Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
ЛЕОН КОЈЕН: НЕЋЕМО У ЕУ АКО ОТМУ КОСОВО
12. 12. 2007.
Велике европске земље, па и САД, могу се навести на преиспитивање својих намера да подрже независност Косова и Метохије само озбиљним политичким потезима. Рецимо, резолуцијом нашег парламента којом би се Европској унији рекло да се с њом не може потписати Споразум о стабилизацији и придруживању све док она не одустане од подршке независном Косову. Овако размишља Леон Којен, некадашњи координатор преговарачког тима Београда о будућем статусу КиМ, уверен да Србија није потпуно немоћна ни после јалових преговора под палицом Тројке.
Има ли изгледа да се и после 19. децембра наставе преговори?
- Русија је званично већ поднела предлог да СБ затражи наставак преговора и тај предлог ће сигурно подржати доста чланица СБ. Преговори са Тројком јасно су показали да Србија искрено жели компромис и нуди га у неколико могућих варијанти, док су Албанци све одбијали, понављајући да их занима само независност. Ова ситуација данас је јасна свакоме, и неће много помоћи Албанцима у Њујорку - тело као што је СБ нема никаквих симпатија за екстремизам мањина и њихову спремност да своје претензије остварују по сваку цену, па и насилним путем.
И Американци и Европљани изричито су рекли да су против наставка преговора, зар то не значи да ће они спречити такву одлуку у СБ?
- Они то увек могу да учине, али, за земље које се поносе својом приврженошћу демократији незгодно је стављати вето на даље преговоре, и то само зато да би се омогућило насилно отцепљење КиМ од Србије, која је међународно призната држава и чланица УН. Зато је тренутно тешко рећи каква ће бити судбина руског предлога.
Италијански премијер Романо Проди поручио је косовским Албанцима да одложе планове за једнострано проглашење независности одмах после 10. децембра. Сличне изјаве дали су и неки други европски политичари...
- Мој је утисак да су САД и главне европске земље мање-више сагласне око тога шта би био пожељан след догађаја. По свему судећи, Албанцима је речено да, без много журбе, приступе формирању парламента и владе, а онда и примени одредаба из Ахтисаријевог плана које се односе на "прелазни период" од 120 дана. По истеку тог периода, а можда и раније (пошто буду одржани председнички избори у Србији), једнострано би била проглашена независност, а САД и ЕУ би онда кренуле у процес признавања, убацујући у игру и што већи број земаља из региона. Да би се ово остварило, потребне су две ствари. Прво, да се у СБ блокирају све иницијативе за наставак преговора и, друго, да Србија прећутно прихвати овакав след догађаја или бар да му се не супротстави на одлучнији начин.
Многи код нас сматрају да је Србија потпуно немоћна да се супротстави једнострано проглашеној независности?
- Србија не може да учини све што би можда хтела, али сигурно није потпуно немоћна. Независност Косова неће се догодити зато што то желе Албанци: ако до ње дође, то ће бити одлука САД и ЕУ, а на ту одлуку у некој мери утиче и став Србије. Запад себи оставља довољно времена да тестира реакцију Београда и да јој, евентуално, прилагоди потезе који ће се вући у Приштини. Ако се Србија ограничи на реторику, колико год она била јака (изјаве, прокламације, повлачење амбасадора на консултације, итд), сценарио једностране независности готово сигурно ће се остварити. Само много озбиљнији политички потези могу навести велике европске земље, па и САД, да преиспитају своју одлуку.
На шта тачно мислите?
- Србија би морала рећи ЕУ, кроз обавезујућу резолуцију у парламенту, да не може с њом да потпише ССП све док ЕУ не одустане од подршке независном Косову. Овакав потез показао би европским политичарима да морају да бирају између Србије и Косова, што они данас не мисле. Напротив, њихов је утисак да Србији треба само понудити "европску перспективу", уз нешто финансијске помоћи, па да се она бар прећутно помири с губитком Косова. То је оно што је бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер назвао „великом понудом и приликом" за Србију. Влада и парламент би требало да јасно одбаце ту понуду и кажу да би Србија могла да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању који се сада нуди из Брисела једино ако јој ЕУ гарантује територијални интегритет.
МОГАО КИПАР, МОЖЕМО И МИ
ДА ли би наступ према ЕУ какав сугеришете нашој власти значио одрицање од европског пута Србије, што је један од пет стратешких циљева владе?
- Ако је Кипар са сличним нерешеним конфликтом могао да уђе у ЕУ и да од тога сви пре имају користи него штете, што би то било немогуће у овом случају? Ни у животу ни у политици нећете ништа важно добити ако то не тражите с довољно памети и храбрости. Они који следећих недеља буду доносили одлуке о политици Србије према Европи и Косову, не би требало да забораве ову просту истину.
http://www.kim.sr.gov.yu/cms/item/news/sr.html?view=story&id=227§ionId=1
12. 12. 2007.
