priprema treba posle ponoći, ali pre prvih petlova, da ode do prve leske i tamo ubere plod sa tri lešnika. Mora biti nag i dok malo kasnije ode da ubere i rascvetalu paprat koju je ranije već ošacovao u blizini.

Kada se vrati kući popodne, od tri ubrana izabere najlepši lešnik i sedeći na kućnom pragu probuši ga iglom i iščačka jezgro. U praznu ljuskicu stavi trunku žive, zlato sastrugano sa prstena, prah mermera, plovkino perce, nokat vanbračno rođenog deteta, deo koščice ptice carić, malo tamjana, travku koja je ostala na polju nakon kosidbe i cvet paprati. Takav lešnik ispričale su vračare Durliću, zalije se voskom i nad njim se uz upaljenu sveću, tu na pragu, izgovara basma: “Kako niko ne uhvati živu, kako kosa ne poseče travku, kako pero ne ukvasi voda, kako rđa ne prekrije zlato, kako je neuhvatljiv mali carić, tako mene metak da ne hvata. Nek’ ode u rascvetanu papr at…”

Ovaj pre svega vojnički lešnik (Aluna) pripremaju i žene za svoje sinove i muževe bilo da idu u rat ili samo na odsluženje vojnog roka, pričala je Durliću Javorka Janković iz Gornjana. Mnoge vrač- are ga čak na dan Preobraženja umnožavaju tako da ga po potrebi kasnije mogu davati svima. Jer savremeni muškarac vlaške nacionalnosti u novoj društvenoj zajednici, u školi ili kasnije na poslu počinje sa podozrenjem da posmatra svet verovanja njihovih žena. Opterećen dilemom koji je od dva sveta (između kojih se cepa) istinitiji, on pre nego što uzme amajliju od vračare, želi i da je proveri.

Tako su retki skeptici prema svojoj vekovnoj religiji, kako kaže Durlić, vojnički lešnik vezivali psu ili petlu oko vrata a potom pucali u njih po dvorištu. Kunu se da ni jednom od njih ni dlaka nije opala. Zato i te kako pristaju da im se ova amajlija ušije u postavu sakoa. Ili je uz važna dokumenta nose u svom novčaniku. Šta više u nov ije vreme veruju da Aluna štiti i od saobraćajnih nesreća, na rižičnim radnim mestima pa čak i u pohodima na kafane gde često zna da izbije tuča….

A vrhunac novoverstva svakako je izjava jednog starca iz zaseoka Krš koji tvrdi da od kada kod sebe ima lešnik još nijednom nije izgubio na kartanju.​

(Odlomci iz knjige Vlaška magija 1 Jasne Jojić)

 

[Владан]

Леска обилно рађа.. Ко може нек је посади ваља је имати. Сви воле грицкати и старо и младо. Лепо једеш чоколаду и грицкаш лешник.