Lekoviti insekti

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Mnogi insekti ili sintetišu sopstvena odbrambena jedinjenja ili pohranjuju toksine iz hrane u ćelije svog organizma. Pametnija stvorenja onda koriste upravo te hemikalije koje su insekti uskladištili u sopstvenim telima.
Ukoliko ne koristite pesticide, privucite korisne insekte, jer nisu svi oni štetni, ima i onih koji donose dobrobit voću i povrću, a ukoliko ih vidite u bašti ili voćnjaku, nemojte ih ubijati.

https://cdn.agroklub.com/upload/images/text/thumb/depositphotos-97908190-xl-2015-880x495.jpg
depositphotos-97908190-xl-2015-880x495.jpg
 
Preko 200 vrsta ptica koristi žive mrave za dezinsekciju perja. Neke vrste mrava izlučuju mravlju kiselinu, gorku supstancu jakog mirisa. Laboratorijski testovi su pokazali da je mravlja kiselina takođe veoma efikasno sredstvo protiv grinja i vaši koje se skupljaju na ptičijem perju. Da bi se očistila, ptica drži mrava u kljunu i energično trlja njime svoje pero - od vrha do korena. Onda odbaci upotrebljenog mrava i za sledeće pero uzme drugog.
Primećeno je i da neke ptice imaju običaj da široko rašire krila, rep i noge i stanu ispod mravinjaka, puštajući mrave da se uspužu uz njihovo perje. Moguće je da mrave koriste prilikom mitarenja, da bi ublažile svrab. Mravlja kiselina, pri tom, služi im za ublažavanje bolova. Sa druge strane, veverice, mačke i majmuni se često valjaju u mravinjacima, verovatno da bi se mravljom kiselinom očistili od parazita.
10-Lekovi-od-ptica.jpg

https://www.balkanopathy.com/wp-content/uploads/2019/10/10-Lekovi-od-ptica.jpg
 
Tokom kišne sezone u Venecueli, oblaci komaraca napadaju majmune Kapucine. Da bi se odbranili, majmuni utrljavaju u krzno otrovne stonoge duge i do 8 centimetara. Stonog izlučuju toksični sekret benzokinon, hemikaliju koja rasteruje insekte. Majmun jednostavno zgrabi stonogu, polako je liže ne bi li je naterao da izluči toksin, a zatim je žusto utrlja u krzno. Lizanje stonoge deluje i na majmuna, pa počne da se klati a oči mu ucakle kao da je drigiran.

Ptice, reptili i amfibije često dopunjuju ishranu insektima, a zatim ih koriste u okviru sopstvenih odbrambenih mehanizama. Neke vrste otrovnih žaba su fatalne po ljude. Toksini koje ove žabe izlučuju preko kože, rezultat su ishrane obogaćene mravima i bubama.
 

Bubamare pojedu i do 60 biljnih vrsta vaši na dan​

Za kraj ostavljamo simpatične bubamare, koje se nalaze u grupi veoma korisnih insekata kada je reč o organskoj proizvodnji. Bubamare su prirodni neprijatelji veoma velikog broja drugih insekata, a posebno biljnih vaši i ostalih insekata koje se hrane biljnim sokovima.
Ove bube su tvrdokrilaci i iako postoji veliki broj vrsta za poljoprivredu su najznačajnije: dvotačkasta, sedmotačkasta, desetotačkasta, i četrnaestotačkasta bubamara. One obično pojedu i do 60 biljnih vaši na dan, a hrane se i grinjama, belim leptirastim vašima, osama i tripsima.
Odrasle jedinke bubamara, posebno su korisne u rano proleće, kada unište veliki broj lisnih vaši. Osim toga korisne su i tokom leta i početkom jeseni kada jedu larve i odrasle jedinke.
 
Grupno jutarnje oglašavanje ptica pevačica, takozvani „hor u zoru“, ima lekoviti učinak na bolničke pacijente, naročito one koji se plaše igala, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. U toku je ispitavanje kako pesma ptica deluje na mališane koji se leče u bolnicama.

Pesma ptica pomaže da se bolnički pacijenti oslobode napetosti i anksioznosti zbog fobije od igala, odnosno od primanja injekcija i vađenja krvi. Naučnici sada ispituju da li isti „lek" pomaže i kada su mališani u pitanju
Pticica1.jpg

https://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/08/24/6125734/Pticica1.jpg
 
Projekat sproveden u bolnici „Alder Hej" u Liverpulu predviđao je puštanje snimaka takozvanog „hora u zoru" pacijentima, prenosi Dejli telegraf.

„Hor u zoru" (dawn chorus) je grupna jutarnja pesma ptica, koja se može čuti obično u proleće, u vreme parenja. Ptice se oglašavaju da bi obeležile teritoriju ili da bi privukle partnera.

Ustanovljeno je da su deca manje uznemirena kada dođe vreme za primanje terapije, ukoliko pre toga slušaju pesmu ptica.

Naučnici pretpostavljaju da umirujući zvuci utiču na deo mozga zadužen za emocije i da pacijentima odvraćaju pažnju od medicinskog tretmana.

Neki stručnjaci čak veruju da slušanje ptičje pesme smanjuje potrebu za analgeticima, što pacijentima pomaže da se brže „vrate u normalu" posle primanja terapije.
Boca-box.jpg

https://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/08/24/6125730/Boca-box.jpg
 
Istraživanje je finansirala Fondacija za umetnost i kreativne tehnologije, koja je „plej listu" sastavila uz pomoć Krisa Votsona, snimatelja zvuka i dugogodišnjeg saradnika legendarnog britanskog prirodnjaka i TV autora ser Dejvida Atenboroua.
Deca iz liverpulske bolnice provela su tri dana sa Krisom Votsonom u obližnjem parku snimaćući pesmu zelentarki, crvendaća, kosova i drozdova, kao i zvuke kiše i vetra.
„Imamo veoma opipljive dokaze o pozitivnim efektima koje zvuci prirode imaju na pacijente. Na dečjim odeljenjima u bolnicama terapeuti koriste pesmu ptica kao tehniku za opuštanja i odvraćanje pažnje mališanima uoči operacija", objašnjava Lora Silers, umetnički direktor Fondacije za umetnost i kreativne tehnologije.
Zvuci ptičjeg horskog oglašavanja puštani su i u bolničkim hodnicima, a mnogi pacijenti tražili su ce-de sa snimcima, kako bi ga slušali i kod kuće.
„Ovo istraživanje biće ključno u demonstriranju pozitivnog efekta umetnosti na ljudsko zdravlje", uverena je Lora Silers.
 
Ja sa mojima vodim borbu... senice se u grupi ustremile i zajedno sa kokoškama jedu.
Ljudi, jedan dan sam gledala šta rade-one ne teraju kokoške i ne plaše ih, samo su gladne i jedu.
''Ne, one nanose štetu, one su krvožedne, jedu orahe, lešnike, čuda... ''

Ne... kad si gladan, želiš da se prehraniš i nastaviš dalje...
Ne nameravaš da oštetiš ikoga, ali si gladan. Ostavljala sam im na bankovima od prozora trošice, par dana su se gostile, i sad su otišle.


 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top