Legenda o Živku Koraću

[Boris Grušenko]

ŽIVKO JE POSLEDNJI KRAJIŠKI VOJNIK"Vi idite, ja ne dam svoju zemlju": Hrvati ga pet godina posle rata jurili po šumama, na kraju je umro HEROJSKOM SMRĆU!

Ovo je priča o čoveku koji nije hteo da se povuče sa kolonom izbeglica 1995. u hrvatskoj agresorskoj operaciji ”Oluja”.

Uzeo je oružije i odmetnuo se u šume gde je bio strah i trepet za hrvatske vojnike punih pet godina.

Živko Korać je rođen 29. oktobra 1957. u Velikom Šušnjaru u srcu Banije u porodici velikih vernika. Zbog pravoslavne svesti i velikog patriotizma nikad nije bio član komunističke partije, što mu je bila prepreka da dobije posao u velikim firmama. Odmah na početku ratnih sukoba Živko se odaziva pozivu i stupa u odbranu srpskih sela i gradova na Baniji.


Takođe je bio jako poštovan zbog svoje blage naravi ali i odličnog snalaženja i poznavanja terena na prostoru Banije. Tokom rata je bio i dva puta ranjavan, na Benkovcu i u operaciji ”Koridor”. Avgusta 1995. Hrvatska pokreće zločinljačku operaciju ”Oluja” sa kojom uspeva da protera srpsko stanovništvo i počini masovne zločine. Tokom povlačenja srpskih izbeglica, Živko je svojoj porodici rekao ”Vi idite, a ja ne dam svoju kuću i svoju zemlju”.

Nakon toga Živko odlazi kod svoje bake u Veliki Šušnjar gde se skriva kratko vreme. Tu ubrzo ubija hrvatskog vojnika koji je često dolazio u to već opljačkano i proterano srpsko selo. Posle toga Živko oblači uniformu Srpske vojske Krajine uzima naoružanje i odlazi u šume.

Hrvatska vlast organizuje poteru za, kako navode, ”odbeglim četnikom” tu se uključuje policija i vojska Hrvatske, te im se pridružuju i lovci iz lovačkog društva ”Fazan” koji pod maskom lova na divlje zveri uveliko učestvuju u poteri.

Pored velikog broja naoružanih ljudi tu su još uključeni psi tragači i helikopteri. Živko Korać je jedinu prednost imao u tome što je Baniju znao kao svoj džep. Tokom hajdukovanja Živko je likvidirao još troje Hrvata kako bi izbegao otkrivanje, među njima bio je i jedan lovac koji je krenuo da uhvati tu ”divlju zverku” jer je novčana nagrada bila jako primamnjiva.

Živko nikad nije terorisao narod a mogao je da je hteo, takođe je mogao preći preko Une na teritoriju Republike Srpske ali nije, jer mu je rodna gruda bila svetinja. Na Srpsku novu godinu 14. januara 2001. kad je planina bila bez lišća, Koraća konačno uspevaju da opkole, taj dan je borba sa Živkom trajala dva sata jer je tokom bežanja Korać pružao otpor bacajući bombe na hrvatske policajce.


Videvši da se našao u bezizlaznoj situaciji i bez pomišljanja na predaju, Živko je aktivirao bombu i stavio sebi na prsa. Kad su se konačno usudili da priđu mrtvom telu Koraća, videli su na njemu uniformu Srpske vojske Krajine koja im je nakon pet godina još jedanput zaprskosila na Baniji.

Korać je iza sebe ostavio sina i ćerku. Njegov podvig odjeknuo je među Srbima u Hrvatskoj, a i mnogi Hrvati imali su poštovanje prema vojniku RSK koji je pet godina odbijao da se preda.

Kako bi sprečili širenje priča o njegovom podvigu hrvatska televizija je čak snimila i dokumentarni film pokušavajući da Koraća prikažu kao zločinca sa problematičnom predratnom prošlošću.

Njihovi pokušaji su bezuspešni, legenda o Živku Koraću, poslednjem aktivnom vojniku RSK nastavlja da živi.

