Legendarni Orson Vels je govorio: “Najbolji glumac na celom svetu je Pavle Vuisić”

[Black_star]

Svaki teatar je pozornica, ali nije svaka pozornica teatar.
Paroksizam ovakvog shvatanja imamo kod nase legende Pavla Vuisica.
Covek se bukvalno gnusao svog poziva. Sebe je smatrao vise pesnikom, pisao je poeziju, a paradoksalno - i nju cepao i palio.
Za nesto malo pesama sto je ostalo od njega zasluzna je njegova supruga.
Po njemu, mnoge njegove kolege su previse znacaja pridavali izrazu "daske koje zivot znace." Njemu taj izraz apsolutno nista nije znacio.
Daske ko i svake druge. Sebe nije smatrao nikakvim glumcem vec pre iznositeljem ljudskog stanja. Rugao se onima koji previse ozbiljno shvataju
taj poziv i `preglumljuju`,kao svom zivotnom glumackom parteru i kolegi Miodragu Petrovicu Ckalji. Nije ga bas ni cenio niti posebno voleo zbog toga.
Sudar dva barda na ekranu zapravo je sudar dve izvorne skole glume i pozornice same! Dovoljno da ti se zavrti u glavi. Ipak, za njega a ne za Ckalju je
jedan Orson Vels rekao da je najbolji glumac u Evropi. Kojim okom je to slavni reditelj i glumac prepoznao talenat u coveku koji je odbijao da veruje da
postoji neki pararelni izdvojeni svet u odnosu na postojeci, ziv i tekuci, kojim cudom je video sam izvor cuda naspram kog se oslikava sva posebnost coveka
i visega duha, kojim se bilo sta uopste postize oslikati? To su mozda pitanja za razmisljanje, mozda i pitanja bez odgovora. Ali daju drugo oko, potrebno za ubalansiranu viziju pozorista i same glume kao dara i fenomena.

 

[Sensei]

Orson Vels je tokom života važio za jednog od najistaktijih, najpopularnijih glumaca 20. veka. Svojim glumačkim bravurama je osvojio svet, a on sam se divio i našem poznatom glumcu Pavlu Vuisiću.

U razgovoru na Dik Kavet Šou, sredinom sedamdesetih, voditelj ga je pitao da li postoji neko od kolega kojem zavidi. On (Orson Vels) je rekao da postoji jedan reditelj, Kurosava, film "Sedam samuraja", i jedan glumac Pavle Vuisić, i sve uloge koje je napravio, dodajući da se kod Kurosave to radi više radi o maloj pozi, a ne zapravo o ljubomori, ali kod Vuisića se radi o stvarnoj, lepoj, prijateljskoj, kolegijalnoj ljubomori, jer kaže to iz čega taj čovek pravi majstorske uloge, kaže, nešto s čim se niko od nas drugi ne bi smeo ni uhvatiti u koštac.

 

[Sensei]

“Poznajem još jednog velikog glumca – “Paju”, ali ga neću pozvati da dođe ovde, ipak, Amerika je mala za nas dvojicu”, takođe je izjavio u emisiji Orson Vels.

 

[Sensei]

Vels je sa našim glumcem zajedno igrao u filmu “Bitka na Neretvi”. Nakon snimanja Vels je od Vuisića dobio na poklon šubaru, koju je on nosio na snimanju filma. Dok je bio u Jugoslaviji, redovno je išao u Kinoteku i gledao Pavlove filmove.

 

[gost 433281]

Pavle Vujisić koliko znam nije imao faks glume, što ga čini još većim bardom glumišta. A i jedini koji je uz Ljubu Tadića i Gidru Bojanića glumio stvarno pijane scene u filmovima. Što je uvek bio doživljaj.