Велике европске земље, па и САД, могу се навести на преиспитивање својих намера да подрже независност Косова и Метохије само озбиљним политичким потезима. Рецимо, резолуцијом нашег парламента којом би се Европској унији рекло да се с њом не може потписати Споразум о стабилизацији и придруживању све док она не одустане од подршке независном Косову. Овако размишља Леон Којен, некадашњи координатор преговарачког тима Београда о будућем статусу КиМ, уверен да Србија није потпуно немоћна ни после јалових преговора под палицом Тројке.
Има ли изгледа да се и после 19. децембра наставе преговори?
- Русија је званично већ поднела предлог да СБ затражи наставак преговора и тај предлог ће сигурно подржати доста чланица СБ. Преговори са Тројком јасно су показали да Србија искрено жели компромис и нуди га у неколико могућих варијанти, док су Албанци све одбијали, понављајући да их занима само независност. Ова ситуација данас је јасна свакоме, и неће много помоћи Албанцима у Њујорку - тело као што је СБ нема никаквих симпатија за екстремизам мањина и њихову спремност да своје претензије остварују по сваку цену, па и насилним путем.
И Американци и Европљани изричито су рекли да су против наставка преговора, зар то не значи да ће они спречити такву одлуку у СБ?
- Они то увек могу да учине, али, за земље које се поносе својом приврженошћу демократији незгодно је стављати вето на даље преговоре, и то само зато да би се омогућило насилно отцепљење КиМ од Србије, која је међународно призната држава и чланица УН. Зато је тренутно тешко рећи каква ће бити судбина руског предлога.
Италијански премијер Романо Проди поручио је косовским Албанцима да одложе планове за једнострано проглашење независности одмах после 10. децембра. Сличне изјаве дали су и неки други европски политичари...
- Мој је утисак да су САД и главне европске земље мање-више сагласне око тога шта би био пожељан след догађаја. По свему судећи, Албанцима је речено да, без много журбе, приступе формирању парламента и владе, а онда и примени одредаба из Ахтисаријевог плана које се односе на "прелазни период" од 120 дана. По истеку тог периода, а можда и раније (пошто буду одржани председнички избори у Србији), једнострано би била проглашена независност, а САД и ЕУ би онда кренуле у процес признавања, убацујући у игру и што већи број земаља из региона. Да би се ово остварило, потребне су две ствари. Прво, да се у СБ блокирају све иницијативе за наставак преговора и, друго, да Србија прећутно прихвати овакав след догађаја или бар да му се не супротстави на одлучнији начин.
Многи код нас сматрају да је Србија потпуно немоћна да се супротстави једнострано проглашеној независности?
- Србија не може да учини све што би можда хтела, али сигурно није потпуно немоћна. Независност Косова неће се догодити зато што то желе Албанци: ако до ње дође, то ће бити одлука САД и ЕУ, а на ту одлуку у некој мери утиче и став Србије. Запад себи оставља довољно времена да тестира реакцију Београда и да јој, евентуално, прилагоди потезе који ће се вући у Приштини. Ако се Србија ограничи на реторику, колико год она била јака (изјаве, прокламације, повлачење амбасадора на консултације, итд), сценарио једностране независности готово сигурно ће се остварити. Само много озбиљнији политички потези могу навести велике европске земље, па и САД, да преиспитају своју одлуку.
На шта тачно мислите?
- Србија би морала рећи ЕУ, кроз обавезујућу резолуцију у парламенту, да не може с њом да потпише ССП све док ЕУ не одустане од подршке независном Косову. Овакав потез показао би европским политичарима да морају да бирају између Србије и Косова, што они данас не мисле. Напротив, њихов је утисак да Србији треба само понудити "европску перспективу", уз нешто финансијске помоћи, па да се она бар прећутно помири с губитком Косова. То је оно што је бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер назвао „великом понудом и приликом" за Србију. Влада и парламент би требало да јасно одбаце ту понуду и кажу да би Србија могла да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању који се сада нуди из Брисела једино ако јој ЕУ гарантује територијални интегритет.
МОГАО КИПАР, МОЖЕМО И МИ
ДА ли би наступ према ЕУ какав сугеришете нашој власти значио одрицање од европског пута Србије, што је један од пет стратешких циљева владе?
- Ако је Кипар са сличним нерешеним конфликтом могао да уђе у ЕУ и да од тога сви пре имају користи него штете, што би то било немогуће у овом случају? Ни у животу ни у политици нећете ништа важно добити ако то не тражите с довољно памети и храбрости. Они који следећих недеља буду доносили одлуке о политици Србије према Европи и Косову, не би требало да забораве ову просту истину.
http://www.kim.sr.gov.yu/cms/item/news/sr.html?view=story&id=227§ionId=1