________________________________________


Do poslednjeg daha.

Živku Koraću je mesto na postolju pobednika na Kalemegdanu.

 

[eremita]

Ово је фантастична биографија СРПСКОГ ХЕРОЈА ЖИВКА КОРАЋА - хвала му !!!

 

[DareS]

Ма да,тако је и Караџић у миту живео у планинама као некадашњи хајдуци и повремено са најоданијим и најспособнијим обезбеђењем убијао непријатељске потере-у стварности је сасвим комфорно живео у Београду.
Доста са тим будаластим митовима лагањем самих себе.

 

[gost 423947]

 

[Boris Grušenko]

Tako se brani svoja zemlja.

Sa druge strane Srbija mu se nije odužila čak ni jednim pristojnim dokumentarcem u kome bi se izložili dokazi da je ono što su hrvati snimali o njemu bezočna laž.

 

[Boris Grušenko]

Ма да,тако је и Караџић у миту живео у планинама као некадашњи хајдуци и повремено са најоданијим и најспособнијим обезбеђењем убијао непријатељске потере-у стварности је сасвим комфорно живео у Београду.
Доста са тим будаластим митовима лагањем самих себе.

Besmisleno poređenje. Živka su godinama jurili po planinama, borio se i na kraju stradaou zasedi i to baš u šumi a na na batajničkom putu.

Osim toga, Srbija i Karadžiću duguje dokumentarac kao odgovor na onu svinjariju koju je emitovao B92 početkom 2000ih gde su šatro njegove kolege muslimani naravno iznosile o njemu najgnusnije laži iz vremena kada je bio lekar.

 

[LorneMalvo]

Živko Korać – poslednji hajduk Krajine


Junak iz Republike Srpske Krajine o kojem se u Srbiji i među Srbima malo zna


Živko Korać – poslednji hajduk Krajine

Hrabri Banijac odbio da se povuče sa vojskom i punih pet ipo godina pružao otpor kao hajduk hrvatskoj vojsci i policiji

Republika Srpska Krajina pala je tiho, gotovo nečujno u danima pred i posle Svetog Ilije 1995. godine. Ostavljena na milost i nemilost snagama hrvatske vojske i američkim generalima koji su vodili operaciju „Oluja“. Krajina je ostala bez slobode, ali i stanovnika.
Međutim, bilo je i Srba koji su ostali da pružaju otpor okupatoru, a jedan od onih čije se ime i danas s velikim uvažavanjem izgovara među Krajišnicima jeste Živko Korać.
Za njega kažu da je bio poslednji hajduk sa Banije, nepobedivi i neustrašivi Srbin koji je uterivao strah u kosti Hrvatima punih pet ipo godina od pada Krajine i koji je zahvaljujući tome ušao u legendu.
Živko Korać bio je poslednji uniformisani vojnik Republike Srpske Krajine. Kada je u avgustu došlo do rasula u političkom, ali i vojnom delu i kada je narod u zbegovima preko Republike Srpske krenuo za Srbiju, Živko Korać je odbio kapitulaciju. Bili su to mučni momenti za celokupni srpski narod u Krajini, koji su kulminirali predajom 21. Kordunaškog korpusa i delova 39. Banijskog korpusa.

Srbi su doživeli poniženje, posebno general Čedo Bulat koji je na haubi jednog automobila potpisao kapitulaciju hrvatskom generalu Petru Stipetiću. U zbegu Srba bilo je oko 2.000 vojnika i više od 20.000 civila.
Baš u to vreme Živko Korać nije želeo poniženje kao vojnik i kao čovek. Odmetnuo se u šumu i bio strah i trepet za hrvatske bojovnike punih pet ipo godina. Živko Korać rođen je 29. oktobra 1957. godine, na dan kada Srbi slave Svetog Longina, Kopljonošu i Sotnika (na praznik onoga koji je „kopljem sudbine“ probo raspetog Hrista, da bi mu skratio muke. Rođen je u selu Veliki Šušnjar u srcu Banije u pravoslavnoj porodici. Baš zbog svoje pravoslavne svesti i velikog patriotizma nikad nije bio član komunističke partije, što mu je bila prepreka da dobije posao u velikim firmama. Živko je odrastao na bolnoj istini iz Drugog svetskog rata. Naime, hrvatske ustaše su 1941. godine uhvatile, a onda žicom vezale 25 srpskih dečaka i bacili uh u jedan senik. Hrvati su zapalili seno i gledali kako srpskim dečacima gore noge. Dečica su cvilela i zapomagala, jer su se živi pekli. Ustaše su ih tada odvezale i onako poluzapaljene i polumrtve bacile na glavnu cestu, da umru u najgorim mukama.

