Lepota tuđe sreće

Zoroastar

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
Da li ste uočili da tuđa sreća uvek izgleda veća, a nesreća manja od naše?
To je, naravno, samo utisak, koji najčešće ne može da opstane ni na bazi činjenica, ni u razumu.
Ali ima gde može.
Pa tu i opstaje.
U "tamnoj zoni" naše uobičajene psiho-situacije:zcool:

Tu nas boli pretpostavljena sreća drugih i nemamo odgovarajući stepen sažaljenja za nesretnike koji nisu mi.
Naša nesreća, pa makar se sastojala i samo u tome što ne možemo baš odmah da kupimo novi auto, nego tek za godinu dana, nam izgleda veća od stvarnih nesreća drugih ljudi.
Odvratno, blesavo, ali, u utisku je tako.
Stvar pogoršava naše licemerje koje neće da prizna da je tako, pa se onda sve zapravo samo prolongira.


angelina_pit.jpg
 
nije, uvek je tudja sreca bolja a nesreca i nije nesreca. mada me je par puta iznenadilo kad su ti savrseni bas nesto naebali. ali oni nikad nisu nesrecni. a i tad kad su patili patili su najbolje, nikad tako ne bih patila.
 
mada meni b pit i andjelina nisu tu, nesto mi nisu u domenu hejta. samo sto i mene mozda neko tako gleda pa vratimo se u realnost :roll: osim ako se ovi u medjuvremenu nisu razbesneli i verovatno sam u pravu za taj seh a moje moci su popustile ali dobro
 
Tudja sreca izgleda vece ako smo mi nesrecni, jer realno prosjaku koji nema da jede je 100din zlato, dok bi neko ta novac bacio.
E tu je sad problem percepcije nesrece, jer cesto preuvelicavamo, a zasto, mozda zbog ega i neke potrebe da skrenemo paznju na sebe, prvo u svojoj glavi a onda u glavama drugih, i na taj nacin pasivno trazimo pomoc.
 
Zoroastar:
Da li ste uočili da tuđa sreća uvek izgleda veća, a nesreća manja od naše?
To je, naravno, samo utisak, koji najčešće ne može da opstane ni na bazi činjenica, ni u razumu.
Ali ima gde može.
Pa tu i opstaje.
U "tamnoj zoni" naše uobičajene psiho-situacije:zcool:

Tu nas boli pretpostavljena sreća drugih i nemamo odgovarajući stepen sažaljenja za nesretnike koji nisu mi.
Naša nesreća, pa makar se sastojala i samo u tome što ne možemo baš odmah da kupimo novi auto, nego tek za godinu dana, nam izgleda veća od stvarnih nesreća drugih ljudi.
Odvratno, blesavo, ali, u utisku je tako.
Stvar pogoršava naše licemerje koje neće da prizna da je tako, pa se onda sve zapravo samo prolongira.
Kliknite za proširenje...

Kad se ne bavimo svojom onda se bavimo tuđom..ali to ima više veze sa kulturom i stečenim obrascem ponašanja (što uključuje i mišljenje) prema drugim ljudima ...
 
Nije bas tako..nikad necu zaboraviti vozio sam bajs i ne secam se zbog cega bio tuzan..i iz kola ispred mene dvoje male dece koja mi masu i smeju kroz zadnje staklo..ucinila su me srecnim i ne bih nikom pozeleo nesrecu ako je meni lose..bas naprotiv bolje mi je kad su drugi srecni i kad to podele sa mnom
 
Moj drug zavidi ni manje ni više nego Novaku Djokoviću. On po ceo dan bulji u njega po sajtovima, i kuka kako Novak npr ode očas posla na Kanski festival, ima milione, letuje na luksuznim mestima, bla bla bla....

Po njegovim rečima on živi a mi životarimo.

,, Naši životi su dosadni ", kaže on a ja mu dobacim:

,, Možda tvoj" z;)
 
Nikad nisam imala problem s tim da priznam da ponekad ispadnem sebicna i razmazena.

Cesto izgrdim sebe kad pocnem (pa cak i u sebi) da kukam zbog sitnica.

Nisam polozila ispit, pa dobro, nije smak sveta. Polozicu drugi put. I jesam.

Jesam li ja nesrecnija od bakice koja prosi ispred Terranove cele zime? Naravno da nisam.

Iako mi se svet rusi dok mi profesor vraca indeks bez ocene i kaze da se vidimo u sledecem roku, "osamari" me svest o tome da ljudi imaju i vecih problema, i tome digne glavu gore.

Ne mogu da priustim tamo neki par cipela. Namrstim se i polako pocinjem da namcorisem u svojim mislima.

A je li to tragicno kao sto neko Cigance seta boso po snegu i mozda nije doruckovalo tog jutra?

Naravno da nije.

Svi mi imamo probleme, vece i manje, ljubavne raskide, preminule drage clanove porodice, bolesti sa kojima se sukobljavamo sami ili gledamo voljene kako pate, finansijske periode koji bas i nisu najsrecniji, pa se krpimo i snalazimo kako znamo i umemo, lomili smo ruke, noge, lomili su nam srca, pljackali su nas, itd, itd.

Ne treba stavljati svoje nedace na pijedestal svetskih problema i muke, a ni potcenjivati tudje.

Mnogi smo prosli kroz sve lose sto cini jedan zivot, manje ili vise slicno. Bili smo ostavljeni, povredjeni, doziveli smo nepravdu.

Nismo jedini, a ni prvi, ni poslednji.
 
Tudju srecu treba gledati objektivno, ako nismo pristrasni, a subjektivno ako jesmo, ali samo u plus smislu.

Zasto je ne koristiti inspirativno i kreativno?

Mislite da neki prolaznik ispod oka ne pogleda vase patike i pozeli ih?

Mislite da neki usamljeni ljudi ne pomisle za vas kako mora da ste srecni i pozele da i oni imaju nekog kraj sebe, a vi se, vi vas partner, setajuci jedno uz drugo, svadjate u daljini?

Mislite da neka zena ne vidi majku i kcerku kako se smeju i caskaju zajedno i pomisli kako bi i ona zelela da je u detinjstvu, kao devojcica, imala mamu?

Naravno da znate sve to.

I nasoj sreci neko zavidi kao sto mi uzdisemo za tudjom.

Ali nije sve onako kako se mozda na prvi pogled cini.

Treba da budemo zahvalni na tome sto imamo, da to od svega i svakoga i svacega stitimo, cuvamo, branimo.

I onda cemo, cak i nesrecni, biti srecni uz ljude koji nas vole i koje volimo.

Srecnija je porodica koja placa podstanarsku kiriju, a stalno je skupa i na broju, ciji se clanovi pomazu i postuju, nego par koji sedi sam u luksuznom stanu i spava odvojeno, ne razgovara medju sobom.

Bolje se truditi da skupis novac koji nemas da obradujes decu koju imas, nego kad si bogat, a s tim novcem nemas kome da kupis neku lepu slikovnicu i knjigu najlepsih bajki.

Kapito? :)

Mislim da se razumemo. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top