Legenda o Jorgovanu

[Nina]

Ljudi kažu, kada su razapeli Hrista, Presveta Bogorodica je skrušena bolom i obnevidela od plača hodala bez cilja, ne znajući kuda ide.
Hodajući pod teretom bola, sela je da se odmori ispod jednog drveta prepunog lišća, ali ne i cvetova. Nikada nije ni cvetalo.

Onako umorna je zaspala.Tada je sa drveta, polako počelo da pada lišće i nežno pokrivalo Presvetu Bogorodicu da je ugreje.
Kada se Presveta probudila bilo joj je toplo.Videla je lišće po sebi.Pogledala je drvo iznad nje, bilo je potpuno bez lišća.Zato joj nije bilo hladno.

Blagoslovila je drvo:

-Budi blagosloveno i mirišljavo zauvek.
U trenutku se drvo ispunilo zelenim listovima i prvi put je procvetalo mirisnim cvetovima.

I tako sve do dana današnjeg.
Tu negde, oko Vaskrsa.

 

[Nina]

Prema našoj legendi, iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš Prvi(oko 1220–1277.) naredio je pred njen dolazak da se putem kojim će ona doputovati, celom dolinom Ibra, od Kraljeva do Raške posade poznate vrste jorgovana. Rascvetala dolina jorgovana i kralj Uroš, sa željom da je svakog jutra budi miris omiljenog cveća, dočekali su Jelenu ispred zamka Maglič.
Smatra se da Jelena Anžujska do dolaska u Srbiju nije videla budućeg muža, ali svadbeni doček sa jorgovanima je potpuno vezao njeno srce za Srbiju.

 

[Nina]

Grčka legenda kaže da je mladi Pan bog šuma i polja jednom sreo prelepu nimfu Syringa, jednog prelepog jutra. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlučio je da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natrčao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz očiju. Nakon toga je počeo da luta po šumama i da čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan.

 

[Nina]

Druga legenda kaže da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce višlje ka nebu. Tada se sunce srelo sa dugom i prošlo zajedno preko neba. Proleće je sakupilo nešto sunčevih zraka i pomešalo ih sa malo duginih boja i počelo da ih prosipa po zemlji. Kada je proleće stiglo do severa ostale su joj još samo bela i ljubičasta boja. U tom trenu su ispod proleća bile skandinavske zemlje. Tada je proleće bacilo boje jorgovana na malo grmlje koje je bilo prekriveno malim cvetovima. Proleću je preostala još samo bela boja i ono ga je razasulo po zemlji. Na mestima gde je bela boja pala na grmlje izrasli su beli jorgovani. Jorgovani su dobili svoje ime po grčkoj reči “syrinx” što znači frula zato što su od drveta jorgovana čobani pravili frulice. Ali u Rusiji se takođe zove i “sinel” što potiče od reči plavo zato što ta aktivna boja definiše kolorit biljke.

 

[Nina]

Jorgovan (lat. Syringa), pripada porodici maslinovki (lat. Oleaceae).
Rod jorgovana ima oko 20 – 25 vrsta cvetnica sa preko 4.000 različitih sorti koje se mogu pronaći u Aziji i Evropi.
Postoji nekoliko tipova jorgovana koji se mogu razlikovati oblikom i nijansom kao i punoćom samog cveta.

Pored klasičnog lila jorgovana postoji bela forma jorgovana jednako mirisna i lepa.
Jorgovan je jako lako održavati, čak i kada ga skroz isečete on će ponovo cvetati i rasti. Cvet jorgovana traje oko 3 nedelje.

Ljubičasti ili beli žbun pripada porodici maslina. Poreklom je iz Turske, a pošto broji 25 vrsta i 4.000 sorti može da se pronađe grm za sve klimatske uslove.
Neki jorgovani mogu da izdrže i -50°C. Drvo jorgovana koristi se za pravljenje pištaljki i frula.

 

[Nina]

Jorgovan ima određenu simboliku i na jeziku cveća znači ljubav.
Prvu ljubav označava ljubičasti jorgovan, a bela je simbol mladalačke nevinosti.
Povezan je sa Vaskrsom na Kipru, u Libanu i u Grčkoj, zbog čega je i nazvan paschalia.
Obični jorgovan je cvet koji označava državu Ajdaho i državu Nju Hempšir gde je njeno značenje posebno.
Simbolizuje čvrst karakter muškarca i žene i granitnu državu.
U državi Vašington u gradu Spokejn, jorgovan je veoma važan jer se svake godine održava parada i festival jorgovana.

 

[Nina]

 

[Nina]

Jorgovan se kod nas tradicionalno uzgaja u vrtovima i parkovima kao ukrasni grm, sa zanosno mirisnim cvetovima. Pripada porodici maslina. Ima vise hibrida i kultivara ove biljke. Sadi se pojedinačno ili po više primeraka u grupama, kao i sa drugim ukrasnim grmljem. Voli osunčane ili polusenovite pozicije i hranljivo, dobro propusno tlo blago alkalne sredine. Najpoznatija vrsta jorgovana koja se kod nas gaji je Syringa vulgaris i moze da naraste 4-7 m. Listovi su tamnozeleni, ovalni ili srcoliki. Cveta od aprila do maja. Jorgovan cveta na starom drvetu i daje više cvetova ako se ne oreže.

..

 

[Nina]

Neorezani jorgovani po pravilu cvetaju svake godine. Ako im je potrebno orezivanje, najbolje ga je obaviti posle cvetanja, pre nego što se formiraju cvetni pupoljci za sledeću godinu. Precvetale cvetove treba redovno uklanjati da bi se sprečilo stvaranje semena. Jorgovan je otporna biljka koja zahteva malo nege. Može se koristiti i za živu ogradu. Sadi se u proleće ili jesen na razmaku od 1,5-4,5 m u zavisnosti od vrste. Kasni mrazevi na proleće mogu da unište cvetne pupoljke, zato je bolje saditi ga na nižim nadmorskim visinama, u umerenoj klimatskoj zoni.

 

[limunada]

Prema našoj legendi, iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš Prvi(oko 1220–1277.) naredio je pred njen dolazak da se putem kojim će ona doputovati, celom dolinom Ibra, od Kraljeva do Raške posade poznate vrste jorgovana. Rascvetala dolina jorgovana i kralj Uroš, sa željom da je svakog jutra budi miris omiljenog cveća, dočekali su Jelenu ispred zamka Maglič.
Smatra se da Jelena Anžujska do dolaska u Srbiju nije videla budućeg muža, ali svadbeni doček sa jorgovanima je potpuno vezao njeno srce za Srbiju.

Pogledajte prilog 1123149

Čula sam za ovu dolinu...Da li danas postoje ti jorgovani?

 

[Nina]

I ja sam cula za dolinu jorgovana ali mislim da teško da ima jorgovana
Mozda zna neko ko je isao u te krajeve

 

[Nina]

 

[Tiha*Reka]

 

[jabajagi]

prošlogodišnji naš

 

[Nina]

 

[Nina]

Sada je vreme Jorgovana..divnog prolecnog mirišljavog cveta

 

[RužnaKoLopov]

 

[RužnaKoLopov]

 

[Nina]

evo još jedan dvobojni dok se ne rascveta a onda beli