Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.413
Kratki osvrt na knjigu: "Lesinarski kapitalizam" ("Vulture capitalism") Grace Blakeley
Ova knjiga je dosta dobro primljena u (Britanskoj) javnosti, i iznosi niz kritika na racun neoliberalizma. Knjiga ne predlaže novi ekonomski sistem, već pruža sveobuhvatan pregled problema koje su identifikovali različiti progresivni mislioci. Osnovni zakljuci iz knjige.
Kritika Neoliberalne Politike: Blakeley identifikuje neoliberalnu politiku 1980-ih kao prekretnicu koja je dovela do današnjih ekonomskih problema. (Thacherism i Reaganism, inace cvrstog sam ubedjenja da je ovo dvoje stiglo pravo iz pakla s ciljem da nam zagorcaju zivot).
Ona osporava obećanja o većoj individualnoj slobodi kroz niže poreze, manju vladu i privatizaciju, ističući da je stvarnost bila sasvim drugačija. Na primer, predviđa se da će UK imati najviši nivo oporezivanja od Drugog svetskog rata (negde oko 2027-2
.
Autoritet Kapitala nad Radom: Knjiga tvrdi da je osnovni cilj neoliberalizma bio da se obnovi autoritet kapitala nad radom, “redistribucija moći i bogatstva od radnika ka vlasnicima i višim menadžerima”. Blejkli koristi primere kao što su izbegavanje poreza od strane Amazona i promena pristupa upravljanja u Boingu, koji je prioritizovao maksimizaciju profita ovo je dovelo do niza problema, ne samo u nejednakosti vec uz problem monopola koji su npr uticali na probleme s projektom za borbeni avion F-35 koji se sve vise cini kao fijasko).
Monopoli i Oligopoli: Suprotno očekivanjima da će deregulacija dovesti do dinamičnih slobodnih tržišta, Blakely ukazuje na to da u mnogim industrijama sada dominiraju monopoli ili oligopoli (nema potrebe ovo dalje objasnjavati, primeri su svuda oko nas).
Socioekonomske Posledice: Autor diskutuje o širenju nejednakosti u licnim primanjima, opadanju socijalne mobilnosti i smanjenju očekivanog trajanja života (narocito u SAD) kao daljim dokazima neuspeha politike.
Demokratski deficit: Blakeley takođe govori o nedostatku demokratske odgovornosti u ključnim ekonomskim institucijama, kao što su banke i centralne banke, koje imaju značajnu moć da oblikuju ekonomiju bez javnog učešća ili nadzora.
-------------------------------------------------------
Dodatni info:
Oznake i terminologija: Upotreba termina kao što su „neoliberalac” i „neokonzervativac” je zaista uobičajena u političkom diskursu i takođe se koriste za razlikovanje različitih škola mišljenja unutar širih pokreta. Ovi termini ponekad mogu previše pojednostaviti složene ideologije.
Varijante kapitalizma: Debata između stejkholdera i akcionarskog kapitalizma je stvarna. Akcionarski kapitalizam se fokusira na maksimiziranje vrednosti akcionara, često kritikovan zbog kratkoročnosti i zanemarujući šire društvene brige. Kapitalizam zainteresovanih strana ima za cilj da uravnoteži interese svih zainteresovanih strana, uključujući zaposlene, zajednice i životnu sredinu.
Politički sistemi i mediji: Tačno je da višepartijski sistemi dovode do različitih medijskih narativa. Zabrinutost oko toga da jedan narativ dominira javnim diskursom je opravdana, jer konsolidacija medija može dovesti do smanjenja različitosti u gledištima.
"Posebni interesi": Uticaj posebnih interesa u politici je dobro dokumentovan. Lobiranje i finansiranje kampanja od strane interesnih grupa može dovesti do politika koje favorizuju određene grupe u odnosu na širu javnost.
Ova knjiga je dosta dobro primljena u (Britanskoj) javnosti, i iznosi niz kritika na racun neoliberalizma. Knjiga ne predlaže novi ekonomski sistem, već pruža sveobuhvatan pregled problema koje su identifikovali različiti progresivni mislioci. Osnovni zakljuci iz knjige.
Kritika Neoliberalne Politike: Blakeley identifikuje neoliberalnu politiku 1980-ih kao prekretnicu koja je dovela do današnjih ekonomskih problema. (Thacherism i Reaganism, inace cvrstog sam ubedjenja da je ovo dvoje stiglo pravo iz pakla s ciljem da nam zagorcaju zivot).
Ona osporava obećanja o većoj individualnoj slobodi kroz niže poreze, manju vladu i privatizaciju, ističući da je stvarnost bila sasvim drugačija. Na primer, predviđa se da će UK imati najviši nivo oporezivanja od Drugog svetskog rata (negde oko 2027-2
Autoritet Kapitala nad Radom: Knjiga tvrdi da je osnovni cilj neoliberalizma bio da se obnovi autoritet kapitala nad radom, “redistribucija moći i bogatstva od radnika ka vlasnicima i višim menadžerima”. Blejkli koristi primere kao što su izbegavanje poreza od strane Amazona i promena pristupa upravljanja u Boingu, koji je prioritizovao maksimizaciju profita ovo je dovelo do niza problema, ne samo u nejednakosti vec uz problem monopola koji su npr uticali na probleme s projektom za borbeni avion F-35 koji se sve vise cini kao fijasko).
Monopoli i Oligopoli: Suprotno očekivanjima da će deregulacija dovesti do dinamičnih slobodnih tržišta, Blakely ukazuje na to da u mnogim industrijama sada dominiraju monopoli ili oligopoli (nema potrebe ovo dalje objasnjavati, primeri su svuda oko nas).
Socioekonomske Posledice: Autor diskutuje o širenju nejednakosti u licnim primanjima, opadanju socijalne mobilnosti i smanjenju očekivanog trajanja života (narocito u SAD) kao daljim dokazima neuspeha politike.
Demokratski deficit: Blakeley takođe govori o nedostatku demokratske odgovornosti u ključnim ekonomskim institucijama, kao što su banke i centralne banke, koje imaju značajnu moć da oblikuju ekonomiju bez javnog učešća ili nadzora.
-------------------------------------------------------
Dodatni info:
Oznake i terminologija: Upotreba termina kao što su „neoliberalac” i „neokonzervativac” je zaista uobičajena u političkom diskursu i takođe se koriste za razlikovanje različitih škola mišljenja unutar širih pokreta. Ovi termini ponekad mogu previše pojednostaviti složene ideologije.
Varijante kapitalizma: Debata između stejkholdera i akcionarskog kapitalizma je stvarna. Akcionarski kapitalizam se fokusira na maksimiziranje vrednosti akcionara, često kritikovan zbog kratkoročnosti i zanemarujući šire društvene brige. Kapitalizam zainteresovanih strana ima za cilj da uravnoteži interese svih zainteresovanih strana, uključujući zaposlene, zajednice i životnu sredinu.
Politički sistemi i mediji: Tačno je da višepartijski sistemi dovode do različitih medijskih narativa. Zabrinutost oko toga da jedan narativ dominira javnim diskursom je opravdana, jer konsolidacija medija može dovesti do smanjenja različitosti u gledištima.
"Posebni interesi": Uticaj posebnih interesa u politici je dobro dokumentovan. Lobiranje i finansiranje kampanja od strane interesnih grupa može dovesti do politika koje favorizuju određene grupe u odnosu na širu javnost.