Leptiri

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
392.670
9_zanimljivosti_o_leptirima_894588620.jpg


Leptir je voljena kulturna ikona, proslavljen u umetničkim delima i poštovan kao simbol mnogo čega - od ljubavi do ponovnog rođenja.
Ali ovi insekti nisu toliko bajni kao što izgledaju

Pored nektara iz cveća kojim se hrane, imaju još neke omiljene obroke

Blato

Nakon oluje, u nekim oblastima, nije neuobičajno videti čitav roj leptira kako stoji na zemlji i usisava blato. Ova praksa je poznata kao "valjanje u blatu". Naučnici veruju da određene vrste leptira ovo rade kako bi nadoknadili količine soli, azota, proteina i aminokiselina.

Suze i znoj

Ako vam leptir sleti na ruku, nemojte misliti da mu se sviđate. On nije tu zbog prijateljstva, već zbog vašeg znoja. A možda ga interesuju i vaše suze. Naime, 2014. godine, posmatran je leptir dok pije suze kajmana, a foto-dokazi pokazuju da leptiri takođe piju i suze kornjača.

Urin

Leptiri "obožavaju" urin - "činjenica koju koriste kolekcionari", kažu autori Priručnika za posmatranje leptira. Neke vrste leptira će čak konzumirati i sopstvene telesne tečnosti.

Krv

Ako se slučajno posečete, nemojte se čuditi ako se tu nađe neki leptir i počne da prečišćava vašu krv - tako što je pije. Iz perspektive leptira, velike životinje, kao i ljudi, su verovatno veliki restorani. Životinje su pune svih vrsta hranljivih sastojaka, sa kojima će se leptiri počastiti ako im se ukaže prilika.

Trulo meso

Raspadnuto životinjsko meso je omiljena hrana leptirima, toliko da su istraživači počeli praviti zamke za tropske leptire koristeći glave škampa i komade mrtve zmije. Ključna je tekstura, pošto leptiri nemaju zube, mogu samo da "ližu" trulo meso. Mamci se postave, a potom se proveravaju u ciklusu od pet dana, ali sa dodatnim mamcima koji se postavljaju svakog dana kako bi se osiguralo raspadanje mesa.


Mnogi članovi porodice leptira zvanih Lycaenids se oslanjaju na pomoć mrava kod čuvanja beba. Oni koriste specijalne hemikalije da privuku mrave.
Kod nekih vrsta poput Alcon blue, mravi nose bebe nazad u njihovo gnezdo i štite ih od parazita, ponekad i na svoju štetu.
Kad leptiri porastu, veza s mravima postaje još zamršenija. Jedna vrsta leptira Adeloptypa annulifera koristi mrave kao bebisisere, a onda kad porastu, kradu hranu od istih mrava.

Leptiri mogu da budu najrazličitijih, duginih boja. Ipak, neki mogu da se pojave u braon (Jutta arctic) ili sivoj boji (gray hairstreak).
Krila kod nekih vrsta na primer staklenih leptira su providna.

Neki leptiri su mesožderi
Ne brinite, možete da odete u baštu bez rizika od napada leptira predatora. Međutim, neke gusenice su mesožderi.
Tako na primer vrsta leptira kombajn jede vaši, dok dnevni leptiri jedu larve mrava.

https://nationalgeographic.rs/priro...nimljivosti-o-leptirima-koje-niste-znali.html
 
Kada je zima u odlasku a sa njom i hladni dani i prvi izlasci sunca moj mali narod se raduje kada se pojavi leptir .Uvek sam imala običaj da kažem kada se pojavi prvi leptir ,,,,neće više biti zime.Ponekad je tako i bilo ,ali su se oni imali čemu radovati.
 
Leptiri (lat. Lepidoptera) drugi su po veličini red insekata, kome pripadaju dnevni leptiri, moljci i noćni leptiri. Odrasle jedinke imaju dva para membranastih krila i usni aparat prilagođen za srkanje.

Red ima oko 180.000 vrsta podeljenih u 127 porodica[1] i 46 natporodica.[2][3] Naučni naziv potiče od grčkih reči lepido (ljuspa, krljušt) i pteron (krilo).[4] Dnevni leptiri (Rhopalocera) su veliki kladus iz reda leptira (Lepidoptera). Odrasli dnevni leptiri imaju velika, često jarko obojena krila, koja vidljivo, podrhtavaju u letu. Ova grupa se sastoji od velike natporodice Papilionoidea (jedrilci) i dve manje natporodice, skelari (Hesperioidea) i moljci-leptiri (Hedyloidea). Fosili leptira koji su pronađeni stari su oko 56 miliona godina.

Leptiri prolaze kroz potpunu metamorfozu, koja obuhvata četiri faze životnog ciklusa. Krilati odrasli polažu jaja na biljku hraniteljku kojom će njihove larve, poznate kao gusenice da se hrane. Gusenice rastu, ponekad vrlo brzo, a kada se potpuno razviju, učaure se u lutku. Kada se metamorfoza završi, koža lutke se cepa, odrasli insekt penje se, i nakon što su se krila proširila i osušila, on odleti. Neki leptiri, posebno u tropskim krajevima, imaju nekoliko generacija u toku jedne godine, dok drugi imaju jednu generaciju, a nekim vrstama koje naseljavaju hladnija staništa može biti potrebno nekoliko godina da prođu kroz ceo životni ciklus.