Odmah na početku ratnih sukoba Živko se odazvao pozivu i stupio u odbranu srpskih sela i gradova na Baniji. Zbog svoje blage naravi bio je poštovan u svojoj sredini. Odlično je poznavao i snalazio se na prostoru Banije. Tokom rata bio je dva puta ranjavan, u operacijama na benkovačkom ratištu i u operaciji “Koridor“.
Avgusta 1995. hrvatska vojska pokrenula je operaciju “Oluja“ sa kojom uz pomoć tragične izdaje sa srpske strane, uspeva da protera srpsko stanovništvo i počini masovne zločine. Tokom povlačenja srpskih izbeglica, Živko je svojoj porodici rekao:
– Vi idite, a ja ne dam svoju kuću i svoju zemlju.
Posle toga Korać je otišao kod svoje babe u Veliki Šušnjar gde se skrivao kratko vreme. Pojedini hrvatski vojnici ulazili su i pljačkali selo u kojem su ostali uglavnom starci. Korać je u jednom susretu ubio hrvatskog vojnika. Znao je da će mu posle glava biti ucenjena, pa je obukao uniformu Srpske vojske Krajine, uzeo sve skriveno naouražanje i odmetnuo se u šumu.

Hrvatska vlast organizovala je nekoliko potera za Živkom Koraćem. Pravili su specijalne emisije o njemu i nazivali ga “odbjeglim četnikom“. Bio je pod stalnom prismotrom policije i vojske Hrvatske, ali je nekako uvek uspevao da im pobegne. U poteri za Koraćem učestvovali su i lovci iz lovačkog društva “Fazan“ koji su pod maskom lova na divlje zveri pokušavali da iznenade srpskog hajduka. Pored velikog broja naoružanih ljudi u potere su bili uključeni psi tragači i helikopteri. Jedina prednost koju je Živko Korać imao, bila je u tome što je Baniju znao kao svoj džep.
Tokom hajdukovanja Živko je u samoodbrani likvidirao još dvojicu hrvatskih policajaca, ali i jednog lovca koji se hvalio da je krenuo da uhvati tu “divlju zverku“ jer je novčana nagrada bila veoma primamljiva. Živko Korać nikad nije terorisao hrvatski narod, a mogao je da je hteo. Takođe, mogao je preći preko Une na teritoriju Republike Srpske ali nije želeo, jer mu je rodna gruda bila svetinja. Nijednog civila Korać nije napao, niti opljačkao.
Na pravoslavnu Novu godinu 14. januara 2001. godine kada je planina bila bez lišća, Koraća su prvo locirali u Majskom Trniku pored reke Kupe, a onda i opkolili. Veliki broj hrvatskih policajaca i elitnih jedinica vojske, kažu da ih je bilo 250, bilo je uključeno u tu operaciju. Borbe su trajale više od dva časa, a Živko Korać je tokom povlačenja pružao jak otpor bacajući bombe.
Videvši da je opkoljen i da se našao u bezizlaznoj situaciji nijednog trenutka nije pomislio na predaju. Živko Korać je aktivirao bombu i stavio je sebi na prsa. Posle nekoliko sati pripadnici hrvatske policije konačno su smogli snage i usudili se da priđu mrtvom telu Koraća. Ostali su u čudu, jer su zatekli prizor kojem se nisu nadali. Videli su na mrtvom Živku uniformu Srpske vojske Krajine koja im je posle pet godina još jedanput zaprkosila na Baniji!
Budimir Gajić


