To je jedan od vidova pomoći koji je USA davala saveznicima za vreme dok je bila neutralna u ratu tj. do decembra 41. Naime amerika je po svojim zakonima bila neutralna zemlja te stoga nije smela da pomaže direktno ni jednu stranu u ratu a pod pomoći se podrazumevala i davanje robe na kredit. zato je na početku rata američki kongres doneo odluku da se zaraćenim stranama roba može prodavati samo po principu '' cash and carry '' tj. plati ( dolarima ili zlatom ) i nosi ( svojim brodovima iskljucivo ). Iako deluje ok ovaj princip nije odgovarao VB i FR zbog dve stvari, prvo zahtevao je da se odmah isplacuju ogromne kolicine dolara ili zlata sto je dugorocno bilo i ostalo nemoguce za bilo koju zemlju a drugo zbog toga sto su same morale da transportuju robu iz amerike sto je omogucavalo svabama da potapaju te brodove ( da su u pitanju americki tj. neutralni nemci teoretski ne bi smeli da ih potapaju vec samo plene ). Međutim ruzvelt je bio vrlo sklon saveznicima i čino je sve da im pomogne pod raznim vidovima, na kraju je u martu 41. uspeo da postigne donosnje zakona o zajmu i najmu ( lend-lease ) kojim je saveznicima ucino dve usluge, prvo: americku robu vise nisu morali da placaju u kesu vec je to shvatano kao pozajmica koju je trebalo vratiti posle rata ili nadoknaditi to na neki drugi nacin pogodan za ameriku ( npr. ustupanje baza ); drugo, roba je mogla da se prevozi na americkim brodovima i pod zastitom americke flote. Fakticki to je znacilo da Amerika besplatno snabdeva saveznike za vreme rata hranom i opremom. Truman je prekinuo sa lend-leasom zato sto je rat bio zavrsen i vise nije bilo potrebe da amerika snabdeva saveznike besplatno vec je doslo vreme da pocnu da placaju za robu. posto vecina zapadnih drzava i dalje nije mogla da finansira uvoz iz USA posto je sva lova potrosena za vreme rata Amerika im je dala pare za obnovu u vidu Marsalovog plana, naravno glavna, iako nigde navedena, tacka tog plana bila je da svi koji uzmu pare moraju da se politicki vezu za SAD.