Leptiri su često polimorfni i mnoge vrste koriste kamuflažu i mimikriju da bi izbegle svoje predatore. Neke vrste, poput monarha i čkaljevca (engl. painted lady), prelaze velike razdaljine. Neki leptiri i moljci žive u simbiozi ili komensalizmu sa drugim organizmima (npr. sa mravima), mnoge leptire napadaju paraziti i parazitoidi, koji žive u telima drugih organizama, uključujući protozoe, dvokrilce, neke vrste osa i druge beskičmenjake ili su plen drugih organizama. Neke vrste leptira su štetočine (dok su u fazi larve), jer mogu oštetiti domaće useve ili drveće; ostale vrste su oprašivači nekih biljaka, a gusenice nekih vrsta leptira jedu štetne insekte. U kulturi, leptiri su popularni motiv vizuelnih i književnih umetnosti.

(wikipedija)
 
28.5. – Svetski dan leptira

Kada dođe proleće i sve zamiriše i procveta, u prilici smo da viđamo leptire. Ovi insekti nas neretko oduševe svojom pojavom i lepotom, ali da li znamo dovoljno o njima?

Ovom redu insekata pod nazivom Lepidoptera pripada oko 150.000 vrsta koje su podeljene u porodice i nadporodice. NJima pripadaju moljci, dnevni i noćni leptiri, odnosno leptiri i leptirice. Poznato je da leptiri prolaze punu metamorfozu i razvijaju se tako što odrasla jedinka polaže jaja na biljku koja će biti domaćin, a iz njih se razvija larva (gusenica). Gusenica se kreće tako što puzi. Hrani se lišćem biljke koja joj je domaćin, a neke vrste se hrane i vašima. Gusenice leptira izgledaju različito, a izgled pojedinih je takav da plaši neprijatelja. Uočeno je da ptice pobegnu kada ugledaju šare gusenice koje su raspoređene tako da podsećaju na lice, odakle su dobile naziv „lažno lice“.

Kada dostigne određenu veličinu, gusenica počinje da „prede“ svileni konac kojim se obmota i tako nastaje stupanj lutke. Na kraju se koža lutke cepa, a iz nje izlazi leptir. Ovaj proces može trajati i nekoliko meseci ako su jaja postavljena u toku zime.

Iako je skoro pa opšte prihvaćeno da leptiri žive jedan dan, to je zapravo zabluda. Naravno, postoje i takve vrste, ali prosečan život leptira je dve nedelje. NJihov životni vek zavisi od veličine, pa veći leptiri žive duže i izdržljiviji su. Određene vrste žive čak i do 12 meseci! Jedan od takvih je leptir Monarh.

U Srbiji postoji oko 200 vrsta leptira, što predstavlja veliko bogatstvo. Najzastupljenije su Limunovac, Čkaljevac, Veliki kupusar, Šafranovac i najpoznatiji Lastin repak. Jedna od zaštićenih vrsta u Evropi, ali i u Srbiji je Apolonov leptir koji je veoma osetljiv na vremenske promene i retko se viđa, zbog čega spada u ugrožene vrste. Udruženje ljubitelja prirode i prirodnih staništa HabiProt se između ostalog bavi proučavanjem leptira i na njihovom sajtu možete pronaći koje sve vrste ovih insekata nastanjuju našu zemlju.

Do sada pominjani leptiri spadaju u dnevne. Dnevni leptiri uglavnom ne predstavljaju problem ljudima, dok su određeni noćni leptiri kao što je Gubar jedne od najvećih štetočina i pretnja poljoprivrednicima. Najviše štete nanose u voćarstvu, hraneći se lišćem različitih voćnih stabala.

Leptiri se hrane biljkama, biljnim vašima, nektarom iz cvetova, ali i nečim mnogo čudnijim – to su blato, suze i znoj, a više o ovoj neobičnoj ishrani leptira možete pročitati na stranici National Geographic Srbija.

Koliko su ljudi opčinjeni lepotom leptira dokazuje i postojanje rezervata posvećenog samo njima. Ovaj rezervat nalazi se u Meksiku i pod zaštitom je UNESKA. Zanimljiv fenomen koji se ovde događa svake jeseni jeste dolazak leptira Monarha iz hladnijih severnih krajeva, gde su proveli 8 meseci. Leptiri pri povratku u rezervat toliko prepune drveće da se grane saviju, a zelena boja listova se ne vidi od veličanstveno narandžastih krila ovih leptira.

Preuzeto sa:Ekoblog
 
Nekoliko zanimljivih činjenica

-Leptiri su dobri bioindikatori zdravog ekosistema.

-Mnoge vrste migriraju, pomažući u povećanju genetičke raznolikosti udaljenih biljnih vrsta od kojih sakupljaju polen. Migracije monarh leptira su zadivljujuće i sam put iz hladnijih u toplije krajeve traje hiljadama kilometara.

- Simbolika leptira datira još iz Starog Egipta. Inspiracija su u slikarstvu i književnosti i danas.

-Tri najugroženije vrste u Srbiji su Boloria eunomia, Lycaena helle i Phengaris teleius

-Crveni admiral je vrsta dnevnog leptira, koja se često viđa kod nas. Spada u familiju Nymphalidae. Naseljavaju skoro sve tipove staništa i hrane se koprivama.

- Lastin repak iz familije jedrilica naseljava livade, močvare i nije ugrožena vrsta u Evropi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top