Sin i ćerka čuvaju uspomenu na oca
Živko Korać bio je razveden, a iza sebe je ostavio sina Dušana i ćerku Gordanu. Njegovi potomci su sa majkom 1995. godine izbegli u Srbiju, gde su odrasli i završili školu. Sin se potom iselio u Ameriku, gde i danas živi, dok je ćerka ostala u Srbiji.
– Tata je bio dobre duše. Nije bilo koga mrzio, ali nije dao svoje. Kad se zapucalo stalno je bio na ratištu. Dva puta je ranjen. Iza kreveta mu je uvek bio crni šarac… Voleo je prirodu. Čuvao je ovce, bio je veliki ljubitelj životinja. Obožavao je našeg šarplaninca, a voleo je da popravlja gnezda od lasti. Imao je veliko srce, dao bi poslednju mrvu „kruva“ drugima. Voleo je da popije kao i svaki Srbin. Svoju zemlju i Krajinu nije želeo dati. Nije video život bez nje. Uvek je sestri i meni govorio da ga ustaše nikad živog neće uhvatiti. Tako se i desilo – rekao je sin Duško o svom ocu.



Plašio Hrvate i posle smrti

Koliko je Živko Korać bio strah i trepet za Hrvate najbolje ilustruje podatak da su ga se plašili i posle njegove smrti. Shvatajući da je još za života ušao u mit i legendu, hrvatske vlasti su odlučile da naprave dokumentarno-igrani film o „banijskom četniku“.
Živko Korać je u tom filmu, koji više liči na delo neke dece, nego odraslih i ozbiljnih istoriografa, predstavljen kao čovek sa margine društva, propalica i pijanac – totalno suprotno od onoga što je za života bio.


Koraćeva sudbina podseća na legendu Vlada Šipčića

Priča o Živku Koraću neodoljivo podseća na herojstvo Vladimira Vlada Šipčića, poslednjeg gerilca Jugoslovenske vojske u otadžbini. Ovaj ravnogorac i pripadnik četničkog pokreta generala Draže Mihailovića pružao je aktivan otpor komunistima punih 12 godina. O njegovoj smrti postoje dve verzije. Prva i realnija, da je u okolini Pljevalja iznemogao od stalnih potera, izgladneo i izdan od jataka Šipčić je sa svojom grupom od sedam četnika poginuo u sukobu sa bezbednosnim snagama FNR Jugoslavije. I druga, da je likvidiran na železničkoj stanici u Pljevljima, kada je sa verenicom Anom pokušao da se iz Jugoslavije prebaci u Francusku.


Opevali ga Krajišnici

U čast srpskog heroja Živka Koraća, krajiška grupa „Princip“ snimila je pesmu koju je o ovom junaku napisao Mile Romčević.
Stihove pesme počinju ovako:
„Predati se nije htio,
do kraja je prkosio,
kad su došli dušmani po svoje,
samog sebe bombom razneo je“

 

[LorneMalvo]

Banijci su jedni pruzili otpor ustasama tokom agresije na RSK

Petrinja 1995

 

[Boris Grušenko]

Tek sam nedavno čuo za Živka što je sramota.

Sakrivati ovo herojstvo je samo još jedan od dokaza da smo bili pod teškom okupacijom u kojoj su najposotojaniji srpski borci proglašavani spodobama i zločincima.

 

[Mystic+]

Tek sam nedavno čuo za Živka što je sramota.

Sakrivati ovo herojstvo je samo još jedan od dokaza da smo bili pod teškom okupacijom u kojoj su najposotojaniji srpski borci proglašavani spodobama i zločincima.

Била је неколико пута ова тема ...

 

[Boris Grušenko]

Била је неколико пута ова тема ...

Nisam bio prisutan ali dela ovog čoveka nisu dobila pravi publicitet.