Почећу од последње тврдње јер ми је највише засметала. Рећи да је данашњи српско-албански сукоб верске природе граничи се са комедијом. Мислим да је то првенствено увреда за све оне муслиманс који своју веру схватају озбиљно, а не као неки кец у рукаву за подмазивање односа са богатим вехабијском шеихатима.
Не занима ме кога ће то увредити или да ли ће увредити, јер то што сам ја рекао није увреда, већ чињеница. Некада сам и ја мислио да је то тако, да су Албанци сви јединствени, да су они националисти које религија не занима, итд, док нисам ушао у сву сложеност тог сукоба, целе те приче и нисам прочитао нешто од аутора који су озбиљно писали на ту тему.
Није то никаква ,,комедија", пријатељу, чак шта више ја смстрам да цео наш проблем са Албанцима и полази од тог несхватања суштине сукоба. Сукоб јесте верске природе, то се показивало и у прошлости, а показује се и данас. Ево, нови пример: председник Турске, један неспорни исламиста Ердоган, изјавио је пред масом Шиптара да је Косово Турска. Тиме није он хтео само да каже да је Косово територијално део турске државе, него је хтео да каже да је Косово део новог исламског поретка који гради Турска. И у маси се чуо громогласан аплауз на ту изјаву. Што је још интересантније, и Тачи и остали који су ту били присутни, аплаудирали су тој изјави такође. Да су они стварно пре свега Албанци и да им је вера небитна и да су они стварно албански националисти, они би му рекли ,,чекај бре, шта причаш, Косово није део Турске, него део Велике Албаније", а не би громогласно аплаудирали и одобравали ту његову изјаву. Разумеш поенту? Албанци муслимани воле да се горде својим Исламом и често пребацују босанским муслиманима како они нису ,,прави муслимани", него ,,млакоње и слабићи" док су једини ,,прави муслимани" управо они- Албанци. Или погледај само колико је добровољаца отишло у ИСИЛ са Косова или из Албаније. Дакле, колико год то ми негирали, верски елемент је изузетно јак код Албанаца. И то не знају само они који нису дубље упознати са том ситуацијом.
Сукоб Срба и Шиптара као и Македонаца и Шиптара јесте верски субок муслимана и православаца, ти Шиптари муслимани вековима су били турски башибозлук и изузетно су се везали за Турке и турску веру, а и мешали су се доста са њима и то је сигурно. И теби препоручујем књигу ,,Шиптари и Ислам",
Познато је да су многи Срби, изложени сили и варварству, били поарбанашени, баш као што су неки покатоличени, похрваћени итд. Али, тврдња да је у једнакој мери било и асимилације у супротном смеру, једноставно је нетачна. Кажете да је било мешања. Донекле, али далеко мање него што мислите и искључиво у граничним пределима и на периферији српског (али не и албанског) животног простора. Да је удео српске и словенске крви међу Албанцима знатан, то је неоспориво. Али одбијам да прихватим нетачну тврдњу да су Албанци значајно заступљени међу прецима Срба. То је лаж и подвала. Та појава међусобног мешања, или асимилације, је маргинална и од малог значаја за нашу историју. Разуме се, за Албанце је од далеко већег значаја, хтели они то признати или не, али то је њихов проблем.
У Кучима има доста оних који кажу да су Албанци као што код Албанаца постоје читава племена која не крију да им је порекло српско. Дакле, мешања је било. Отуда постоје и многе сличности. Ево, неких сличности у фолклору, обичајима и традицији Арбанаса (Албанаца) и Црногораца тј. Срба из Црне Горе:
http://www.rastko.rs/rastko-al/folklor/sorovic-folklor_l.php
То је историјска чињеница. И да опет понављам, ради се о католичким Албанцима са севера Албаније који су као знак своје везе са Србима оставили прославу Крсне Славе, Клименти славе Никољдан који је Крсна Слава Куча. Ти Клименти су, по неким изворима, чак пратили српског краља Петра Карађорђевића током албанске голготе кроз целу своју територију и штитили њега и српске војнике од других арбанашких банди.
Срби и Шиптари су у највећој мери живели одвојено, и када је до мешања долазило, најчешће се радило о утапању мањине у већину, при чему је већина задржавала свој идентитет, а мањина га губила. То важи и за албанска племена наводног 'српског порекла'. Један предак српског порекла, па таман и био родоначелник, не чини цело племе српским.
Па пази, нико није овде ни тврдио да су то српска племена, не знам одакле ти то. То су несумњиво албанска племена, али та албанска племена су српског порекла, и постоје код њих више знакова којима они одржавају своју везу са Србима. На пример, прослава Крсне Славе, што је несумњиво српски обичај, затим њихова предања не крију да су они српског порекла, затим имена која дају својој деци често су српског/словенског порекла, на пример Весна, Соња, итд. Тога доста има. И постоји доста сличности у генетици, свиђало се то неком или не. И опет наглашава, говорим о северњацима, католичким Албанцима (док су се Албанци православци доста мешали са Грцима и Цинцарима), а не о Албанцима муслиманима који су нека сасвим друга прича.
Како год, главна тема овде јесте заштита дела нег народа од могућег покушаја арбанашења.
Тачно, није то спорно. Али да би то било тако, потребно је да разумемо суштини проблема са Албанцима, морамо да разумемо о чему се ту заиста ради и да схватимо сву дубину и сложеност српско-албанских односа кроз историју и данас.
